Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje predviđa se ukidanje više od 40 saveznih organa. Šta će se dogoditi sa zaposlenima?

      Dok su se u Saveznoj skupštini ispijale poslednje kapljice šampanjca kojim je “zalivena” Ustavna povelja nove državne zajednice Srbije i Crne Gore, srpski ministar finansija Božidar Đelić, pravdajući u potpunosti svoje piroćansko poreklo, već je stavljao na papir detalje iz “kućnog budžeta” novonastale države. Proteklih nekoliko dana, Đelićev tim je do sitnica preračunavao koliko će nova država koštati Srbiju i šta će moći da se uštedi kada i Crna Gora bude počela da daje svojih pet odsto u kasu zajedničke države.
      
       Zajednički organi
       Gruba računica ministra finansija, izvedena još proletos kada je izgledalo da će Povelja biti usvojena do kraja leta, pokazivala je da će raščišćavanjem računa sa Crnogorcima, Srbi, koji su do sada sami izdržavali Jugoslaviju, uspeti da ušparaju čak 150 miliona evra ili devet milijardi dinara, što čini oko jedan odsto bruto društvenog proizvoda Srbije. Toliko će se, naime, dobiti kada se ukine deo savezne administracije nepotreban u novoj zajednici, baš kao i nekoliko hiljada zaposlenih u njoj, koliko će, kako tvrde upućeni, biti viška u novoj upravi zajedničke države.
       Prema radnoj verziji zakona za sprovođenje Ustavne povelje, koju bi skupštine Srbije i Crne Gore trebalo da usvoje narednih dana, predviđeno je da nova zajednica i dalje ima svoju skupštinu, predsednika, saveznu vladu koja će se zvati savet ministara, sud i vojsku. Nova država ostaće bez saveznog državnog tužioca, a predlog zakona predviđa i ukidanje Narodne banke Jugoslavije, ali i 40 drugih saveznih organa i organizacija. Deo poslova koje su vodile ukinute organizacije, kako je predviđeno, preuzeće generalni sekretarijat saveta ministara, ili onoga što sada znamo kao saveznu vladu. Ovaj sekretarijat tako će na sebe preuzeti deo poslova koje su do sada obavljali u Saveznom ministarstvu finansija, Saveznom budžetskom inspektoratu, Ministarstvu pravde, Saveznom upravnom inspektoratu, Sekretarijatu za zakonodavstvo, Sekretarijatu za informisanje, Zavodu za informatiku, Arhivu Jugoslavije, Službi za zajedničke poslove Savezne vlade i saveznih organa uprave, pa i avio-službe i službe protokola.
       Ministarstvo za inostrane poslove Srbije i Crne Gore preuzeće poslove svih saveznih ministarstava i drugih saveznih organa u delu koji se odnosi na vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora, osim onih koji se tiču međunarodnih ugovora iz nadležnosti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i poslova koji se tiču prava i obaveza nove države koje proizlaze iz članstva u međunarodnim organizacijama. Novo državno ministarstvo za unutrašnje ekonomske veze, piše u Predlogu zakona, preuzeće deo poslova saveznog tržišnog inspektorata i antimonopolske komisije, dok će novo zajedničko ministarstvo za ljudska i manjinska prava na sebe uzeti deo tereta koji su do sada “nosila” ministarstva pravde i unutrašnjih poslova Jugoslavije.
       Pojedine poslove saveznih ministarstava koja se ukidaju, a koji po Ustavnoj povelji spadaju u nadležnost država članica nove zajednice, preuzeće njihovi državni organi. Preuzimanjem poslova, kako se naglašava u članu 8. ovog predloga zakona vrši se i preuzimanje zaposlenih i imovine. Ostatak ovog predloga zakona, u devet članova, predviđa šta će biti sa zaposlenima u saveznoj administraciji i na koji se način oni mogu zbrinuti ukoliko se ispostavi da su višak. To bi, ukratko rečeno, moglo da se nazove i socijalnim programom savezne vlade, nedavno usvojenim, koji između ostalog predviđa da višak zaposlenih uzme 24 prosečne plate i potraži novi posao za dve godine. Za sada je sigurno da će za oko 3000 zaposlenih u saveznoj administraciji, od ukupno 10 000 koliko ih ima trenutno, biti posla i u upravi nove državne zajednice, dok će oko 4000 ljudi preuzeti Srbija. Ostatak od oko 3000 zaposlenih trebalo bi da se “podmiri” socijalnim programom savezne vlade koja trenutno raspolaže sa oko šest milijardi dinara suficita u budžetu, a koje namerava da delom potroši i na taj višak zaposlenih.
       Nova država sa “ suženom” administracijom i upravnim aparatom, kao država bez izvornih prihoda, Srbiju će, tačnije poreske obveznike u Srbiji, prema nekim računicama koštati oko 740 miliona evra. Crnogorci, koji će u zajedničku kasu morati da prilože oko 40 miliona evra, tvrde upućeni u Ministarstvu finansija Srbije, već se nalaze u problemu, jer niko od tamošnjih zvaničnika još nije smislio odgovor na pitanje kako iz budžeta koji u ovoj godini beleži deficit od oko 67 miliona evra, i to bez ikakvih izdvajanja za saveznu državu, izdvojiti deo kojim će se “ugraditi” u novu zajednicu. Da ovo pitanje nije nimalo bezazleno potvrđuju i neki od saradnika srpskog ministra finansija Božidara Đelića, koji u nezvaničnim razgovorima prilično ubeđeno prognoziraju da Crnogorci neće naći taj novac za prvu godinu zajedničke države.
       Šta će se desiti ukoliko Crna Gora već u prvoj godini zajedničke države ne bude imala novca za zajedničku kasu, izgleda još niko nije razmatrao. Kopredsedavajući Ustavne komisije, Dragan Jočić smatra da tako nešto ne može da se dogodi, i da su “Crnogorci valjda znali kako će da obezbede novac kada su prihvatali Ustavnu povelju”. Jer, smatra on, “ako nemaju za ovo, zaista minimalno učešće u novoj državi, onda ne vidim kako će imati novca za održavanje svoje države”. Kakve bi sankcije za neuplaćivanje sredstava u kasu nove države bile, Jočić nije hteo da nagađa.
       Ono što je izvesno, jeste da će se dogovor dveju članica nove zajednice menjati onim tempom i u onom pravcu u kom bude išla i integracija ove zajednice u evropsku “porodicu”. Realnost će, kako se očekuje, najlakše ubediti Srbiju i Crnu Goru i da usklade sporne carinske stope, koje, za sada, Crnogorci odbijaju da povećaju, želeći na taj način da zaštite standard svojih građana. Slično će se desiti i sa valutom zajedničke države, koja će, prema dogovoru, morati da bude jedinstvena. Da li će to biti dinar ili evro, nametnuće, smatra Jočić, život u Evropi. Dogovora o tim pitanjima, za sada, nema.
       Nova zajednica, za koju i premijer Srbije Zoran Đinđić kaže da će biti jeftinija od svih prethodnih, uistinu će to biti samo za Srbiju. Poreski obveznici Srbije efekte ove uštede neće osetiti odmah, ali, kako je nedavno izjavio prof. dr Dejan Popović, zamenik ministra finansija Srbije, sigurno će ih osetiti. Jer, od ukupno 66 milijardi dinara koliko je iznosio savezni budžet, kako je tada objasnio Popović, najveći deo poticao je iz poreza na promet, nešto manje od carine i taksi, a sve je to išlo na teret poreskog obveznika Srbije. Crna Gora, koja do sada nije učestvovala u troškovima zajedničke države, moraće ubuduće to da čini.
      
