U dramatičnom širenju globalnog rata protiv terorizma predsednik Džordž Buš je ovlastio američke obaveštajne službe da prate i eliminišu bilo koju osobu sa liste od dvadesetak ozloglašenih terorista na svih pet kontinenata

      Početkom novembra u zajedničkoj akciji američkih i jemenskih obaveštajnih službi ubijen je Abu Ali, jedan od vođa Al kaide. Vozilo u kome je Ali sa pet saputnika obilazio pograničnu oblast Jemena pogodila je protivtenkovska raketa lansirana sa bespilotne letelice “predator” (prvi put korišćene za špijunske letove u Bosni). Čitavu akciju praćenja izveo je tim američkih obaveštajaca iz stotinama kilometara udaljenog Džibutija pomoću satelitskih snimaka i sistema daljinskog upravljanja. U saradnji sa jemenskim kolegama, ovaj tim je nedeljama pratio Alija: u dva navrata jemenski obaveštajci su u poslednjem trenutku zaustavili napade na potvrđene mete za koje se ispostavilo da su naoružani konvoji beduina. Alija je naposletku “odao” signal mobilnog telefona - meta je locirana i potom uništena.
       Ovaj napad je iz mnogo razloga proglašen velikim trenutkom koji bi mogao da predstavlja i prvi pravi nagoveštaj sigurne pobede u globalnom ratu protiv terorizma. Udruženo je iskustvo drugih obaveštajnih službi u borbi sa teroristima - izraelski Mosad godinama selektivno eliminiše vođe terorističkih grupacija, naprednom vojnom tehnologijom bespilotnih letelica i preciznih raketa. Pentagon veruje da je akcija u Jemenu samo prva u nizu uspešnih operacija u kojima će se agenti CIA razračunati sa vođama terorista.
      
       “Pucaj da ubiješ”
       Poslednji izum američke laboratorije za borbu protiv terorizma omogućava pripadnicima obaveštajnih službi da prate i eliminišu teroriste sa “liste ozloglašenih” na teritoriji bilo koje države u svetu. Predsednik Džordž Buš je 15. decembra objavio da je ovlastio agente CIA da bez njegovog neposrednog odobrenja sprovedu sve akcije koje za cilj imaju uništavanje terorističkih uporišta i eliminisanje njihovih vođa. Na osnovu ove odluke CIA će u narednom periodu “loviti” vođe terorističkih organizacija širom planete i “eliminisati” sve individue za čije privođenje ne postoje adekvatni uslovi.
       Ovo nije prvi put da američka administracija postavlja organizaciju CIA za globalnog egzekutora. Tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka ova služba je uz blagoslov države planirala i izvršila veliki broj političkih ubistava. Kada je demokrata Frenklin Čurč uzburkao javnost iznošenjem nekih od planova i “prljavih trikova” kojima se CIA služila, među kojima je i plan za ubistvo kubanskog predsednika Fidela Kastra i drugih državnika, predsednik Džon Ford je 1976. opozvao “dozvolu za ubijanje”. Njegovi naslednici su poštovali zabranu “odobravanja ubistava u ime države”, koju je Ronald Regan dodatno ojačao i svi pozivi da se organizaciji CIA odreše ruke su do 11. septembra jednoglasno odbijani. Teroristički napad na Ameriku postavio je ovo pitanje ponovo u žižu interesovanja: demokratska javnost je uverena da je zauvek izbrisana razlika između rata i terorističkog zločina i da aktivnosti vojske nisu više dovoljna mera zaštite državne bezbednosti.
       Posle proširivanja nadležnosti CIA na teritoriju Avganistana i završene intervencije u kojoj je uništen deo terorističkog bloka umešanog u napad na Njujork, američkim operativcima nedostajala su pravna sredstva za nastavak akcije. Državni sekretar Donald Ramsfeld je izradu plana budućih operacija sa ciljem “pronalaženja i razračunavanja sa predvodnicima terorističkih organizacija” poverio generalu vazduhoplovstva Čarlsu Holandu. Plan je trebalo da prevaziđe okvire zakonske procedure hapšenja i izvođenja terorista pred lice pravde i ponudi osnovu za privođenje radi ispitivanja (ukoliko je moguće), odnosno eliminisanje terorista uz minimalne ljudske žrtve. Rezultat ovog plana je pismeno ovlašćenje koja je potpisao predsednik Buš, na osnovu koga je CIA ovlašćena da prati i eliminiše bilo koju osobu sa “liste ozloglašenih terorista” na svih pet kontinenata.
      
