Rekao sam da sam krajnje nezadovoljan načinom na koji je Solana obavio svoju posredničku misiju i mislim da je to toliko loše obavljeno da su šanse da se zemlja održi mnogo manje nego što bi inače mogle da budu. Nisam to mogao da prećutim, jer sam potpisao taj sporazum, pošto sam dobio njegove garancije. Da nisam imao te garancije, nikada ne bih potpisao sporazum koji je bio van svih principa ekonomske logike. Međutim, dobio sam garancije i rekao sam: pod tim garancijama biće teško, ali je moguće održati zajedničku državu. Posle šest meseci pokazalo se da od tih garancija nema ni “g”. Pokazalo se da je to posredovanje bilo pristrasno u korist crnogorske strane i ja sam morao to da kažem. Nije meni cilj da se svađam sa Solanom, to mi ne pada na pamet, ali ovo što trenutno radi Brisel ne pomaže održavanju zajedničke države i to nije ni u našem ni u njihovom interesu. Kao što i politika prema Kosovu ni na koji način ne pomaže održavanju ove zajedničke države

      Miroljub Labus je 5. oktobra 2001. godine pobrao onoliko aplauza kada je učesnicima Skupštine Demokratske stranke, pokazujući člansku kartu rekao da se dobro zna koja je njegova partija i da je svakako neće menjati. Prošlo je nešto više od godine i minule nedelje (15. decembar) Miroljub Labus je u istom beogradskom Sava centru postao prvi čovek novoosnovane stranke G17 plus. Aplauz je ponovo dobio, na zatvorenom delu sastanka na kome se G17 plus premetnuo u stranku, naročito posle tvrdnje da neće dozvoliti da Miloševićevi bogataši otkupe Srbiju.
      
       Kako ste prelomili da postanete politička partija?
       - To je pitanje političke podrške ekonomskim reformama. Kad smo osnovani kao G17, kao grupa ekonomista, bilo je jasno da reforme ne mogu da se izvedu bez demokratije odnosno bez političke podrške i to je bila prva akademska grupa koja je rekla - potrebne su demokratske promene da bismo uopšte razgovarali o reformama, a reforme su nam potrebne da bismo sutra bolje živeli.
       Shvatili smo da mora da postoji jedna specifična organizacija koja neće biti politička partija, a koja će imati politički cilj: promena političkog sistema da bi reforme mogle da se uvedu u zemlju.
       Unutar opozicije 1999. godine bila je velika svađa, a ljudi su bili protiv režima Slobodana Miloševića, ali nisu imali alternativu. I mi smo radili na tome da se napravi jedna kredibilna alternativa. Mi smo ponudili projekat za rekonstrukciju srpske privrede posle Miloševića. To je DOS politički podržao. Mi smo za njih vodili propagandu, čak smo pre njih počeli protestne mitinge posle 24. septembra. I naravno, posle oktobarskih promena nekoliko ljudi iz ove organizacije preuzelo je odgovarajuće funkcije i mi smo radili na ekonomskim reformama. Međutim, sada nema podrške ekonomskim reformama...
      
       Ko ne daje podršku reformama?
       - Nije reč o tome ko daje ili ne daje podršku. Reč je o tome da se oni ponovo kao 1999. godine svađaju, u narodu ponovo postoji apatija i to biračko telo koje je za demokratske promene polako se osipa upravo zbog te apatije. Nema političke podrške da se ide u dalju fazu promena, koja je neophodna. Od juna, jula parlamenti ne rade i oni zakoni koji su potrebni za nastavak reforme čekaju. S druge strane, čekaju zakoni za ratifikaciju zajmova za izgradnju železnica, puteva, za niz drugih stvari. Ti zakoni ne mogu da budu usvojeni jer ne postoji stabilna većina u parlamentu. Bile su dve opcije - ili da sedimo sa strane i da se žalimo kako su reforme stale ili da pokušamo da mi sami nešto uradimo, da napravimo tu političku podršku.
      
       Zar pravljenjem političke partije ne povećavate krug nerazumevanja i nesloge na političkoj sceni Srbije?
       - Pitanje je kakva će biti naša politika. Ona će da bude drugačija od politike postojećih partija. Želećemo da napravimo ono što ja nazivam nacionalni konsenzus o strategiji zemlje za narednih pet ili deset godina. Za to je potreban nacionalni konsenzus. Videli ste sada, da zemlje koje ulaze u Evropsku uniju su one koje su više od osamdeset odsto tranzicije završile. Mi smo na pedeset odsto, dakle na pola puta. Zato nam treba nacionalni konsenzus i vlasti i opozicije, ali i institucija civilnog društva, dijaspore, sindikata.
       Delaćemo u ovom političkom miljeu ali ćemo uvek voditi računa o tome šta je strateški nacionalni interes zemlje. Nije ideja da se uzme deo biračkog tela od bilo koje partije.
      
       Vi ćete svakako nekoj partiji umanjiti broj glasova. Analitičari tvrde da ćete najviše štetiti Demokratskoj stranci i mnogo manje DSS-u?
       - Imamo svoju profilisanu politiku već tri godine. I jasno smo prepoznatljivi. Mi sada ne menjamo svoj politički profil da bismo nekome uzeli deo birača. Da li ćemo od nekoga da uzmemo ili nećemo, to ne zavisi od nas, zavisi od kredibiliteta politike drugih partija. Ponudićemo rešenja, jer niko sa strane neće da nam ih donese. Naravno, mnogo je jednostavnije reći drugi su odgovorni za sve, drugi treba da nam nadoknade sve ovo što nam se loše desilo i onda da sedite kod kuće i da čekate. Ali, naša zemlja je izgubila onaj imidž koji je imala pre dve godine. Medeni mesec je prošao, postali smo jedna normalna zemlja jugoistočne Evrope, nismo ni parija Međunarodne zajednice ali nismo više ni ljubimac.
       I to je ono što mi kažemo našim glasačima i našim simpatizerima. Jedan broj ljudi neće prihvatiti naše poruke, iako će znati da su tačne. Meni su u predsedničkoj kampanji rekli - jeste program Miroljuba Labusa najbolji za Srbiju, ali iz nekog drugog razloga glasamo za nekog drugog. Tako će da bude i sa našom partijom. Ono što ćemo da ponudimo biće istina i najbolje među drugima, ali to ne znači da će svi ljudi da prihvate te poruke.
      
