Atrazin je herbicid iz grupe pesticida koji se koristi za uništavanje korova. Nosi oznaku XN što znači da je štetan po zdravlje. Da je jak otrov nosio bi oznaku T. Kada se ispituje toksičnost neke hemijske materije, onda se meri njena akutna i hronična toksičnost. Hronična podrazumeva kancerogenost, mutagenost, reproduktivnu toksičnost.... Podatke o kancerogenosti atrazina potvrdili su samo neki sojevi laboratorijskih pacova ali drugi nisu. Potvrda kod drugih vrsta životinja takođe nema. Dakle, ne postoji sigurna veza između humane kancerogenosti i atrazina. Za sada ga SZO nije svrtao u grupu kancerogena. On je više od 20 godina u upotrebi. Postoje studije o maksimalno dozvoljenim dnevnim dozama a bez posledica po ljudsko zdravlje. To je pet mikrograma po kilogramu telesne težine. Prilikom prskanja on kod preosetljivih osoba može da izazove promene na koži. Normalno se može naći u podzemnim vodama. U raznim državama u SAD pronađen je u 62 odsto uzoraka vode. Ima ga i u voću i povrću. Dozvoljena koncentracija atrazina u kukuruzu je 0,1 miligram na jedan kilogram kukuruza. U jabuci, kruški i grožđu se takođe nalazi u navedenoj količini. Smrtna doza za čoveka iznosi oko 140 grama, zavisno od njegove težine. Simptomi su nespecifični: mučnina, glavobolja, nagon za povraćanjem, pospanost, otežan govor i hod, koma i smrt, završava priču o atrazinu dr Joksović.