Glavni problem za Đinđića je što će podršku u parlamentu morati da svakodnevno kupuje od malih i prilično nepopularnih stranaka. Time će premijer, možda, uspeti da obezbedi većinu poslanika, ali će ostati beznadežno udaljen od većine budućih birača. U danima uoči i posle drugih predsedničkih izbora, lider vojvođanskih reformista Mile Isakov zatražio je da u predstojećoj rekonstrukciji iz vlade ode Vladan Batić i Dragan Veselinov, Batić je odgovorio da je Isakov u pijanom stanju slupao dva audija, Nova demokratija insistira na smenama eksperata G17...Ti mali nesporazumi se, verovatno, mogu prevazići nekim od vanpartijskih poravnanja, ali ostaje nejasno kakve bi koristi mogao da ima premijer, koji će jednom morati da izađe na izbore. Ako bi, međutim, čitavu raspravu prilagodili nekim zapadnim društvima, onda bi se postavilo još jednostavnije pitanje: kakve koristi imaju građani ili birači, koji će već jednom izaći na izbore

      Najdalje idu ljudi koji ne znaju kuda idu, napisao je Taljeran, jedan od glavnih učesnika Francuske buržoaske revolucije, dok se u njegovoj zemlji stidljivo razmišljalo o demokratskom društvu. Vodeći učesnici oktobarske kontrarevolucije, koja je po drugi put i nepovratno uterala demokratiju među Srbe, otišli su prilično daleko kada su na jesen 2002. godine organizovali dvostruke, neuspešne predsedničke izbore. Ozbiljne, demokratske zemlje će možda poslati naučnike ili neke druge stručnjake da ispitaju šta se to dogodilo, ali je građanima zemlje Srbije ostalo da presude da li je sve otišlo predaleko.
      
       Dosovska energija
       Republička izborna komisija je u ponedeljak saopštila da Srbija nije dobila predsednika ni na popravnim, decembarskim izborima. Ubedljivi pobednik (1,699 milion), Vojislav Koštunica i njegova Demokratska stranka Srbije, najavili su da neće priznati rezultate, jer je na biračke spiskove upisano oko 600 000 nepostojećih birača, poraženi Vojislav Šešelj (1,063 milion) izrazio je veliko zadovoljstvo postignutim rezultatom, dok se sa lica posmatrača ove utakmice iz drugih stranaka izlivala mešavina javne zabrinutosti i pritajenog zadovoljstva.
       I dok se izborni proces pretvara u tešku raspravu o mrtvim dušama, falsifikovanim spiskovima i ostalim nevaljalstvima brojača glasova, u Srbiji niče nova politička scena u kojoj će celokupna energija ostataka dosovske koalicije biti uložena za iznuđivanje ili izbegavanje izbora.
       “Politička kriza jednostavno upućuje stranke na izjašnjavanje o samim uzrocima krize, a neuspeh predsedničkih izbora vodi ka raspisivanju novih izbora. Mi ćemo iskoristiti sva pravna sredstva kako bi utvrdili punu istinu o predsedničkim izborima a zatim ćemo odlučiti o daljim potezima”, kaže potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin. Poslanici DSS-a još ne razmišljaju o eventualnoj akciji protiv Đinđića, ali najavljuju da najverovatnije neće podržati završni račun i budžet. “Ministar Đelić je u razgovorima s nama učinio sve što je mogao, ali on izgleda ne raspolaže svim podacima i obrazloženjima. Kako sada stvari stoje, glasaćemo protiv budžeta i završnog računa”, dodaje Maršićanin.
       Predstavnici ostatka DOS-a su, međutim, sigurni da će budžet proći Skupštinu, a Đinđićev kabinet izgleda sigurniji od Fort Noksa. “Vanredni izbori nisu realni, jer niti je bilo niti će biti parlamentarne krize, kao ni realne mogućnosti za izglasavanje nepoverenja vladi. Posebno je zanimljiva inicijativa DSS-a za sređivanje biračkih spiskova za koju je potrebno nekoliko meseci, jer me zanima kako bi oni bili dobri za skore vanredne izbore ako nisu bili dobri za predsedničke izbore”, kaže potpredsednica Demokratske stranke, Gordana Čomić.
      
       Prelivanje krize
       Prema širokom pravnom tumačenju Ustava, predsednica Skupštine Nataša Mićić će 6. januara preuzeti dužnost šefa države, ali nije jasno kada će i pod kojim uslovima biti raspisani novi izbori. Predsednik Veća građana Dragoljub Mićunović kaže za NIN da vodeće stranke moraju ponovo razgovarati o promeni izbornog zakona kojim bi se skinuo cenzus u prvom krugu, ali da je neuspehom izbora već otvorena duboka politička kriza. “Mi smo dužni da sačekamo i vidimo kako će sudovi i nadležni organi reagovati na žalbe DSS-a, ali je najvažnije da se ta kriza ne prelije na druge nivoe, jer nam je sada najvažnije da konstituišemo novu državnu zajednicu”, kaže Mićunović.
       Protekla dva izborna kruga verovatno će ostati zapamćeni po tome što vladajuća koalicija nije imala svog predsedničkog kandidata, a članovi vlade pozivali su na bojkot izbora ili govorili da su oni beznačajni. U glavnoj informativnoj emisiji državne televizije kampanji za šefa države posvećeno je 38 sekundi dnevno, što je objašnjeno prilično nezanimljivim predsedničkim kampanjama, ali su čak i one bile nešto zanimljivije od vesti o sukobima u Kašmiru ili utakmice Sutjeske i Železnika.
      
