Ličnostima 2002. godine proglašene su tri žene koje su otkrile velike poslovne i kontraobaveštajne propuste koji su potresli Ameriku. Tom proglašenju data je potencijalno velika snaga moralne obnove

      Sintija Kuper, Šeron Votkins i Kolin Rauli otkrile su velike poslovne i kontraobaveštajne propuste koji su tokom protekle godine potresali Ameriku. U panegiričkom redakcijskom obrazloženju proglašenja jednog od najpoznatijih svetskih časopisa stoji: “Preduzele su ogroman profesionalni i lični rizik da objave šta je bilo loše u ,Vorldkomu’, ,Enronu’ i FBI - i čineći to podsetile su nas šta su američka hrabrost i američke vrednosti.”
       Srbi su pre dve godine navijali za svog tek ustoličenog predsednika Vojislava Koštunicu, ali ga je pretekao tesno izabrani američki predsednik Džordž Buš Mlađi. Čime su tri žene, do pre godinu dana potpuno nepoznate, pretekle druge kandidate (ruskog predsednika Vladimira Putina, pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa, britanskog premijera Tonija Blera, izraelskog premijera Arijela Šarona, “borca Hamasa”, vođu inspektorskog tima UN u Iraku Hansa Bliksa, komandanta američkih trupa u Avganistanu generala Tomija Frenksa, teniserku Serenu Vilijams...) i proglašene ličnostima 2002. godine?
       Sintija Kuper je radila u unutrašnjoj finansijskoj kontroli kompanije “Vorldkom” i svoj Upravni odbor je obavestila o najvećoj računovodstvenoj prevari u istoriji - lažnom knjiženju kojim je prikrivan gubitak od 3,8 milijardi dolara. Ovaj nekada naglo cvetajući informatički privredni div, u to je vreme po veličini bio 25. preduzeće u SAD. Vorldkom je otišao u stečaj, a do sada je otkrivena prevara u visini od devet milijardi dolara.
       Šeron Votkins, potpredsednica “Enrona”, još leta 2001. godine upozoravala je predsednika Upravnog odbora Keneta Leja na neispravne računovodstvene metode. Niko unutar ovog energetskog giganta nije se obazirao. Prošlog januara je pismo objavljeno pred kongresnim pododborom koji je istraživao propast “Enrona” i Votkins je postala javna ličnost. U dva navrata je i lično svedočila pred pododborom.
       Kolin Rauli, pravnica iz FBI, u maju je direktoru FBI Robertu Mileru uputila tajni memorandum. U memorandumu koji je docnije procurio, otkrila je da je najveća kontraobaveštajna služba SAD prenebregla zahteve svog odeljenja iz Mineapolisa da francuski Marokanac Zakarijas Musaui bude podvrgnut istrazi. Musaui je išao na časove letenja na boingu 747, a sada je optužen kao jedan od zaverenika napada 11. septembra. I ona je povodom ovoga svedočila - pred zajedničkim odborom Predstavničkog doma i Senata za obaveštajne poslove.
       Sve tri žene su o svemu prvo obavestile strukture unutar organizacija u kojima su radile. Nijedna nije tražila javnu pažnju, ali su je sve tri nepovratno stekle. Nijednu nije usrećila visoka cena koju je platila, ali sve tri je stoički prihvataju.
       Ovogodišnji izbor Tajma pomalo je neuobičajen. Izbor ličnosti godine (izvorno nazvan izborom “čoveka godine”) obično pada na uticajne i poznate pojedince, mada je i ranije bilo više nosilaca ove ne uvek laskave titule. U neobične “dobitnike” spadaju i “američki borac” (1952), svi mlađi od 25 godina (1966), računar (1982) ili planeta Zemlja (1988). Titulu su 1990. godine “podelila” dva lica Džordža Buša - uspešno spoljnopolitičko i neuspešno unutrašnjopolitičko. S izuzetkom Džeralda Forda, svi predsednici od Frenklina Ruzvelta naovamo proglašavani su ličnostima godine - neki i više puta.
       U istoriji izbora, crnim slovima ostaje zabeležena 1938. godina. Titulu ličnosti godine tada je, uz velike pohvale uredništva, poneo Adolf Hitler. Uz njega, Staljin ju je poneo dva puta (1939, 1941), a “laureati” su bili i heroj vazduhoplovstva Čarls Lindberg (1927), vođa pacifističkog indijskog pokreta za nezavisnost Mahatma Gandi (1930), britanski premijer Vinston Čerčil (1940, 1949), nemački kancelar Konrad Adenauer (1953), mađarski “borac za slobodu” (1956), generalni sekretar KPSS Nikita Hruščov (1957), francuski vojskovođa i državnik Šarl de Gol (1958), pape Jovan XXIII (1962) i Jovan Pavle II (1994), kineski državnik-reformator Deng Sjaoping (1978, 1985) i vođa iranske revolucije ajatolah Homeini (1979).
       Drugi razlog kontroverznosti ovogodišnjeg izbora jeste stvarni uticaj i domet tri žene proglašene ličnostima prošle godine. Sve tri, kako Rauli reče “obične, prosečne Amerikanke”, doživele su velike neprijatnosti od bivših kolega. Kuper i Rauli su danas nepoželjne u organizacijama čije su loše funkcionisanje raskrinkale. Nazvane su “cinkarošima” (njhistle-blonjers), ali su i skinule stigmu s tog izraza. S druge strane, mnogi na čije su loše obavljanje posla ukazale prošli su nekažnjeno, a neki su čak i napredovali u karijeri.
       Najbitniji razlog značaja proglašenja ličnosti prošle godine jeste moralni. Od 11. septembra naovamo, Ameriku je pogodilo nekoliko teških privrednih, političkih i moralnih udaraca. Laki uspesi na avganistanskom bojištu sami nemaju snagu koja naciju može povesti sigurnijoj luci. Teško da će takvu snagu imati i eventualna pobeda u Iraku. Po rečima jednog od Tajmovih urednika, tri žene danas simbolišu borbu za obnovu poverenja u osramoćene američke javne ustanove - od Rimokatoličke crkve, preko sistema nacionalne (a naročito domaće) bezbednosti, do krupnog preduzetništva.
      
       NOVAK GAJIĆ