NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nečastivi pred Beogradom

Jedan strani teolog, koga ubrajaju u “osvedočene prijatelje” Srbije, zamera Srbima i ovdašnjim vlastima na lakomislenosti. Ako se zaista klonirana beba rodi u Beogradu, to će za ovu zemlju biti veoma negativna reklama. Zaboravlja se, postepeno, da iz Beograda obično stižu loše vesti, kaže on. Sada rizikujete da se nađete na prvim stranicama svetske štampe. “Izbegnite to po svaku cenu”, apeluje sagovornik , ne gubeći nadu

      Saznavši da se poslednjih nedelja govori o mogućnosti da se uskoro, možda januara meseca, u Beogradu rodi klonirano dete, jedan poznati ruski bogoslov pita se da li je Srpska pravoslavna crkva najavila anatemu svim onim njenim članovima koji na bilo koji način imaju udela u ovome.
       Ovaj teolog kaže da je ruska crkva to “na vreme” uradila. Nije mogla drugačije da postupi. Još je Arhijerejski sabor u leto 2000. godine usvojio dokument “Socijalna koncepcija Ruske pravoslavne crkve” koji nije samo zvaničan stav već i uputstvo za postupanje sveštenika. Koncepcija je dugo i temeljno pripremana.
       Velikodostojnici sebe ne smatraju stručnjacima i za prirodne nauke, ali, polazeći od hrišćanske, biblijske etike, nije im bilo teško da kažu šta je dopustivo, a šta nije. Dokument ukazuje na opasnost eksperimentisanja kloniranjem. Čovek je stvoren po obrazu Božijem, unikalan je a namera da se stvaraju njegove kopije zastupljena je kod totalitarističkih ideologija.
       Ukazuje se i na psihološke posledice eksperimenata sa kloniranjem. Moskovska patrijaršija je krajem novembra prošle godine saopštila da kloniranje ljudi koje predstavlja manipulaciju embrionom, kao i ubistvo, potpada pod anatemu. To znači da su i majka koja rodi klonirano dete kao i lekari i drugi saučesnici, izuzeti iz svih crkvenih radnji. Nema pričešćivanja. U slučaju smrti nema ni sahrane po crkvenom obredu. Vernik mora da se kloni kontakta sa anatemisanim. Svakako je anatema najteža kazna koja može zadesiti vernika.
       U Rusiji je proletos jednoglasno usvojen zakon o privremenoj zabrani kloniranja čoveka s trajanjem od pet godina. Zabranjuje se i uvoz kloniranih embriona ali se ne zabranjuje kloniranje životinja. Zakon je potpisao predsednik V. Putin. Ni u naučnim krugovima nije naišao na kritiku .U ruskoj Crkvi postoji sumnja da se tajno u zemlji ipak radi i na kloniranju ljudi. Poznati teolog Andrej Kurajev dopušta kloniranje organa ali ne i embriona jer se time stvara novi život.
       Grčka pravoslavna crkva osnovala je komisiju za bioetiku u kojoj su teolozi i verujući naučnici. Zaključeno je da je kloniranje “nemoralno” i u neskladu sa “večitim etičkim i duhovnim vrednostima” hrišćanstva. Čovek od trenutka začeća ima večnu i besmrtnu perspektivu. Grci ne prihvataju diskusiju o tome kada zapravo počinje život “ljudske ličnosti” smatrajući to sholastičkim a ne naučnim pitanjem. Navode primer britanskih naučnika, koji smatraju da ljudsko biće nastaje tek 14 dana po začeću. Dopuštati takozvana terapeutska kloniranja, u Atini se tretira opasnim pošto se ne može biti siguran da se neće sutra od istih ljudi pristupiti reproduktivnom kloniranju.
       Grčka je deo Evropske unije tako da Crkva u njoj na etička pitanja današnjice mora da odgovara istovremeno kad i crkve Zapada koje se pitanjem kloniranja bave intenzivno već pet godina. Protestantske crkve, rimokatolici i anglikanci posebno ističu pojam povrede ljudskog dostojanstva činom kloniranja. Sveta stolica je u mnogo navrata iznela svoj odbojan stav. Javnost nije mnogo svesna činjenice da se zapravo kloniranjem proizvodi ljudski embrion koji se potom “ubija” da bi se stvorio drugi život. Stvara se utisak da je embrion samo materijal za dalju obradu. Crkve smatraju da se svrhom ne osvećuje cilj - ubistvom embriona ne sme se stvarati drugi život.
       Naučnici i političari se upućuju u traženje alternativnih rešenja. Velikodostojnici znaju da nisu u stanju da svet privole da deli njihovo učenje o čoveku. Naučnik Jens Rajh ih je pre pet godina umirivao: zabraniti kloniranje čoveka je nepotrebno isto kao i doneti zabranu useljavanja Marsovaca na našu planetu.Vreme ga je demantovalo, projekti kloniranja su postali stvarnost, teško je poverovati da na njima radi samo Italijan Antinori.
       Jedna crkvena bioetička analiza od pre godinu i po dana ističe da u pluralizmu današnjice postoje različiti stavovi o tome šta je čovek. To pitanje je svakako i religijsko. Vernici se osećaju nesigurni i očekuju od Crkve da im na osnovu vere pruži orijentaciju i o pitanjima eutanazije, genetike, kloniranja. Hrišćanstvo veruje da je čovek stvoren od Boga, po njegovom liku. Time život čoveka nije samo biološka činjenica s kojom se sme postupati po volji. Preko Stvoritelja život je dobio svetost, zato čovek njime ne može da raspolaže. Svi ljudi bez izuzetka su pod Božijom zaštitom od samog začeća. Zato je začeće čoveka njegov početak, a ne neki drugi trenutak. Dostojanstvo pripada i tek začetom, otuda je ubijanje embriona vađenjem nekih njegovih delova isto nedelo kao i ubijanje deteta u majčinoj utrobi abortusom. To je povreda Božije zapovesti - Ne ubij! Demokratski poredak mora da garantuje nepovredivost dostojanstva, dakle i života, svakog bića ljudskog od trenutka njegovog začeća. Crkva nije u konfliktu sa naukom već sa neetičnošću pojedinih naučnika, navodni progres može da bude veliko nazadovanje čovečanstva. “Ovo je gore nego sa talibanima”, kaže jedan teolog. Talibane će svet kad-tad savladati, klonirana bića postaće, nažalost, stvarnost. Političari u mnogim zemljama predlažu i usvajaju zakone protiv kloniranja, da bi umirili svoju savest i utešili najveći deo javnosti, no to neće sprečiti sumornu budućnost.
       Pominje se američki predsednik Dž. V. Buš. On je pripadnik Metodističke crkve, gotovo svake nedelje ide na bogosluženja. Kloniranje smatra “zločinom”, radi na usvajanju zakona potpune zabrane. Izgleda da je i on skeptik da se kloniranje može sprečiti.
      
       ŽIVICA TUCIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu