NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Estetski nered

Vladajući i opozicioni političari su, izgleda, postigli jedinstveni konsenzus, ali se on odnosi na oblačenje bez ikakvih pravila

      Šeri Bler fotografisana je u neobičnim, postavljenim pantalonama koje štite noge od oticanja, akupresurnim minđušama protiv stresa i bioelektričnim priveskom koji štiti od radijacije. Nije mnogo pomogao pokušaj da svoj izgled, posledicu naklonosti raznim ritualnim obredima, objasni stresnim životom supruge i majke četvoro dece. Izjava, praćena suzama u očima, “Ja nisam superžena”, samo je rasplamsala strasti. Uprkos tome što je reč o premijerovoj ženi ili upravo zato što je o njoj reč, javnost se predano bacila na analizu njenog izgleda.
       Da Šeri živi ovde, bilo bi upravo obrnuto, mogla bi da se uvredi, razbesni ili proglasi neumesnim svaki komentar koji se odnosi na njen stil. “Lični dizajn” prepušten je, po ovdašnjem običaju, dobroj volji i sopstvenom shvatanju “lepog”.
      
       Opasna ležernost
       Pokušaj bivše predsednice crnogorske skupštine Vesne Perović da loptu prebaci novinarima, uputivši letos pismo urednicima sa molbom da se izveštači “odevaju na prikladan način kada izveštavaju iz skupštinske sale, kako bi i estetski red doprineo ozbiljnosti rada najviše zakonodavne institucije”, nije imao rezultata, tim pre što je i sama potpisnica molbe na sastancima viđana u papučama. Virus estetskog nereda preneo se izgleda sa novinara na političare, pa su se u istoj “zakonodavnoj instituciji” mogli videti poslanici u kratkim pantalonama i sandalama.
       “Italijani imaju jedno pravilo koga se doslovno pridržavaju: ukoliko misliš da nešto ozbiljno napraviš u životu, prvo se lepo obuci. Tako se dogodilo da je taština postala reč muškog roda i zove se - političar”, kaže Boško Jakšić, dugogodišnji dopisnik “Politike” iz Rima. “Na ovdašnjoj političkoj sceni to je više izuzetak nego pravilo. Muškarci jesu u odelima, ali više liče na džemperaše, što možda i nije problem odela, već ‘košulja sa ugrađenim stomacima’. Sve u svemu, političari su loše obučeni, iako je trend počeo da se menja nabolje od vremena kada su socijalisti otkrili da su firmirane stvari kod šanera dosta jeftine.”
       Ali, avaj, baš kada su DOS-ovci došli na vlast, preuzevši sve segmente iste, a u prvom redu prolaz kod šanera ili kako se to lepše kaže - kad im je postala dostupna “kućna prodaja”, izašlo je iz mode da se predstavnici siromašne zemlje pojavljuju u “Pal Zileri” odelima, kako pred donatorima, tako i pred osiromašenim narodom. Pošto su, napravivši prve nesigurne korake u modi, koji su bili obeleženi lister odelima, metalik sivim prelivima, svilenim kravatama i kreativnim izlivima u vidu, recimo, crnog odela sa belim štepovima i istim takvim cipelama, gde nije bilo najjasnije je li reč o funkcioneru stranke na vlasti ili strip-junaku, novopečeni predstavnici vlasti malo su spustili loptu i okrenuli se ležernijem stilu. Na nesreću, ispostavilo se da ni ležernost nije što je nekad bila, te da i ona može doći glave vlasniku preterano nekonvencionalne odežde.
       “Istraživanja pokazuju da je u komunikaciji ono što se kaže - važno sedam do osam odsto, kako se kaže nešto preko 20 odsto, dok sve ostalo pokriva neverbalna komunikacija, odnosno pojava onog ko govori”, kaže Borislav Miljanović, izvršni direktor Mccann-Erickson Public relations. “Nije problem u tome kako se političari oblače kada ne rade svoj posao, ali ako se pojavljuju kao predstavnici građana, ako misle da predstavljaju zemlju i svoje glasače, onda moraju da poštuju pravila.”
       Pravila, međutim, još nema. Prilikom nedavnog potpisivanja Privremenog sporazuma o Prevlaci, ministar inostranih poslova Goran Svilanović pojavio se u sportskom džemperu, dok je njegov hrvatski kolega, Tonino Picula, kao i celokupna pratnja, bio uredno upakovan u kravatu i odelo. Nezadovoljstvo rešenjem oko Prevlake mnogi su kompenzovali komentarišući preteranu opuštenost našeg ministra, pozivajući se na neophodnost poštovanja institucije ministra i važnost trenutka, koji je trebalo da bude propraćen i odgovarajućom garderobom.
       “Mislim da meni zaista niko ne može da zameri da se neprikladno oblačim. Što se Prevlake tiče, potpisivali smo u šatoru, bilo je strašno hladno i ne vidim razlog da se neko bavi mojim džemperom”, kaže ministar Svilanović za NIN. “Uostalom, nemojte da vam pokazujem slike Buša ili Klintona s kačketima i jaknama.”
       Svilanovića je do ovog malog “izleta u neobavezno” važio za čoveka koji vlada veštinom “nošenja odela”, a naročito vezivanja kravate, koju su mnoge javne ličnosti naučile upravo od njega (uključujući i jednog novinara NIN-a).
      
