NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ima li vesti za mene

Čitate li Google? Najbolji svetski pretraživač uveo je stranicu vesti po izboru kompjutera

      Krajem godine svi mas-mediji se uskomešaju. Prave preglede događaja, rangiraju ih, ali i spremaju novitete koje je baš tad zgodno promovisati. Ili čekaju početak godine da “izlete” sa nečim sasvim novim što će “iznenaditi” konkurenciju. Ili samo komentarišu i analiziraju ono što su drugi uradili žaleći što su ih ti drugi pretekli, ili uviđaju, mada se pretvaraju “nije to ništa”, da su promašili godinu.
       Nažalost, u našoj zemlji su svi mediji ‘mašili’ godinu za godinom i što zbog sirotinje, što zbog obrazovanja, što zbog trvenja među političarima, koja su dojadila i bogu i ljudima. Susedi su nas pretekli i po broju radio-aparata, TV-aparata, broju prodatih novina, vezi sa Internetom.
       Za utehu nam ostaje da su mnogi svetski mediji, naročito pisani, krajem 2002. godine doživeli civilizacijski šok, ali još ne znaju da li će ovu bitku izgubiti, iako se takve ‘bitke’ ne gube, već dobijaju, ali ne odmah već posle izvesnog perioda prilagođavanja tokom kog se prvo gubi novac i ostaje bez posla.
       Najpopularniji svetski pretraživač (search engine) Gugl (http://www.google.com) krajem 2002. uveo je novu stranu Google news na kojoj se sumiraju sve stvari koje su se pojavile na medijskim sajtovima u svetu. Kažu, kompjuter sam pravi izbor tekstova. Naravno, teško je reći zašto je kompjuter preuzeo vest o nečemu što se dogodilo u Nigeriji sa novozelandskog sajta. Kompjuter, naime, skenira hiljade stranica iz celog sveta i nekom čudnom, samo tvorcima Gugla poznatom formulom, dolazi do rezultata.
      
       Jezik i globalizacija
       U Guglu se slažu da je izbor tekstova i vesti ponekad neobičan i kontradiktoran, ali je upravo to činjenica ‘koja čini Gugl vrednim izvorom informacija o najvažnijim događajima dana’. Mnogi novinari i urednici naročito oni koji se bave onlajn (on-line) novinarstvom, kažu da bi to novinari radili drugačije. “Ljudi to još uvek rade bolje”, piše Majkl Kinsli iz on-line magazina “Slate”, “ali ne još zadugo”. Približava se vreme kada će kompjuteri zameniti urednike. U svakom slučaju, ova pojava zahteva ozbiljno razmišljanje o budućnosti i drugačijoj ulozi medija.
       Tehnološka revolucija i globalizacija idu brže no što je predviđano. I sve se više povećava jaz između bogatih i siromašnih, severa i juga, onih koji imaju i onih koji nemaju, a sada dolazi do nove, “digitalne podele”.
       Informacija postaje najvažnija roba i oni koji do nje mogu da dođu, postaju privilegovani. Nažalost, globalne informacije kojim se bave mediji dolaze uglavnom samo na engleskom jeziku. Pomenuti Gugl, kao i brojne slične “mašine”, čak i operativni sistemi, lokalizovan je na desetine jezika, ali objavljivanje teksta ili vesti u tom slučaju najčešće može da bude od lokalnog značaja. Iako Gugl prevodi važnije tekstove sa engleskog i na engleski, to je još uvek nedovoljno, mada se prevodi sve više, svi ostali jezici sve više i više zaostaju tako da engleski postaje “lingua franca” elektronske komunikacije.
       Ovo podseća na priču od pre nekoliko godina kada je jedan novinar, hvaleći mogućnosti kompjutera, rekao da u budućnosti novinari više neće biti potrebni, a drugi mu odgovorio da će on (taj drugi) uvek biti potreban, jer zna da piše. Vreme je dalo za pravo obojici, samo urednicima se loše piše. Naši ne bi trebalo da se boje jer će se “nauređivati” novina dok nas ne zahvati tehnološka revolucija.
      
       Početak kraja
       “Digitalna podela” možda će dovesti do pada “medijskih mogula” i omogućiti manjim informativnim kućama, pa čak i pojedincima (preko Njeb-logova) da se pojave na tržištu mas-medija sa svojim informacijama. Pitanje je i koliko će “automatsko uređivanje” ili samo medijsko tržište doprineti slobodi informisanja, ili će je možda ograničiti još više ili stvoriti novu podelu - između čoveka i mašine.
       Mark Glazer, novinar koji piše o kompjuterskoj tehnologiji u “Njujork tajmsu”, nalazi dobre i loše strane automatskog uređivanja. “Dobro je”, piše on “što mi nijedan urednik (čovek) neće kratiti najbolje viceve”. I nastavlja: “Loše je to što će mi najbolje viceve sad kratiti kompjuter.”
       Budućnost novina ipak nije nepredvidiva. Neki će ih čitati na kompjuteru a neki iz ruke. Mnogi će ih kupiti tek kad ih vide na kompjuteru. Neko će i dalje kupovati, ili čitati na kompjuteru, svoje omiljene novine, a neko će biti zadovoljan da mu mašina izbere i “svari” najbolje od najboljih vesti slučajnim izborom. Na mukama su samo novinari i oni koji se bave izdavanjem novina. Jer valja ponovo učiti, osvajati i usvajati nove tehnologije, prilagoditi se novom mediju i ponovo se boriti za tržište da bi radili u suštini isto ono što su uvek radili.
       Budućnost uključuje novi medij, Internet, koji će okrenuti sve naglavce, možda uništiti velike medijske kuće i izgraditi nove strukture za marketing i oglašavanje, ali neće uništiti stare medije kao što radio nije uništio novine, niti je televizija uništila radio.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ
      
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu