Koliko je veliki taj haški balast, videlo se u ovoj godini i tek će se videti 2003. godine. Znači, mi upravo sad ulazimo u fazu kada će pitanje saradnje sa Hagom odjednom da postane ogromna prepreka

      Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanović je u poslednjih nekoliko nedelja upozoravao da je odavno završena romansa između zapadnog dela sveta i Jugoslavije. U jednom od javnih nastupa, rekao je da je 2002. izgubljena godina za glavni cilj demokratskih snaga Srbije - približavanje zapadnim integracionim procesima.
       Razgovor je vođen dan nakon još jednih neuspelih predsedničkih izbora u Srbiji, koji su, izgleda, dodatno pogoršali ugled zemlje.
      
       Kakva je poruka poslata sa prošlonedeljnih izbora u svet?
       - Očigledno je da je bio veliki interes svih u međunarodnoj zajednici i naših suseda i ključnih faktora - tu imam u vidu pre svega Evropsku uniju - da se institucionalni okvir naše zemlje konstituiše. U tom smislu su pozdravili dogovor o Ustavnoj povelji. Očekivalo se da ćemo nastaviti tim putem i da ćemo izabrati predsednika Srbije. Što se tiče međunarodnog okvira, važno je da je postojao iskren interes da izbori uspeju i o tome svedoči angažman misije OEBS-a u našoj zemlji. Interes međunarodne zajednice je da što pre prevaziđemo taj institucionalni problem i dođemo na put stabilnosti. To je ono što nas očekuje. Mi imamo to rešenje iz Ustava, ali ono samo po sebi ne garantuje političku stabilnost. Političku stabilnost mogu samo da donesu stranke, političari.
       Ako pogledate malo unazad, videćete da je pogoršanje međunarodnog položaja naše zemlje u najvećoj meri posledica jačanja tenzija između političkih grupacija u državi. Ukratko, tri tačke zajedno definišu međunarodnu poziciju zemlje - politička stabilnost, saradnja sa Sudom u Hagu i izgradnja institucionalnog okvira. Jedan od tih uslova smo ostvarili, to je ovaj dogovor Srbije i Crne Gore. Očekivalo se da će to biti kompletirano izborom predsednika.
      
       Kako uopšte možemo govoriti o demokratskom društvu bez tog institucionalnog okvira?
       - Kada svodimo rezultat šta smo uradili, šta nismo i zašto nismo uradili sve ono što smo želeli, videćete da je očigledno da su vrlo iskreni veliki komplimenti u odnosu na reforme u ekonomiji. Ono što je nauk, to je da je nemoguće postići dalje rezultate sa reformama u ekonomiji ako ne postoji adekvatan pravni okvir koji obezbeđuje uređene odnose u tom procesu i garanciju prava ljudi u procesu tranzicije. Kod nas je to i teže nego što je bilo u drugim zemljama. Sve zemlje oko nas suočavale su se sa tim problemima - i Bugarska, i Rumunija, i Češka i Poljska, Mađarska. Mi dolazimo poslednji u nizu, pa i ne moramo da ponovimo neke njihove greške, ali s druge strane, ono što u stvari pravi tu razliku, jeste saradnja sa Sudom u Hagu, Kosovo, razrešenje odnosa između Srbije i Crne Gore. Ta tri elementa nisu figurirala ni u jednoj tranziciji oko nas i oni utoliko komplikuju situaciju u kojoj smo.
      
       Kako tumačite to da vladajuća koalicija nije imala svog kandidata? Ni prethodni put, praktično, gospodin Labus nije bio kandidat DOS-a nego Grupe građana.
       - Vladajuća koalicija je povlačila mnoge nužne, potpuno neophodne reformske poteze, koje su građani teško prihvatili. Vlada Srbije kao i Građanski savez Srbije imali su puno razumevanje za želju gospodina Labusa da ide kao kandidat Grupe građana i da se liši ovog dosovskog tereta koji prosto postoji zbog poteza koji su teški, koje ja podržavam, ali to ne znači da ih većina građana podržava.
      