       Lista za odstrel
       Najnovijom odlukom “prevaziđeni” su neki od proceduralnih nedostataka ranije “dozvole za politička ubistva”. Najznačajnija promena je u samoj proceduri verifikacije: nakon početnog utvrđivanja liste terorista koji predstavljaju pretnju za državnu bezbednost, CIA nije u obavezi da traži dodatno odobrenje od predsednika za početak i realizaciju pojedinačnih akcija, samo post festum podnosi izveštaj o toku i rezultatima svojih aktivnosti. Agencija takođe u potpunosti kontroliše i ažuriranje liste: predviđeno je periodično dopunjavanje liste ili brisanje već “razrešenih slučajeva”. Kriterijumi na osnovu kojih se lista popunjava novim imenima nisu potpuno jasni, mada su zvaničnici Pentagona podvukli da moraju postojati jaki dokazi.
       Ovakva odluka administracije izazvala je negodovanje dela javnosti. Deo bivših i sadašnjih vojnih zvaničnika i pripadnika obaveštajnih službi doveo je u pitanje mudrost, etičnost, pa i efikasnost ovakve odluke. Glavna zamerka odnosi se na količinu moći koja se ovom odlukom stavlja u ruke jedne organizacije: ne postoji nikakav mehanizam kontrole izvršenja donetih odluka. CIA planira i realizuje akcije u bilo kom delu sveta bez nadzornog tela koje bi verifikovalo ili korigovalo ove odluke. Agencija takođe samostalno otvara nove slučajeve, odnosno unosi nova imena u listu najtraženijih neprijatelja Amerike. Pošto nisu precizirani opšti kriterijumi sem uveravanja zvaničnika da će odluke biti zasnovane na “čvrstim dokazima”, ostaje otvoreno pitanje kako sa sigurnošću dokazati nečiju nameru ukoliko ništa nije učinjeno (u širem kontekstu ovde se dovodi u pitanje i osnova američkog sudskog sistema, prezumpcija nevinosti) i da li je dovoljno da odbor jedne organizacije odlučuje o tome. Pri tome, i sami analitičari CIA priznaju da je ponekad veoma teško biti potpuno siguran i da se odluke često zasnivaju na manje preciznim procenama.
       Malo oštriji kritičari veruju da se iza ovakve odluke krije želja da se zataška pitanje nesposobnosti agencije CIA da na vreme otkrije i spreči napad Al kaide. Poznato je da je i u prošlosti “bilo nestabilnih perioda kada je urađeno dosta stvari koje nikada nije trebalo da se dogode”. Tokom rata u Vijetnamu, posle detaljne istrage, utvrđeno je da su neki od vođa juga koristili spiskove za uklanjanje simpatizera komunista za razrešavanje svojih ličnih problema, poput kockarskog duga ili sređivanja porodičnih odnosa. I u novijim operacijama CIA, čini se, nije uspela da prevaziđe neke od pomenutih slabosti: nedavno su ubijena tri čoveka za koje se na osnovu satelitskog snimka pretpostavilo da su Osama bin Laden sa dvojicom pratilaca. S obzirom na to da nisu uspostavljeni mehanizmi dodatne kontrole i potvrđivanja odluka, nejasno je na koji način će CIA izbeći slične greške u budućnosti.
      
