Da li je NIN već pomrsio Antinorijeve namere u Beogradu gde jedna srpska Deva Marija treba da rodi bezgrešnog klona i to baš na dan Svetog Jovana?

      Za Severina Antinorija, boga kloniranja iz Rima, ovog ponedeljka, postavljena je u Beogradu - prva klopka. Klopka je naziv emisije TV Pink (u proseku je gleda dva miliona građana Srbije) u kojoj je jedan domaći elektronski medij, tri nedelje posle Antinorijeve posete Beogradu, i posle NIN-a, konačno, otvorio klon-temu za najširu srpsku javnost.
       U NIN-ovu klopku za italijanskog fabrikanta beba, koji je najavio da će 20. januara u Beogradu poroditi prvog srpskog klona ukljućiće se, po svoj prilici, i nemački magazin “Fokus”, tako da je sva prilika, da će Antinori biti osujećen u svom faustovskom genomskom poduhvatu na tlu Srbije. Tim pre što imamo i neka obećanja da će Antinori biti proglašen za personu non grata u našoj zemlji, a i što se, najzad, priprema i zakon o zabrani kloniranja kod nas.
       Da li je NIN već pomrsio Antinorijeve namere u Beogradu gde jedna srpska Deva Marija treba da rodi bezgrešnog klona i to baš na dan Svetog Jovana?
       Docent dr Aleksandar Ljubić iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije nam je rekao: Čim se pojavio intervju sa Antinorijem u NIN-u, zvali su me iz japanske ambasade u Beogradu da provere da li Antinori, zaista, hoće u našem glavnom gradu da porodi Srpkinju sa prvim ljudskim klonom. Rekao sam im da o tome ništa ne znam, ali je zato nekim našim ginekološkim ustanovama uskraćena obećana finansijska pomoć iz Japana. Reč je o 19 miliona dolara.
      
       Slepo crevo
       Međutim, dr Tomica Milosavljević, srpski ministar zdravlja za NIN kaže: Prvo, nije lepo što se o pomoći govori unapred kad još nije došlo do realizacije. Drugo, pomoć nije 19 miliona već 10 miliona dolara i namenjena je za četiri najveća klinička centra u Srbiji. Treće, jedini zvanični kontakt ima Ministarstvo zdravlja Srbije preko ambasade Japana sa zvaničnom državnom misijom za medicinsku pomoć zemljama u razvoju tzv. JAISA. Njihova bazična misija podrazumeva sagledavanje situacije u našem zdravstvu da bi se odredili vidovi pomoći. To je za nas najznačajniji projekat u 2003. godini, čija se realizacija očekuje od septembra. Dakle, priča o kloniranju u ovom kontekstu je krajnje neumesna.
       Da li je baš tako?
       Nemamo razloga da ne verujemo ministru Milosavljeviću, ali ni dr Ljubiću. Otkud onda različite cifre oko japanske pomoći? Zašto dr Ljubić govori o 19 miliona dolara, a ministar Milosavljević o svega 10 miliona dolara japanske pomoći? I da li, zaista, Ministarstvo zdravlja Srbije ima jedini zvanični kontakt sa japanskom državnom misijom za medicinsku pomoć zemljama u razvoju? Da li japanska misija, namerno ili ne, finansira i neka istraživanja koja su na korak do kloniranja ili, možda, i kloniranje samo?
       I dr Ljubić tvrdi da je kloniranje slepo crevo u razvoju biogenetike, ali je on bio u timu naučnika koji su uspeli da jedna 53-godišnja žena u menopauzi ostane u drugom stanju i rodi. Da podsetimo, Antinori je to izveo sa 62-godišnjom Italijankom, pre nego je krenuo u kloniranje.
       U celoj ovoj srpsko-japanskoj priči ima nekog ginekološkog dima. O tome nešto znaju i u londonskom “Dejli mejlu”. Novinar ovog lista (dnevni tiraž četiri miliona) je, pri poseti redakciji NIN-a, pitajući sve i svašta, u jednom trenutku, onako, kao uzgred, pitao: Da li je u beogradskom hotelu Hajat u vreme Antinorijevog učešća na 15. kongresu o fertilitetu i sterilitetu ( 6. i 7. decembra) bila i japanska televizijska ekipa i da li je Antinori njima dao intervju? NIN pouzdano zna da je japanska ekipa bila ispred kongresne sale u Hajatu, zajedno sa dvadesetak televizijskih ekipa iz celog sveta, a da je intervju dobila ekskluzivno samo Svetlana Luković, novinar RTS-a i deo tog ekskluzivnog intervjua objavljen je u beogradskoj hronici kod Mire Adanje Polak, a integralno je objavljen u NIN-u.
       Da li je i Antinori bio u nekom dilu sa Japancima? I da li je taj dil propao još pre Antinorijevog dolaska u Beograd? I da li zbog toga Japanci nisu dobili intervju, a dr Arsić strepi da će, zbog Antinorijevog intervjua u NIN-u, srpskom zdravstvu biti uskraćena japanska finansijska pomoć? Ili su Japanci, zaista, odustali od saradnje sa preterano transparentim Antinorijem posle njegovog intervjua u NIN-u gde je, krajnje otvoreno, rekao da bi najradije klonirao samo Srbe?
      