       Savet Evrope poručuje da je usvajanje Ustavne povelje značajan korak, ali da očekuje bolju saradnju sa Hagom.
       - Razgovarao sam sa generalnim sekretarom Saveta Evrope neposredno posle usvajanja povelje. Obradovao se kad je čuo od mene da ćemo do kraja godine završiti i drugi deo posla i konstituisati nove organe, pošto je uslov koji je postavila Skupština Saveta Evrope bio vezan upravo za to - za usvajanje povelje kako bi komitet ministara mogao da donese odluku o ulasku Jugoslavije u članstvo Saveta Evrope. Imali smo konkretne razgovore da li bi to moglo biti u januaru ili kasnije. Ali, kao što znate, ima zemalja koje insistiraju na potrebi da Jugoslavija, odnosno zajednica Srbije i Crne Gore, u potpunosti osvoji vrednosti koje važe u drugim zemljama, a to znači konkretno poštovanje Suda u Hagu i puna saradnja sa njim, ne samo saradnja kad su u pitanju dokumenti, arhiva itd., već i kad su u pitanju ljudi koji su optuženi.
      
       Kako biste vi, kao predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, definisali glavne prepreke u toj saradnji?
       - Mislim da je prepreka boljoj saradnji sa Sudom u Hagu činjenica da mi nismo uspeli da formiramo svest u većinskom delu populacije u našoj zemlji da taj sud neće nestati nego da će raditi dok svi optuženi ne budu pred njim. To ne znači da će biti osuđeni, ali će im biti suđeno.
       U zemlji se o tome misli: dobro, to je nužno, ali ne mora do kraja i ne moraju svi. Mi možemo da imamo različite primedbe na dosadašnji rad tužilaštva, recimo, ali to ne čini našu poziciju takvom da ne poštujemo obaveze. U suštini, Nacionalni savet je i formiran zbog toga da bi se ohrabrili ljudi iz državne administracije koji bi sve te stvari mogli normalno da urade jer im je to u opisu posla, ali je postojala nespremnost za saradnju jer je postojala svest da to baš ne mora ili baš ne treba i da je to protivno nekakvom imaginarnom nacionalnom interesu...
      
       Da li vi kao predsednik Saveta znate, recimo, da su ti optuženi na teritoriji Srbije i da su dostupni policiji?
       - Hajde da okrenemo vaše pitanje u kontrapitanje. Da li vi mislite da ja delujem ubedljivo kada kažem da neki od optuženih nisu u zemlji ili da državni organi ne znaju gde su, posle svega što pročitam u medijima, isto kao i vi. Da li mislite da je ubedljivo?
      
       Ne. Ali to je problem odnosa medija i države.
       - Ne, uopšte nije između medija i države. Vi radite svoj posao. Ja ne komentarišem vaš posao uopšte i ne mislim da je ovo vaša reakcija lično, nego medija u našoj zemlji. Ali, pošto pročitam sve to što pročitam, posle toga zaista ne deluje ubedljivo što god ja da kažem.
      
       Šta je, na kraju, kočnica saradnje, strah od nepopularnih poteza?
       - Da, slažem se da postoji strah od nepopularnih poteza. Međutim, posao je svake vlade koja želi da sprovede reforme u zemlji da radi i nepopularne stvari. Nije popularno otpustiti nekoliko hiljada ljudi. Ali, s jedne strane, morate to da uradite, a s druge strane, morate tim ljudima nekakvu perspektivu da ponudite. Isto tako moramo da se ponašamo i kad je u pitanju rešavanje jednog velikog balasta. Koliko je veliki taj haški balast, videlo se u ovoj godini i tek će se videti 2003. godine. Znači, mi upravo sad ulazimo u fazu kada će pitanje saradnje sa Hagom odjednom da postane ogromna prepreka, naravno ukoliko ne budemo učinili ono što smo dužni po našem i po međunarodnom pravu.
      