       Kratke haljine
       Istina, svetski političari imaju čitavu svitu zaduženu za “negu lepote”, pa svako pojavljivanje na ranču u trenerci, sa kačketima i u sportskim jaknama, spada u dobro osmišljeni marketing, koji glasačima treba da otkrije “ljudsko lice” političara. Ukoliko, pak, želite da im se na bilo koji način približite, moraćete da se držite uputstava. Tako je, recimo, na večeri koja je u čast Černomirdina organizovana u Londonu, jedna gospođa jugoslovenskog porekla, upozorena da ako želi da sedi blizu gospođe Černomirdin, ne može da ima istu dužinu haljine kao ona. Teška srca vlasnica haljine od 4 000 funti, koja je pripadala princezi Dajani, drastično je skratila kreaciju i tako se kvalifikovala za mesto do domaćice.
       “Trenutno mi se čini da se kod nas neguje stil ‘udešenog mladoženje’, jer Srbi vole da vide čoveka u odelu i kod većine birača to dobro prolazi. Političari imaju pravo da se oblače onako kako misle da će bolje proći kod glasača, ali kod nas je problem što se izgubila sredina. Jedni nose odela koja koštaju kao manji automobil, dok su drugi prvi put došli u situaciju da imaju neko odelo, pa bilo kakvo”, kaže Miljanović.
       Kao i na svakoj svadbi, i u našem političkom životu mlade i mladoženje defiluju udešeni na različite načine. Mogu se videti i zarozana odela, raskopčana dugmad, izgužvane košulje, “polo” majica ispod odela, kao opušteniji stil, a u svečanim prilikama koloritni detalji po kojima se često ne razaznaje da li je u pitanju kravata ili ešarpa. Košulje kratkih rukava sa kravatom, koje je promovisao Šešelj, zdušno su prihvaćene. Mnogi će Šešeljev izbor protumačiti kao stil prilagođen njegovom glasačkom telu, kao što će se Labusovo letošnje pojavljivanje u ovakvoj kombinaciji oceniti kao promašaj. Safari odelo, koje je svojevremeno promovisao Mirko Marjanović, nastavilo je da živi u delu ministra Dragana Veselinova, koji je dodavši slamnati šešir, postigao savršen nesklad sa kolegama iz vlade tokom posete poplavljenim područjima u Vojvodini.
       Čelnici našeg establišmenta teško bi izgleda mogli da nađu uhlebljenje u bilo kojoj dobrostojećoj svetskoj firmi, koje sve odreda imaju pisana ili nepisana pravila odevanja.
       Prema rečima Vesne Kostić, savetnika za odnose sa javnošću Svetske banke, iako se u okviru ove firme poštuju sve kulture, pa se može doći na posao u sariju, ako je to deo tradicije, uglavnom se većina pridržava business look-a. “Ne postoje striktna pravila, ali postoji mera koju osećaju svi ljudi koji kod nas rade i do sada nismo imali problema.”
       Ali za umetnost mere obično je potrebno dosta znati, a radnici ozbiljnijih firmi nego što je naša država, najčešće prolaze takvu obuku.
       “Business look za žene podrazumeva kostime, suknje ‘šanel’-dužine, diskretan nakit. Zabranjene su papuče i sandale sa otvorenim prstima”, kaže Duška Babić direktor personala i obuke DHL-a. “Muškarci nose teget, crna ili tamnosiva odela, bele košulje ili eventualno svetlo tonirane. Kratki rukavi ne spadaju u poslovni izgled i dozvoljeni su samo izuzetno, na temperaturama iznad 38 stepeni i to ako nemate neki poslovni sastanak. Naravno, kravata na kratke rukave ne dolazi u obzir. Nikada nećete videti braon odelo, kao ni dezenirane čarape ili sokne. Nakit nije preporučljiv, mada se može tolerisati jedan prsten, a satovi takođe moraju biti diskretni.”
       Pojava sve većeg broja PR agencija kod nas možda obećava bolju budućnost za političare, a naročito za nas koji ih gledamo. Ali dok se ne osmele da nekoga pitaju za savet, pogled na njihovu garderobu neće biti dovoljan da se razabere o kojoj je prilici reč, mada će možda biti dovoljan da se zaključi koliko je stepeni napolju, a sigurno će biti potpuno jasno da nisu “superžene” niti “supermuškarci”.
      
       IVANA JANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu