Fotografije nove predsednice Srbije Nataše Mićić otvorile su raspravu o naslagama mačizma u Srbiji ili očajnom položaju žena u politici

      Dvostruki “pobednik” na neuspelim izborima Vojislav Koštunica nije čestitao ničim zasluženoj “pobednici” Nataši Mićić koja će preuzeti mesto kormilara Srbije početkom januara. I Velja Ilić, kao i nekadašnji njegov stranački kolega Milan St. Protić, takođe su daleko od toga da joj požele sreću. Najviše se obradovao Branislav Kovačević, predsednik koalicije “Šumadija” ali i Žarko Korać, pravi socijaldemokrata i, čini se, jedini iz neprincipijalne muške političke kamarile koji dosledno i iskreno podržava žene. Mnogi, međutim, nisu sigurni u iskrenost osećanja premijera Zorana Đinđića i njegovih kolega iz vlade kojima je, jasno se videlo, najednom postalo toplo oko srca što će Srbijom “vladati žena”. Ipak, poštovaoci lika i dela Nataše Mićić, ljubitelji žena uopšte, kao i deo emancipovane javnosti, najviše su kritikovali “Politiku” i NIN koji su na svojim naslovnim stranama objavili sliku gospođe Mićić, kojoj se zadigla suknja dok je izlazila iz automobila.
       Kako stvari sada stoje, svako ko drži do sebe nešto je izjavio posle objavljivanja slike. Najoštrija je bila Ljiljana Gaković, predsednica Ženske medijske mreže (ma šta to značilo), koja se založila za donošenje zakona kojim bi se “seksizam tretirao isto kao i rasizam” i da je “objavljivanje onakvih fotografija Nataše Mićić nedopustivo”. Još je konstatovala da “u slici koju mediji šalju o ženama ima mnogo seksizma i minimiziranja, a najnoviji slučaj predsednice parlamenta je najdrastičniji primer za to”. Da li je moguće, pitaju oni malo hladnijih glava, da gospođa Gaković nije primetila gomilu pornografskih slika u medijima? Čudno je da njihovo postojanje minimizira. Ali, svejedno, zaista se postavlja pitanje koliko su NIN i “Politika” zgrešili.
      
       Stereotipi
       Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu, kaže da prethodnu naslovnu stranu NIN-a vidi kao “pokušaj da se Nataša Mićić dezavuiše kao potencijalni vršilac dužnosti predsednika Srbije. I to nema nikakve veze sa njom kao pojedinkom. To je urađeno jer je neko drugi bio priželjkivan na tom mestu. U svakom slučaju, muškarac.” Biljana Maletin iz nevladine organizacije “Glas razlike” još je određenija: “Vaša poruka je seksistička. Politička borba dve jake političke struje (DSS i DS) vodi se preko leđa Mićićeve, koja se očigledno zloupotrebljava u ovoj političkoj borbi. I inače se ženama u politici često dešava da ih napadaju na najgori mogući način: ide se na njihov izgled i privatnost. Vaša naslovna strana nosi negativnu poruku: eto, pogledajte ko će vam biti predsednik, žena u nedopustivo kratkoj suknji... Druga poruka je stereotipna: čim je ona tako zgodna, mora da je glupa.”
       Profesor Rajić takođe misli da su polni stereotipi u ovom slučaju od presudne važnosti. Kaže da još važi staro patrijarhalno pravilo da je neka žena u politici zato što je ružna pa hoće time nešto da nadoknadi. “Zato ljudi prosto podivljaju kada se u politici nađe žena koja je i lepa i pametna. Patrijarhalne predstave se ruše pojavljivanjem žene koja ispunjava daleko više od onog što se od nje očekuje.”
       Neku korist posle ovoliko buke vidi i Biljana Maletin. Štaviše, kaže da je pojava Nataše Mićić na političkoj pozornici izuzetno korisna. Zato jer kod nas vladaju dva stereotipa. Jedan predstavlja majku i domaćicu koja je potpuno posvećena privatnom životu, a drugi koji mediji neprestano forsiraju je žena seks simbol. “Nataša Mićić je između ta dva stereotipa. Pred nama je, nažalost, dug put do razbijanja dominantnih.” Za sada, Nataši bi sve bilo oprošteno jedino da podnese ostavku pa da se objave njene fotografije u bade mantilu, sa viklerima u kosi i zarozanim čarapama pa bi rekli: e, najzad izgleda onako kako žena kod nas treba da izgleda! Vratila se u kuhinju, neka ovo prepusti muškarcima, šali se profesor Rajić.
       Ipak, nije li se malo preteralo sa dizanjem tolike prašine oko Nataše Mićić, pita se zbunjen Vladan Radosavljević, urednik u Medija centru. “Pa šta ako je neko primetio da ona ima lepe noge? Ono što je vekovima bio kompliment za ženu, sada je seksizam. Čini mi se da ovaj termin nije definisan a mnogima uopšte nije jasan. Ali je on u modi i koristi se po potrebi. U slučaju buduće predsednice naročito je zgodan - ako misliš da ona baš i nije za to mesto, odmah ti prilepe da imaš nešto protiv žena.” Radosavljević je to osetio na svojoj koži gostujući na Radiju B 92 u emisiji “Kažiprst” prvo jutro posle izbora. Te noći i jutra najvažnije pitanje bilo je može li Mićićeva da zauzme mesto predsednika ili ne može. “Ne razmišljajući uopšte o tome da li je gospođa Mićić žena ili nije, rekao sam da ne mogu da je zamislim kao ozbiljnog predsednika države i da mora da će biti komično kad nam prikažu nju i generale kako sede na sednici Vrhovnog saveta odbrane.”
       Naš sagovornik je svoj stav obrazložio mišljenjem da “Mićićeva nema političku težinu i da se kojim slučajem kandidovala na izborima, ne bi prošla mnogo bolje od Pelevića”. Posle su mi kolege rekle da se tokom emisije javio potpredsednik vlade Žarko Korać i protestovao zbog iskazanog seksizma i muškog šovinizma. A Radosavljević poverava i šta je mislio još da kaže ali se ugrizao za jezik baš da ne bi gospođi Mićić bilo uvredljivo. “Po meni, ona je ni kriva ni dužna došla u poziciju Sejda Bajramovića ili Rize Sapundžije nove vlasti ili bar onog njenog dela koji se raduje zbog propasti izbora. Njen pol nema baš nikakve veze sa tim.”
      
       Ograničena zaštita
       Svako će reći da je zaista lepo što se javnost toliko solidarisala sa nezgodnim položajem buduće v.d. predsednice države. Još je lepše što su to učinile i sve njene koleginice političarke i ženske aktivistkinje. Takva jedinstvenost kod nas nije odavno viđena. Postavlja se, međutim, pitanje zašto i ranije nije bilo sličnih reakcija. Nijednoj ženi se kao Mirjani Marković mediji nisu toliko podsmevali, najčešće zbog fizičkog izgleda kao što su u ono vreme činili nezavisni mediji. Njen cvet u kosi postao je čuven zahvaljujući neverovatnim uzletima analiziranja ovdašnje intelektualne elite. Da i ne govorimo o tome kako i danas ozbiljni ljudi tvrde da je Milošević divan čovek koga je ona upropastila. Isto važi za Danicu i Vuka Draškovića. Ona je kriva što on nije dovoljno dobar. A Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, nedavno je izjavio: “Koštunica želi da mu partiju, a i državu, vode dve žene: Zorica Radović i Ljiljana Nedeljković. Obe se ponašaju kao da ih je Srbija oženila.” I Šešelj isto misli i neprestano proziva ove dve žene. Supruga Vojislava Koštunice je ugledna pravnica. Kako je niko od čestih napada nikad nije uzeo u zaštitu? Posle Mirjane Marković najviše je satanizovana šefica Koštuničinog kabineta Ljiljana Nedeljković, inače koleginica novinar. Baš je za NIN konstatovala da “zemlja Srbija prosto ima potrebu za prokletom Jerinom”. Da li je neko takva ponašanja ocenjivao kao seksistička i rasistička? Zašto nije i zbog čega je to tako?
       “Mi kao društvo ne otvaramo pitanja principijelno. Zalažemo se za ovu ili onu ličnost, stajemo na jednu ili drugu stranu. Naravno da nije u redu da se principi krše na bilo čijem primeru, ali mi kao društvo prosto nismo dovoljno sazreli za to”, objašnjava Biljana Maletin.
       Na žene se u našoj sredini gleda kao na nužno zlo, a kad uđu u politiku, na njih se gleda samo kao na zlo. Kada su pre dve godine partijske drugarice DOS-ovaca ponudile predlog da se od ukupno osvojenih mandata, 30 odsto deli ženama, predlog je bio glatko odbijen. Ni tada se nisu upotrebljavale teške reči kao seksizam i rasizam.
      