       Ta saradnja bi podrazumevala neku vrstu dvosmerne komunikacije. Optuženi koji su dobrovoljno otišli u Hag, imali su garancije vlade ali nisu pušteni na slobodu do suđenja.
       - Jedan element te dvosmernosti o kojoj govorite je potreba poštovanja garancija koje je naša vlada dala. I tim povodom sam ja pisao predsedniku Suda da zaista treba poštovati garancije naše vlade i omogućiti da ti ljudi, dok im ne počne suđenje, ne budu u Hagu. To je jedno. Drugo, naša javnost ima velika očekivanja da će se suditi svima koji su odgovorni, bez obzira na nacionalnost dželata ili žrtve. U poslednjih desetak godina u našim medijima imali smo tako plasirane informacije, da se najčešće samo pisalo i govorilo o zločinima gde su žrtve Srbi, a bilo je mnogo takvih zločina, tako da imate svest u javnosti da nema adekvatnog odgovora na te zločine. Ljudima koji su to činili se ne sudi ili ih niko više ne spominje u javnosti. S druge strane, nije se mnogo govorilo i pisalo o zločinima gde su žrtve bili pripadnici drugih naroda i onda postoji to nezadovoljstvo zbog velikog broja Srba koji se pojavljuju kao optuženi.
      
       Zar ne mislite da je u zvaničnim objašnjenjima da se mora sarađivati zbog integracije sa svetom, kredita MMF-a ili novih stendbaj aranžmana, Sud u Hagu izgubio vezu sa ratnim zločinima i odgovornostima?
       - Probao sam u ovom razgovoru sa vama da postavim malo drukčiju dimenziju. Ja sam probao da ipak malo drugačije objasnim; ne ovako kao što ste vi rekli, kao nužnost zbog toga i toga, već kao nužnost međunarodne odgovornosti naše zemlje zato što to jeste deo naše prošlosti sa kojom moramo da izađemo na kraj. Pre ili kasnije. Mi ćemo izaći sa mnogo više informacija, ali je bolje da taj period traje kraće nego da se u nedogled produžava i da stalno odlažemo ozbiljnu raspravu o vrlo teškim pitanjima iz naše prošlosti. Znate, mi čak ni raspravu o poslednjih 50 godina nismo započeli kako valja i nemamo prave odgovore na neka pitanja, a ne bih voleo da nam se dogodi ista stvar sa ovih desetak godina. Te traume, ako ih odlažemo, svaki put mogu samo da nam eksplodiraju u lice, tako što će jačati netrpeljivost prema drugim narodima, revanšizam sa razlogom ili potpuno bez razloga, i to upravo zbog nepostojanja informacija o tome šta je bilo u ovo naše vreme.
      
       Kako komentarišete Koštuničinu izjavu londonskom “Tajmu” da se protivi daljim izručenjima za ratne zločine pred Haškim sudom?
       - Zadržao bih jednu dozu rezerve da je zaista tako nešto izjavio. Takva izjava svakako ne bi pomogla ugledu naše zemlje, ali koliko je meni poznato, on je tu izjavu već demantovao.
      
       U kojoj meri bi izveštaj Međunarodne krizne grupe mogao da bude najava nekih novih pritisaka, iako je Stejt department to prilično oštro odbacio?
       - Ne treba potcenjivati njihov izveštaj u tom smislu da oni imaju publiku, i ta publika može da bude vrlo, vrlo uticajna. I o tome treba voditi računa. Valja primetiti da je ovoga puta taj izveštaj, bar što se američke administracije tiče, primljen s velikom uzdržanošću. To je, u stvari, rezultat velikog angažmana vlade u direktnoj komunikaciji sa Administracijom SAD da neke od tih argumenata u izveštaju Međunarodne krizne grupe razjasni. Ta spremnost da se daju konkretni odgovori na konkretna pitanja učinila je da u ovom trenutku taj izveštaj nije imao tako porazan efekat po našu državu kakav je možda mogao, ali sama afera je i dalje ostala afera. Dakle, to što smo mi na neki način uspeli da u komunikaciji s partnerima u Sjedinjenim Američkim Državama i u Evropskoj uniji suzbijemo taj razoran efekat izveštaja Međunarodne krizne grupe, ne znači da se te stvari nisu dogodile i da mi i dalje nemamo problem. To je pitanje trgovine oružjem. Taj problem se svodi na to da je potrebno da se ustanovi efikasan mehanizam kontrole. Ovakve stvari se događaju i u bolje organizovanim državama i u državama koje su već velike korake napravile prema Evropskoj uniji i prema NATO-u ili su čak ušle u njih, ali svaka od tih država se trudi da usavrši sistem kontrole.
      