       Koštuničine dileme
       Druga pobeda na neuspelim izborima za Vojislava Koštunicu predstavlja ozbiljan udarac, jer je u izbore utrošio svoj glavni kapital - poverenje građana, ali nije postao predsednik. Čovek koji je pobedio svemoćnog Miloševića, ali izgleda nije uspeo da pobedi apatiju nemoćnih vlasnika glasačkih listića našao se pred nekoliko neugodnih dilema. Prva se odnosi na vanredne izbore, koji traže prethodno rušenje Vlade Srbije. Njegov glavni rival, Zoran Đinđić ga je posle izbora, ne bez izvesnog cinizma, pozvao da pokrene pitanje poverenja vladi, uveren da nijedna stranka, koja je podržala Koštuničinu kandidaturu, neće rušiti vladu u parlamentu. “Mislim da do rušenja Vlade Srbije neće doći jer takva akcija podrazumeva podršku socijalista i radikala, što nije prihvatljivo ni za Demokratski centar, a verujem ni za DSS. Mi se zalažemo da se oroči donošenje ustava i da se u nekom prihvatljivom roku ide na parlamentarne izbore”, dodaje Mićunović.
       Lider DSS-a bi, takođe, morao da odustane od glavnog političkog cilja - pisanje ustava Srbije, jer je posle predsedničkih izbora postalo jasno da dva bloka izvornog DOS-a ne mogu da postignu saglasnost ni oko tautološkog pitanja - da li je Srbiji potreban predsednik. “Vlada je nagovestila da će formirati radnu grupu za pisanje ustava, ali je malo verovatno da ćemo učestvovati u njenom radu, jer je vlada obesmislila sve institucije u zemlji pa će sigurno i obesmisliti i rad na novom ustavu”, kaže Maršićanin.
       Prema rečima Gordane Čomić, za novi ustav je potreban najširi društveni, a ne samo politički konsenzus koji bi se ticao ne samo DS-a i DSS-a nego i stranaka opozicije kada je reč o minimumu konzenzusa o društvenom uređenju. “Usvajanju ustava bi morala da prethodi široka višemesečna društvena rasprava u koju bi uključili institucije, nevladine organizacije, medije i koja bi morala da pojasni sve kontroverze u vezi sa novim ustavom. Hoće li DSS preduzeti deo odgovornosti, zavisi od njih. Oni mogu da izaberu, kao što su to mogli u protekle dve godine.”
      
       Konsolidacija stranke
       Iako se o Koštunici govori kao čoveku koji pobeđuje na izborima, a ne osvaja vlast, njegove kandidature su uspele da popularnost lidera prenesu na stranku, koja je znatno ojačana (prema novembarskim istraživanjima DSS ima duplo više pristalica od DS-a 32:16, a pre kandidature imao je prednost od jednog ili dva odsto), a kampanje su poslužile kao svojevrstan trening za organizaciju stranke, koja do sada nije previše radila na terenu. “Za ove dve kampanje smo učvrstili stranku i profilisali naše biračko telo. Ne verujem da će se ono dramatično povećavati niti smanjivati”, kaže jedan od funkcionera DSS-a, koji potvrđuje da se stranka konačno približila rejtingu Koštunice.
       Politikolog Slobodan Antonić smatra da Koštunica nije dramatično oslabljen, jer je u dva izborna ciklusa pokazao da može da privuče veliki broj glasova i sa desnice i sa levice. “On je septembarskom kampanjom u potpunosti zaustavio Đinđićevu ofanzivu na institucije, konsolidovao stranku i stekao značajan kapital. Naravno, za njega bi bilo mnogo bolje da je postao predsednik, jer je sada prinuđen na radikalnije i energičnije delovanje, što njemu i njegovoj stranci do sada nije bilo svojstveno. Ne verujem da će moći da ugrozi vladu, ali ima sasvim solidne pozicije”, ocenjuje Antonić.
      
       Đinđićeva šansa
       Na drugoj strani, Đinđić je preživeo dva referenduma o vladi i sada ima priliku da pacifikuje buntovnike iz svojih redova, koji su, kao u antičkim aporijama, istovremeno podržavali Koštunicu i Vladu Srbije. U dogovoru sa Đukanovićem mogao bi da uspostavi novu saveznu vladu, što bi mu dalo dodatni manevarski prostor za obračun sa Koštunicom, ali i sa ekspertima iz G17 plus, koji će krenuti u akciju osvajanja reformskog biračkog tela. Ta partija u nastajanju je, inače, zainteresovana za vanredne izbore dok ne izbledi Labusova ili Dinkićeva popularnost.
       Glavni problem za Đinđića je što će podršku u parlamentu morati da svakodnevno kupuje od malih i prilično nepopularnih stranaka. Time će premijer, možda, uspeti da obezbedi većinu poslanika, ali će ostati beznadežno udaljen od većine budućih birača. U danima uoči i posle drugih predsedničkih izbora, lider vojvođanskih reformista Mile Isakov zatražio je da u predstojećoj rekonstrukciji iz vlade ode Vladan Batić i Dragan Veselinov, Batić je odgovorio da je Isakov u pijanom stanju slupao dva audija, Nova demokratija insistira na smenama eksperata G17...Ti mali nesporazumi se, verovatno, mogu prevazići nekim od vanpartijskih poravnanja, ali ostaje nejasno kakve bi koristi mogao da ima premijer, koji će jednom morati da izađe na izbore. Ako bi, međutim, čitavu raspravu prilagodili nekim zapadnim društvima, onda bi se postavilo još jednostavnije pitanje: kakve koristi imaju građani ili birači, koji će već jednom izaći na izbore.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