       Beograd via Kipar
       Od dr Ljubića doznajemo da je Antinori, pre Beograda obilazio i Kipar u cilju sondiranja terena za kloniranje. Ali, ni u ovoj pravoslavnoj ostrvskoj državici nije našao razumevanje za klonovske ideje.
       A zašto je Kipar bio interesantan Antinoriju?
       Prvo, zabačen je, a tu u Evropi, blizu njegove laboratorije u Rimu. A blizu je i Izrael, tačnije gradić Cezareja gde je nekad rimski prokurator Pontije Pilat imao rezidenciju. U Cezareji je, danas, po pisanju zagrebačkog “Globusa”, jedna od najvećih fabrika za ljudske klonove. Ne zna se čiji sve (multinacionalni) kapital stoji iza fabrike klonova u Cezareji, ali se zna da je genodolar, danas, već, moćniji od petrodolara. Tako da dolazak Antinorija u Beograd treba shvatiti i kao borbu suparničkih genomultinacionalnih kompanija za srpsko, balkansko tržište na kome, i pored svih nedaća krunisanih NATO agresijom, još uvek postoji dobar ljudski materijal za bioinžinjerske eksperimente, pa i za kloniranje.
       Dobro je što ministar Milosavljević najavljuje donošenje zakona protiv kloniranja u februaru ili martu, ali oko klono biznisa vrti se toliki svetski kapital tako da ćemo ga teško zaustaviti uprkos domaćim zakonima koje Srbi vole da zaobilaze na svakom koraku.
       U gotovo svim zemljama na svetu doneti su strogi zakoni o zabrani kloniranja, kaže Ljubić. U medicinske svrhe koristi se i tzv. terapeutsko kloniranje koje je u pojedinim regionima sveta dozvoljeno, uz rigoroznu kontrolu. Sa aspekta medicine, svaki novi način lečenja, pa i kloniranje mora da prođe brojne ispite i instance pre nego što sme da bude primenjen na ljudima. Kako sa reproduktivnim kloniranjem to nije slučaj, medicinska etika i moral, pa i pravna regulativa ne mogu prihvatiti primenu ovog postupka na ljudima.
      
       Cezar novog veka
       I dr Ljiljana Vučković-Dekić, direktor Sektora za nauku Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije govori nešto slično: Kloniranje jeste biotehnologija koja je otvorila neslućene mogućnosti medicine i, u tom smislu, predstavlja zaista značajno dostignuće nauke koje se uveliko primenjuje u praksi tj. u terapiji genima. Za razliku od toga, kloniranje celog organizma, u kome postoji genetski materijal samo jednog roditelja je, u stvari, stvaranje identične replike. I to još nije usavršeno, ali i to će zahvaljujući brzom napretku nauke biti rešeno. Međutim, kloniranje, imati potomke čiji smo jedini roditelj, kaže dr Ljiljana Vučković-Dekić, otvara brojna nova pitanja filozofske, teološke, sociološke, psihološke, pravne, medicinske i, naročito, etičke prirode. Najzad, lepota ljudskog života sastoji se u našoj različitosti. Mogućnost da kloniramo sami sebe, sa teorijskog aspekta, znači da reprodukujemo svoje dobre i loše osobine, sa verovatnošću da će loše više doći do izražaja.
       I na kraju, mogućnost kloniranja samog sebe neće nikada biti dostupna svakome, već samo moćnicima sa puno para. Kako političke i finansijske elite, upravo demonstriraju svoju prirodu i u Srbiji i na planeti, lako možemo da naslutimo da uporedo sa tehnologijom kloniranja nastaje jedna nova paralelna civilizacija, a ova postojeća neopozivo - NESTAJE!!!
       Da li taj civilizacijski slom mora da se promoviše baš u Srbiji po direktivi Rima, po direktivi novovekovnog cezara Severina Antinorija?
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