       Državni razlog
       Advokati administracije presudili su da je odluka predsednika Buša potpuno u skladu sa postojećom zakonskom regulativom. Političko ubistvo je u skladu sa zakonom o ratu u slučaju kada su mete “pripadnici ratnih snaga druge države, gerilskih snaga ili terorističkih i sličnih grupacija koje svojom aktivnošću ugrožavaju bezbednost SAD”. Profesor Harold Koh sa Jel univerziteta smatra da bi, sa pravnog aspekta i uz postojeće okolnosti, dalje antiterorističke operacije američkih službi imale pravnu osnovu i bez najnovijeg odobrenja predsednika Buša. “Povelja Ujedinjenih nacija priznaje pravo na samoodbranu, a SAD su samo preuzele akciju protiv subjekata koji će najverovatnije ponovo napasti”, dodajući da smrt terorista prilikom hapšenja ne može biti izjednačena sa političkim ubistvom.
       Deo stručnjaka u oblasti međunarodnog prava se ipak slaže da najnovija ovlašćenja CIA predstavljaju kršenje uspostavljenog sistema međunarodne bezbednosti i prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava. Otvoreno je pitanje da li će država na čijoj teritoriji CIA planira akciju biti spremna na saradnju i kako će se agencija postaviti u slučaju zabrane rada. Sa druge strane, čak i za države koje su se javno deklarisale kao aktivni borci u borbi protiv terorizma, može biti nezgodno pitanje nadležnosti organa druge države da hapse ili ubijaju domaće ili strane državljane na njenoj teritoriji.
      
       Grupa moćnika
       Predstavnici Human Rights Njatch-a u pismu upućenom predsedniku Bušu izrazili su mišljenje da ovakva ovlašćenja predstavljaju direktnu povredu međunarodnih ljudskih i humanitarnog prava, pre svega osnovnog prava na život. Međunarodno pravo, kao i američka vojna i policijska doktrina, zabranjuju egzekuciju pritvorenih osoba ili “eliminisanje” osoba koje nisu aktivni vojni obveznici. Kršenje ovog zakona tokom trajanja ratnog stanja smatra se ratnim zločinom. Najnovija ovlašćenja CIA su postavljena dovoljno široko da ne pretpostavljaju precizne parametre uvođenja novih imena na spisak, niti sigurne načine izbegavanja dodatnih ljudskih žrtava (da podsetimo, prilikom jednog od atentata Mosada na vođu Hezbolaha, poginuli su i njegova supruga i petogodišnji sin).
       Međunarodno pravo jasno propisuje da i ratni zločinci, teroristi, treba da budu izvedeni pred lice pravde da bi im se sudilo prema utvrđenim zakonima i normama. Jednostrano preuzimanje uloge “svetskog policajca” koja podrazumeva i fizičko razračunavanje sa svima koji ugrožavaju bezbednost jedne nacije uz izvođenje operacija na svih pet kontinenata, ugrozilo bi same temelje postojećih međunarodnih odnosa, bilo da je ovakva ovlašćenja samoinicijativno preuzela neka od međunarodnih organizacija ili pojedinačna država. Na osnovama ovakvih ovlašćenja, državni razlog dobija vrhovni suverenitet, a država ima mogućnost da prema sopstvenom nahođenju raspolaže životima svojih i stranih državljana, upada na teritorije drugih država i krši njihova suverena prava, a sve mimo postojećih međunarodnih ugovora o bezbednosti i osnovnih standarda ljudskih prava. Ovakvu moć nikako ne bi trebalo staviti na raspolaganje grupi moćnika okupljenih u jednoj organizaciji, ma koliko dobro ona bila kadrovski i tehnički opremljena. U suprotnom, u budućnosti, zavisno od odnosa nadmoći, bilo koja država može dati sebi za pravo da preuzme ulogu pravednika i počne da uklanja sve individue za koje smatra da ugrožavaju njenu bezbednost ili rade protiv njenih interesa.
      
       IRINA SLAVKOVIĆ