       U tom izveštaju se Međunarodna krizna grupa poziva na brojne anonimne sagovornike iz vlade, ali se poziva i na vas kada tvrdi da je jugoslovenska vlast znala za trgovinu oružjem, ali nije ništa učinila. Da li osećate da ste tu zloupotrebljeni ili ste pogrešno citirani?
       - U toj informaciji koju je savezna vlada usvojila stoji da je sve veći interes u inostranstvu, posebno američke administracije, za trgovinu oružjem i da neka naša preduzeća možda krše sankcije te da je to nespojivo sa novim položajem naše zemlje i sa nastojanjima da postanemo deo evroatlantskih integracija. To je suština informacije koja je na vladi usvojena. Budući da niko u vladi nema rezerve prema ulasku u Evropsku uniju i Partnerstvo za mir, obaveza vlade je da uspostavi kontrolu. Dakle, to je ono što je citirano. Neko je od svega hteo da napravi nešto drugo, da kaže: aha, vlada je znala a nije htela da spreči. Ali, to nije tačno. Posle toga je došlo ovo pitanje mogućnosti da su neki avioni leteli za Liberiju iako je bio najavljen let za Nigeriju. To je došlo malo kasnije i posledica je falsifikovanja dokumenata koji su prezentirani našim nadležnim organima.
      
       Da li ćete, ubuduće, sarađivati sa Međunarodnom kriznom grupom?
       - Naš interes je da tamo gde stoje najveći otpori ostvarivanju naših ciljeva moramo da uradimo mnogo više nego do sada. Jer, za razliku od proteklih deset godina, mi smo sad u situaciji da imamo argumente i odgovore na svako pitanje. Uopšte uzev, mnogo više smo postigli onda kada smo jasno rekli - imamo takvu situaciju, ovo su problemi, ovo smo uradili, ovo nismo mogli da uradimo, nego ako bismo se obavili tajnom i stalno tvrdili da nemamo problema. Imamo probleme, ali smo spremni da ih rešavamo. Dok god je tako, nemamo razloga da se bojimo ni Međunarodne krizne grupe niti bilo koje druge organizacije.
      
       Da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora?
       - To ja ne znam. Prvi test Vlade Srbije biće budžet. Kad smo postigli sporazum o povratku DSS-a u parlament, utvrdili smo da treba doneti ustav Srbije i zatim organizovati izbore. Što se Građanskog saveza Srbije tiče, redosled poteza treba da bude ovakav, a da li će biti, to ne zavisi samo od volje Građanskog saveza Srbije. Ukoliko vlada izgubi podršku u parlamentu, izbora će biti. Onaj ko hoće da postavi pitanje poverenja vladi u parlamentu treba da sakupi 126 glasova, kao što vlada treba toliko da ima da bi se usvojio budžet.
      
       Da li verujete da unutar DOS-a može da se postigne saglasnost oko ustava, ako ne može oko nekih trivijalnih dnevnopolitičkih pitanja?
       - Verujem da može. Nekad i jeste veći problem dogovoriti se o nekim “trivijalnim pitanjima” jer tu obično dominiraju lične ambicije, dok je o ovim najkrupnijim pitanjima dogovor znatno lakši. U to zaista verujem. To je nešto što mi dugujemo građanima. DOS će inače menjati verovatno i ime i strukturu pred neke naredne izbore i mislim da treba da ostavimo neke stvari iza sebe a to je novi ustav. Ako ne ostavimo, mi smo, u stvari, prolongirali donošenje ustava za godinu dana.
      
