Povodom tridesetogodišnjice sloma srpskih liberala, Mirko Čanadanović je za NIN izdvojio i prilagodio deo svojih političkih sećanja na obračun u Vojvodini, koja će uskoro objaviti u celini. U svojoj trideset trećoj godini Mirko Čanadanović izabran je 1967. za predsednika Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine. Bio je najmlađi jugoslovenski političar tog ranga i najmlađi član Predsedništva SKJ. Verovalo se da uživa Titovo poverenje, sve dok u Brozovom obračunu sa srpskim liberalima 1972, nije - zajedno sa vojvođanskim političkim vrhom - stao na stranu Marka Nikezića. Govorio je da u Vojvodini politiku SK Srbije smatraju svojom, da odnosi republike i pokrajine nikad nisu bili bolji i da Vojvodina neće da uređuje svoj položaj u Srbiji preko šaltera Federacije. U konzervativnom delu političkog establišmenta sa zavišću je gledano na njegov brz uspon i nije odobravano njegovo insistiranje na ulozi stručnih i novih ljudi. Tito, Kardelj i Draža Marković dogovorili su se o njegovoj smeni, da bi se dovršila borba protiv liberalizma i tehnokratizma u Srbiji. Podneo je ostavku 18. oktobra 1972. Prethodno je, zbog gubitka Titove podrške, ostavku podneo i Mirko Tepavac, a zajedno sa Čanadanovićem i sekretar PK Miloš Radojčin. Isključeni su svi iz SK, a potom je sledio masovni politički progon “liberala” u Vojvodini, kao i Srbiji. Mirku Čanadanoviću, magistru filoloških nauka, onemogućeno je da se vrati naučnom radu. Otvoren mu je dosije u Službi državne bezbednosti, do kraja narastao na pet tomova, blizu 3 000 stranica. Pasoš mu nije dat ni kad je trebalo da ide na operaciju srca u Švajcarsku, posle preležanog infarkta. Radio je kao lektor u Izdavačkom odeljenju Dnevnika. Novo rukovodstvo Vojvodine se složilo, pod uslovom da se to ne objavi, i da se njegovo ime ne stavlja ni na jednu knjigu, iako su to bili uglavnom romani serije “X-100” (“Lun kralj ponoći” i slični). Gurali su ga i tako u zaborav. Penzionisao se u Novom Sadu 1990. Nije se žalio ni na jedno isključenje i nije se odazvao pozivu na članstvo ni u jednoj partiji. Nedavno je izjavio “Politici” da novo vreme traži nove ljude, a da on još nije toliko star da ne zna da je star.
       Mirko Čanadanović (1936), rođen u porodici koja je posle Prvog svetskog rata došla iz Mađarske (prezime je po Čanadu na Morišu), pre političke profesionalizacije radio je kao sekretar Jugoslovenskog odbora za terminologije pod predsedništvom akademika Milana Bartoša i bio je član Upravnog odbora Matice srpske.
       Početak političkog kraja, u razgovoru sa Političkim aktivom Srbije 9. oktobra 1972. u Palati federacije, označio mu je Tito upadicom “budeš li polemisao sa Dražom, polemisaćeš i sa mnom”.
      
       B. ERDELJAN