       Borba
       Ipak, težnja ka napretku je nezaustavljiva, kao i zahtevi Evropske zajednice. Žene su se izborile. Nevernim Tomama ni danas nije jasno o čemu se zapravo radi. Kako je moguće da napredan svet nema pametnija posla nego da se dodvorava ženama, da li su toliko degenerisani, pitaju se mnogi. Biljana Maletin će tim povodom reći: “Pitanje ravnomerne zastupljenosti žena u politici jeste ključno pitanje svake demokratije. Jednako kao što je važno obezbediti mehanizme za sve druge marginalizovane grupe (nacionalne manjine, invalide...) ne bi li artikulisali svoje interese koji su različiti. Reč je o pobedi ljudskosti nad brutalnošću. Treba da se vidi kako je jedna snaga, moć, uspela da se kanališe u korist onih koji tu moć nemaju. To je suština demokratije.” Naše žene su, dakle, samo zahvaljujući sopstvenoj upornosti i mehanizmu ucena stranih sila (uz dragocenu pomoć Koraća i Orlića) uspele da se izbore za svoja mesta u upravljačkim telima.
       Naravno, daleko smo od toga da se odnos prema ženama može smatrati zadovoljavajućim. Bilo je zanimljivo slušati Čedomira Jovanovića kako u parlamentu objašnjava zašto žene treba da imaju 30 odsto mesta na izbornim listama: “Ne smatram da su žene nesposobne, ali im treba pomoći da izađu iz funkcionalne depresije.” Kao da je u toku sa najnovijim naučnim dostignućima. Nemačko društvo za psihologiju nedavno je objavilo rezultate svog istraživanja koji glase: inteligentne, zainteresovane za politiku i poslovno angažovanje, žene žive duže od pasivnijih i manje obrazovanih žena. Usredsređenost samo na porodicu ženama skraćuje život. I još revolucionarnije otkriće nemačkih psihologa glasi: boravak u kući ima prednosti samo za muškarce.
       No, vratimo se prošlonedeljnoj naslovnoj strani NIN-a od koje je sve počelo. Radio B 92 je prošle nedelje otvorio svoj sajt za komentarisanje obe pojave. Jedna Dragica je 13. decembra napisala: “Videla sam naslovnu stranu NIN-a, fotografija je odlična, pokazuje modernu, mladu ženu-političara, novo i lepše lice Srbije. Pošto sam trenutno u inostranstvu, ponosna sam i na fotografiju i na novi imidž Srbije.” I Sami je istog dana izneo svoje viđenje: “Ne smatram fotografije problematičnim... nisu neukusne niti ženu tretiraju kao objekt. Smatram da nema potrebe da se odbacuju i negativno ocenjuju.” Možda baš ovi ljudi ne podležu predrasudama? I moramo da se odlučimo. Da li ćemo štititi samo pojedince zavisno od ličnih simpatija ili ćemo se ponašati principijelno.
      
       MARIJANA MILOSAVLjEVIĆ
      

Žarko Korać, potpredsednik vlade Naslovna strana je skandalozna, to je nedopustiv pad NIN-a. Reč je o seksizmu i diskriminaciji. Toliko uvreda na račun jedne osobe zbog činjenice da je žena, kod mene izaziva duboku zabrinutost. Fotografija je tendenciozna, naslov je ciničan i uvredljiv. Međutim, položaj žena kod nas u politici nije tako mračan. Stvari se bitno menjaju i menjaće se sa uvođenjem političkih kvota.

      
      

Milan Božić, funkcioner SPO-a NIN je igrao dvostruku igru. Provukao je notu seksizma i skrenuo pažnju na pojavu koju je “Politika” već registrovala. NIN je umereno desničarski list što isključuje sklonost seksizmu ali je NIN svakako muško-šovinistički list. Može se osnovano postaviti pitanje: zašto niste objavili sliku nekog političara na nudističkoj plaži? Nataša Mićić normalno izlazi iz kola odlazeći na posao. Niko nije kriv što je slika objavljena već neko može biti odgovoran za takvu sliku o ženama i takvu sliku o muškarcima. Odgovorna je falokratska civilizacija u kojoj živimo. Fotografija je tek treća ruka problema a odgovor na pitanje zašto je to tako, zavisi od mnogo viših sila nego što je NIN.

      
      

Voja Žanetić, direktor agencije “Mozaik” Ovako sam razumeo vašu poruku: dva puta je nekoliko miliona ljudi izlazilo na izbore da bi predsednica postala žena koja ima dobre noge. Očigledno je da je NIN izgleda računao sa tim da većina građana Srbije misli da predsednica treba da nosi dužu suknju i da nema dobre noge. Našu zemlju su uzburkale jake političke strasti, zemlja je podeljena, tako da Nataša Mićić ima dodatnu nevolju osim one podrazumevajuće vezane za patrijarhalne polne stereotipe. To što je silom prilike na putu da postane predsednica Srbije, može da dovede do toga da postane meta agresije isfrustriranih nezadovoljnika.