       Ove nedelje bi trebalo da se pojavi nova partija na političkoj sceni, G17 plus. Vidite li neku mogućnost saveza sa G17 plus ili ostajete lojalni ostatku DOS-a?
       - Ljudi sakupljeni u G17 plus su zajedno sa nama na političkoj sceni u poslednjih deset godina i u jednakoj meri su kao i svi drugi u DOS-u pomogli procese promena. Naravno, nisu postojali kao stranka i utoliko je njihova pozicija bila lakša. Setite se opskurnih napisa o strankama, a oni su od toga bili zaštićeni. Da li će to biti stranka, da li će i na koji način biti vezana za druge stranke u DOS-u ili uopšte za druge stranke na političkoj sceni, moramo da sačekamo neko vreme. A što se tiče pozicije Građanskog saveza Srbije, zainteresovani smo za saradnju sa njima kao što smo zainteresovani i za saradnju sa svim strankama u DOS-u.
      
       Da li vršite neke pripreme za diplomatiju nove države Srbije i Crne Gore? Imate li neke kontakte sa Ministarstvom spoljnih poslova Crne Gore?
       - O tome je bilo manje reči nego što je bilo potrebno tokom rada na Ustavnoj povelji. Nama tek sada predstoje razgovori te vrste i ja verujem da će biti mogućnosti da se postigne dogovor. Mi smo dve godine funkcionisali bez komunikacije sa Vladom Crne Gore, što nije dobro ni za Vladu Crne Gore ni za nas. Sada je potpuno drugačija situacija. Sada smo došli u situaciju koju smo sve vreme tražili i čekali da Crna Gora učestvuje u kreiranju i sprovođenju spoljne politike.
      
       Vodite li neke razgovore o kadrovima, imenovanju novih ambasadora ili to tek predstoji?
       - To tek predstoji.
      
       Da li će Ministarstvo ostati u sadašnjem obimu?
       - Neke promene se već sada događaju pre nego što je doneta Povelja i dok ne bude formiran novi ministarski savet Srbije i Crne Gore. Mi pokušavamo da već neke promene u Ministarstvu izvedemo tako da ono bude spremnije za taj posao. Moraće sve da se svede u okvire koje mi možemo da platimo.
      
       U čemu bi se razlikovala nova organizacija?
       - Konkretno, mi smo već počeli da vodimo razgovore o tome. NATO postaje politička organizacija koja ima sve veći uticaj i na našu zemlju i treba da se formira posebna grupa koja će se baviti time u Saveznom ministarstvu. Drugo, najveći deo spoljnopolitičkih poslova u poslednje dve godine bio je vezan za susedne države, ali ne samo bilateralno, što je jedan element tog posla, nego niz regionalnih inicijativa - proces saradnje zemalja jugoistočne Evrope, zatim SECI, CEI, Jadransko-jonska inicijativa, a nadam se ulasku i u Crnomorsku inicijativu. Potrebno je da formiramo posebnu grupu koja bi se bavila samo ovom regionalnom saradnjom. Zatim, u ovom trenutku imamo, recimo, Direkciju za Ameriku, koja pokriva Južnu i Severnu Ameriku i tu je najveći deo posla vezan za SAD, što u drugi plan ostavlja sve južnoameričke države, pa bi trebalo odvojiti posebnu grupu koja bi se bavila samo Južnom Amerikom.
      
       Vidite li sebe i kao ministra ove buduće zajednice?
       - Dogovor o tom novom ministarskom savetu biće teži nego što je bio ovaj o Povelji. Hoću da kažem, niko ne može za sebe da kaže da će biti ili da neće biti ministar. Jer, prvo kad bude formiran novi parlament, onda će biti razgovor o tome koje će resore pokrivati ministri iz Srbije, a koje ministri iz Crne Gore. Tek kad se otvori pitanje koalicionog sastava te nove vlade, a meni se čini da će to biti koalicija DSS-DOS-DPS, može se razgovarati o tome ko će biti ministar.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