Istorija i njeni masakri se ponavljaju, zato što neke vođe nemaju dobro pamćenje i vređaju narode i kulture svojim neznanjem o prošlosti - dok je se neki drugi sećaju i previše i oplakuju svakodnevno svoje prošle istorijske traume (“izabrane traume”) ili ih eksploatišu.
       Istorija Kosova je skoro uzorna. To je jedan tragični aktuelni primer “sudara vremena” (time collapse), “sindroma godišnjica” u politici i pokretanje genocida nakon neprežaljenih žalosti i “izabranih trauma” (kao i redovnog podsećanja na njih)
       Istorijska Kosovska bitka je važna za razumevanje zašto je Prvi svetski rat (“Veliki rat”) izbio 1914. godine i za razumevanje nedavnih (1989-1998) masakra i nemira na Kosovu, u Albaniji, Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji.
       U srednjem veku, Osmanlije (muslimani, Turci koji su došli iz Male Azije) i balkanski hrišćani: Srbi pravoslavci, a ponekad i Hrvati, Rumuni i Albanci su se borili za vlast na Balkanu i u srednjoj Evropi.
       Bitka na Kosovu polju - koja je trajala deset sati i čiji istorijski detalji nisu sasvim jasni - završena je porazom Srba pravoslavaca i njihovih hrišćanskih saveznika od strane Osmanlija (muslimani, Turci) 28. juna 1389. godine (vidi: Varnik Volkan, Bloodlines, 1997, I.Kadare, 1998). (Hipoteze dr V. Volkana i A. Šucenberže iznete prilikom otvaranja Međunarodne konferencije o grupnoj psihoterapiji u Londonu 26.8.1998. godine).
       Kada je, na godišnjicu poraza na Kosovu 1389. godine, nadvojvoda Franc Ferdinand, naslednik prestola Austro-Ugarske, došao u Sarajevo, ubio ga je 28. juna 1914. godine jedan srpski aktivista (Gavrilo Princip) “zato što je ponizio Srbiju” (Kosovo, 28. jun 1389. godine - od tada ima više od 500 godina!) i to će izazvati Veliki rat (1914-1918) i prouzrokovati milione mrtvih.
       Tio je 28. juna 1948. godine isključen iz Kominterne, on odbija da se pravda i prekida veze sa SSSR-om 4. jula 1948. godine.
       Slobodan Milošević, srpski lider, 28. juna 1989. godine, vraća mošti (svetog) kneza Lazara na Kosovo. Njegov govor ispred spomenika koji je izgradio “1389-1989” podsećajući na poziv na oružje (svetog) kneza Lazara, “Nikada više muslimani neće potčiniti Srbe” pozivajući na bunu protiv osmansko-muslimanskog tlačitelja, izazvaće masakre muslimana u Albaniji, na Kosovu, u Srbiji posle 1989. i sada (1998-1999). Upravo od tog dana, po Ismailu Kadareu, počinje implozija Jugoslavije.
       Francuski predsednik Fransoa Miteran 28. juna 1992. dolazi u bivšu Jugoslaviju, u Sarajevo da pokuša (uzaludno) da smiri duhove.
      
       Izvod iz knjige “Sindrom predaka” (1998)
       Ane Anseline Šucenberže