U toku protekle tri decenije, preko najpoznatije Prosvetine knjižare u Beogradu, nabavljeni su primerci mnogih starih i vrednih dela

       U zemlji čestih ratova, gde knjiga deli sudbinu čitaoca, stara rukopisna i štampana dela su sve ređa, pa i zbog toga sve dragocenija! Samo nekima od njih može se ponovo popuniti ispražnjeni fond, neke od najznačajnijih nacionalnih biblioteka, i to ako je još koji primerak sačuvan u nečijoj privatnoj biblioteci, a njegov vlasnik želi da ga proda ili ustupi ustanovi u kojoj će biti dostupan svima.
       Najkraći put da se do takvih knjiga dođe vodi preko antikvarnica. Iz tog razloga, 20. decembra 1972. godine, u strogom centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, pod okriljem izdavačkog preduzeća Prosveta otvoren je antikvarijat, zamišljen da bude jedan od najvećih na Balkanu, da bi se preko njega podstakla ponuda starih i retkih knjiga. Za njima se osećala nasušna potreba na policama Narodne biblioteke Srbije, koja se tih godina uveliko obnavljala posle rušenja do temelja u Drugom svetskom ratu, zatim Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti i drugih biblioteka u ondašnjoj Jugoslaviji. Antikvarijat su otvorili tadašnji predsednik SANU Velibor Gligorić i direktor Prosvete Antonije Isaković.
       Za direktora Antikvarijata postavljen je Dragan Mininčić, koji će na tom mestu ostati čitavih trideset godina, a koji će u međuvremenu, u jednom mandatu, od 1991. do 1994. godine u najtežem vremenu ne samo za izdavaštvo, biti i generalni direktor Prosvete.
      
       Sabiranje rasutog
       Koliko se očekivalo od ovog antikvarijata u popuni fondova nacionalnih biblioteka vidi se i po tome što je tada njegov direktor imao dva izuzetno stručna savetnika koji su tačno znali koje se knjige moraju nabaviti i koja od njih ima koliku vrednost. Bili su to Dušica Stošić, pre toga načelnik posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije, i legendarni antikvar Janko Hrkalović, koji je godinama pre toga vodio antikvarnicu Srpske književne zadruge.
       Antikvarijat je veoma brzo pokazao koliko je bilo opravdano njegovo otvaranje. Pojedine velike biblioteke dostavljale su dezirate, spiskove knjiga i časopisa koji im nedostaju. Mnogo toga, na ovaj način, ubrzo su i nabavile.
       - Uspostavili smo saradnju sa antikvarijatima ne samo u našoj zemlji, nego i sa mnogima u svetu - kaže Mininčić. - Oni su nas obaveštavali o knjigama koje dobijaju a koje se tiču nas i naših krajeva. Dosta takvih antikvarnih knjiga nabavili smo na sajmovima u Njujorku, Londonu, Parizu, Minhenu, Štutgartu, Cirihu...
       Tako, podseća Mininčić, na Sajmu antikvarne knjige 1978. godine u Cirihu, nabavio je između ostalog, delo "Turska porta", knjigu objavljenu 1700. godine a u kojoj je skupljeno gotovo svo tadašnje znanje o turskom carstvu i pod njim pokorenim narodima i državama. Među gravirama najznačajnijih gradova pod turskom carevinom u toj knjizi je i jedna izuzetna gravira Beograda. Nabavljena je tada i jedna od prvih istorija srpskog naroda, objavljena 1801. na engleskom jeziku; napisao ju je Johan Kristof Engel na osnovu istorije Jovana Rajića, kao i knjiga Alberta Fortisa "Dalmacija" iz 1777. godine...
       Nažalost, dosta starih i retkih srpskih knjiga ili knjiga koje se tiču Srba rasuto je po svetu. Iznosili su ih mnogi i domaći i strani trgovci knjigama, a iznosio ih je i sam Vuk Karadžić, da bi u Beču preživeo! Mnoge od njih i dalje su ostale nedostupne, ili zbog ogromne cene ili zato što oni koji ih poseduju ne žele ni za koju cenu da ispuste tako vredna kulturna dobra. Ipak, uz pomoć i posredovanje Prosvetinog antikvarijata, za stručnu, ali i onu širu čitalačku publiku u Srbiji nadoknađeno je mnoštvo starih i retkih knjiga.
       - Cilj Antikvarijata jeste da knjigu oslobodi iz mračnih sanduka i podruma i sa prašnjavih polica i da joj ponovo omogući susret sa čitaocima - pojašnjava Mininčić.
      