       Zamerana vam je i biće vam zamerana nadobudnost, kao vi ste jedini stručnjaci, vi jedini nešto znate? I Vojislav Koštunica vam je zamerao da nemate dovoljno sluha, takta, dovoljno znanja u odnosima sa Rusijom i Kinom?
       - Najlakše je prodati interes zemlje i onda biti fin. Iako ste vi rekli da mene optužuju da prodajem zemlju, ja sam bio veoma tvrd u svim tim pregovorima u vezi sa dugom i faktički, ta optužba se onda ne poklapa sa optužbom da prodajem nacionalne interese.
      
       Mi jednostavno ne kažemo da smo mi jedini koji znamo, postoje i drugi koji znaju, ali ono što mi tvrdimo da smo uradili, to je da smo znanje doveli na nivo političkog faktora, jer je na kraju krajeva i srpska vlada uzela druge eksperte. Onaj prethodni period bio je period diletantizma i amaterizma i nepoznavanja sveta i nepoznavanja suštine problema. Posle nas ljudi koji obavljaju javne funkcije moraće odgovorno i profesionalno sa znanjem da obavljaju javne funkcije, da ministri moraju da znaju rešenja a ne da budu političari.
       Dakle, nikada nismo tvrdili da smo mi jedini koji znamo. Ono što je činjenica to je da smo imali više uspeha nego što je bilo promašaja.
      
       Postajete partija u trenutku kada vi gubite mesto potpredsednika savezne vlade, a Mlađan Dinkić, možda, mesto guvernera? Prigovara vam se da tek kada se naslućuje da možete da izgubite kontrolu nad tokovima novca pravite političku partiju?
       - Ne, naprotiv. Mi smo mogli da zadržimo sve te funkcije da nismo napravili političku partiju. Ali, nama su funkcije bitne u onoj meri u kojoj dozvoljavaju da se vodi politika koja dovodi do rešenja.
       Mislim da je situacija potpuno obrnuta i da je ovo najnepovoljniji trenutak za formiranje G17 plus kao partije, ali u životu morate da radite prave stvari neki put, bez obzira koliko vas one koštaju.
      
       Ko će biti vaš politički saveznik? U poslednje vreme po medijima se govori da ste se približili DSS-u, i to ako ne ceo G17 plus onda bar Mlađan Dinkić?
       - Rekao sam da se polako političke partije profilišu kao programske partije, da će iduće godine biti izbora, pre ustava ili posle ustava, svejedno. Posle izbora će biti postizbornih koalicija. U tim koalicijama razgovaraćemo sa svima koji omogućavaju da ostvarimo suštinu našeg programa.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      

Ne verujem Solani Jednom ste rekli da niste razgovarali sa Solanom pošto su se njegove garancije pokazale netačnim?        - Strateški, mi nemamo problema ni sa Evropskom unijom niti sa drugima. Faktički, ne znači da svaka politika i svaki politički potez jeste urađen u korist naše zemlje i da je najbolje urađen. Nema potrebe da se izlazi svaki dan u javnost i da se zabada prst u oko međunarodnoj zajednici, ali mi nalazimo načina da izrazimo svoje nezadovoljstvo.        Rekao sam da sam krajnje nezadovoljan načinom na koji je Solana obavio svoju posredničku misiju i mislim da je to toliko loše obavljeno da su šanse da se zemlja održi mnogo manje nego što bi inače mogle da budu. Nisam to mogao da prećutim, jer sam potpisao taj sporazum, pošto sam dobio njegove garancije. Da nisam imao te garancije, nikada ne bih potpisao sporazum koji je bio van svih principa ekonomske logike.        Međutim, dobio sam garancije i rekao sam: pod tim garancijama biće teško, ali je moguće održati zajedničku državu. Posle šest meseci pokazalo se da od tih garancija nema ni “g”. Pokazalo se da je to posredovanje bilo pristrasno u korist crnogorske strane i ja sam morao to da kažem. Nije meni cilj da se svađam sa Solanom, to mi ne pada na pamet, ali ovo što trenutno radi Brisel, ne pomaže održavanju zajedničke države i to nije ni u našem ni u njihovom interesu. Kao što i politika prema Kosovu ni na koji način ne pomaže održavanju ove zajedničke države.

      
      

Dinkićev temperament Iz Demokratske stranke je Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica, Vladan Batić, sada je i Labus postao partijski šef. Da li se možda klica razdora u G17 plus nalazi u različitim temperamentima vas (smiren čovek) i Mlađana Dinkića (pitbul terijer)? Razlikovali ste se i tokom predsedničke kampanje?        - Postoje i drugi različiti temperamenti unutar G17 plus, ali za razliku od drugih partija G17 plus timski radi. Odlika eksperata jeste timski rad i u tom timskom radu, naravno, ima mesta za sve.        Za razliku od drugih lidera nikada nisam sputavao mlađe saradnike i uvek sam ih promovisao.