       Savezni resursi
       Tako će i najveći potrošači saveznog budžeta, vojska i diplomatija, na koje je do sada odlazilo 41, odnosno 2,8 milijardi dinara iz državne kase, jednim delom pasti i na teret manje članice nove državne zajednice. Pa ipak, prema proračunima srpskog ministarstva finansija, kako potvrđuju iz Đelićevog kabineta, ti troškovi neće biti bitno smanjeni. Međutim, najveći potrošači saveznog budžeta iz čitave reorganizacije državnog aparata izaći će, čini se i kao najveći gubitnici. Jer, kako je to nedavno objasnio i direktor Savezne direkcije za imovinu SRJ Dragomir Popov, statusnim promenama u saveznoj državi Vojska Jugoslavije će “izgubiti lovišta, reprezentativne objekte, poslovne zgrade, lokale, hotele, poljoprivredna dobra, zemljište i drugu sličnu imovinu, a ostaće samo ono što je Ministarstvu odbrane i VJ neophodno da obavljaju svoju funkciju i nadležnosti”.
       Šta je ono što će biti neophodno pokazaće analize Savezne direkcije za imovinu. Direktor Savezne direkcije za imovinu nedavno je podsetio i na to da VJ i Savezno ministarstvo inostranih poslova upravljaju “značajnim obimom i vrednošću državne imovine”, koja se, kako je tada izjavio, procenjuje na oko 50 milijardi dolara. Državna imovina, smatra Popov, značajan je resurs, čijim bi se boljim korišćenjem dopunio budžet i rasteretili poreski obveznici. Najveći deo vojne imovine, među kojima kompleksi lovišta Karađorđevo i Morović, i oko 64 000 kvadrata poslovnog prostora, nalazi se na teritoriji Srbije. U Crnoj Gori ima nešto vojnih objekata, zatim Aerodrom “Golubovci” i nekoliko vojnih hotela, ali nema administrativnih zgrada.
      
       Imovinsko pitanje
       Podela imovine između dve članice nove zajednice, članom 19. Ustavne povelje i Predlogom zakona o sprovođenju Ustavne povelje, regulisana je po teritorijalnom principu. Ono što je na teritoriji država članica vodi se kao njihova imovina, dok se imovina neophodna za rad nove državne zajednice, baš kao i imovina SRJ u inostranstvu, tretiraju kao zajednička imovina nove zajednice.
       Spora o imovinskim pitanjima, kako potvrđuje i Dragan Jočić, među partnerima u novoj državi nije bilo. Dogovor je postignut mnogo lakše nego kada se radilo o odluci da se ukine vojni sud. Uštede koje će se postići smanjivanjem ljudstva u vojsci, smatra Jočić, neće ići nauštrb kvaliteta vojnog kadra niti njenog ugleda u svetu. Naprotiv, tvrdi on. Slično će biti i sa diplomatijom. Govoreći o uštedama u ovoj oblasti, ministar Đelić je nedavno izneo podatak da u “SMIP-u u Beogradu ima više diplomata nego što ih ima u Berlinu”. Stvari će morati da se menjaju, rekao je Đelić, na čiju adresu je pre nekoliko meseci stiglo 19 pisama iz isto toliko saveznih institucija, sa istovetnim zahtevom - da se ništa ne menja. Stvari su se ipak promenile.
      
       DRAGANA MATOVIĆ