       Bogata nasleđa
       Antikvarna knjiga je najpotrebnija obično onima koji daju stručni i kulturni pečat naciji.
       - Kada knjige stignu u Antikvarijat i kad se razvrstaju, znam otprilike koga one mogu najviše zanimati, koju instituciju, kog naučnog, kulturnog ili drugog javnog radnika, i onda ih lično pozivam - objašnjava Mininčić. - Za oko osamdeset odsto starih retkih knjiga znam kod koga su završile. Primera radi, lični primerci knjiga Vladimira Ćorovića "Diplomatska prepiska" i "Odnosi Srbije i Austrougarske", sa njegovim ispravkama i dopunama, prodati su poznatom istoričaru Radovanu Samardžiću; dnevnik Jovana Jovanovića Zmaja od šezdesetak strana u rukopisu, u kojem je i dvadesetak njegovih neobjavljenih pesama, prodao sam jednom danas poznatom pesniku; istom tom pesniku prodao sam i dnevnik Rake Drainca, takođe u rukopisu, koji sam otkupio od jednog drugog pesnika...
       Privatne biblioteke mnogih poznatih ljudi završile su, posle upokojenja vlasnika, u Prosvetinom antikvarijatu. Jedna od najvećih biblioteka koju je Antikvarijat otkupio bila je biblioteka od oko 10 000 knjiga poznatog profesora Beogradskog univerziteta akademika Miodraga Ibrovca. U njegovoj zaostavštini bilo je više od hiljadu pisama i dopisnica sa autografima mnogih najpoznatijih ljudi iz tog vremena; među njima tridesetak pisama Ive Andrića i bar 150 pisama i dopisnica Isidore Sekulić, desetak pisama (ćirilicom) Ivana Meštrovića, zatim pisma Jovana Dučića, Petra Kočića, Branislava Nušića, Tina Ujevića, Bete Vukanović, Miloša Crnjanskog, Momčila Nastasijevića, Stanislava Vinavera, Veljka Petrovića, Vladimira Nazora... Sva ta prepiska završila je uglavnom u ahivu SANU. Za ovaj arhiv obezbeđena je i prepiska nekih stranih autora, među kojima su, recimo, i Dozonova pisma. Mininčić kaže da je SANU imao prioritet u otkupu knjiga i prepiske, a za ilustraciju navodi da je ponekad na proveri u biblioteci SANU bilo i po 500 knjiga!
       Iz Ibrovčeve biblioteke, podseća, bar dvesta izuzetno vrednih a retkih knjiga o Srbima ili od srpskih autora, koje su prevedene na strane jezike prodato je Narodnoj biblioteci Srbije. A oko hiljadu i po knjiga sa posvetama pisaca piscima prodato je Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu!
       Antikvarijati za ljubitelje knjige imaju uvek draž više:
       - Kada ide u knjižaru, kupac obično zna šta hoće, traži tačno određenu knjigu. A u antikvarijat odlazi bez određene namere i tu uvek ostaje dosta duže nego u knjižari, jer nikad ne zna šta sve može pronaći, objašnjava iz svog dugogodišnjeg iskustva Dragan Mininčić.
       Antikvarnice, sa svojom "starom robom", uvek su u modi. Danas, takođe!
      
       JOVAN JANjIĆ