NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Premijer nije milioner

Zoran Đinđić se mogao uveriti kako je teško da normalan čovek u ovoj zemlji zaradi stotinak hiljada maraka. Ni na kvizu

      U emisiji koju je BK TV snimala iza kulisa kviza “Želite li da postanete milioner” Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik Televizije, na pitanje ko mu je najviše pomogao da privoli Zorana Đinđića da se pojavi u novogodišnjem kvizu odgovara, u dobrom raspoloženju: “Džordž Buš.”
       Šala nije besmislena. To što su srpskom premijeru predočili da se Buš, Šreder i ostali slični pojavljuju u “svojim” nacionalnim izdanjima ovog popularnog kviza, hoće se reći, doprinelo je da se i srpski predsednik vlade lakše odluči da okuša sreću u najgledanijoj emisiji, “Milioneru”.
      
       Porodični pritisci
       “U sklopu licence za kviz predviđeno je da se mogu organizovati kvizovi sa poznatim javnim ličnostima, kada bi čitav nagradni fond bio usmeren u humanitarne svrhe. Pitali smo g. Roda Tejlora, koji odobrava takve stvari, i on se saglasio da to uradimo”, kaže Milomir Marić, odajući usput na koga se sve prvobitno računalo dok se nije došlo do konačne “novogodišnje postave”: Goran Bregović, Emir Kusturica, Đorđe Balašević ranije su otpali zbog obaveza, a Milo Đukanović nije mogao da pođe iz Podgorice zbog magle na aerodromu. To je šteta, smatra Milomir Marić, jer je to bila prilika da Đukanovića, koji nije čovek previše spontan u javnom ophođenju, vidimo u jednoj ovako zabavnoj situaciji što bi, svakako, ‘i njemu koristilo’, kaže.
       Opšti je sud da je ideja o premijeru u kvizu bila dobra i da, gledano s tačke političkog marketinga, može da podstakne pomalo zamrle simpatije prema republičkom premijeru. Kako se ispostavilo (nasuprot očekivanjima), Đinđić nije na ovo televizijsko gostovanje pristao baš sasvim glatko.
       “Stekao sam utisak da Zoran (Đinđić) ne prati kviz, ali da ga gledaju njegova žena i deca i oni su mi pomogli u ubeđivanju”, kaže Marić, odajući tako tajnu da je u ovom slučaju bilo i ozbiljnijih pritisaka od onog koje dolazi od Džordža Buša.
       Kako je pokazala kamera koja je snimala iza scene, premijer, koji je na snimanje došao u pratnji (samo) svoga sina Luke, u ovom šou-okruženju nije delovao baš kao riba u vodi, a da nije u svom prirodnom elementu, nije mnogo ni skrivao. Na pitanje iz koje oblasti ne bi voleo da dobije pitanja, Đinđić je bez oklevanja odgovorio da je to ‘moderna muzika’ i zabava, u čemu, ako do toga ipak dođe, računa na podršku svoje kćerke Jovane.
       Pomoć koja će se kasnije pokazati kao dragocena, jer Jovana (koja je, obaveštava nas Marić, član dečje dramske trupe) tati je, u sklopu opcije ‘pomoć telefonom, dojavila u kojem se filmu vasionski brod zove ‘Nostromo’ i tako mu omogućila da nastavi igru koju je premijer završio sa zarađenih 750 000 dinara.
       Zgodno je za Đinđića ispalo i to da su ga gledaoci, u okviru svoje pomoći, naveli na tačan odgovor. Da nisu, mnogi bi to smatrali kao dokaz kako predsednik vlade nije popularan u narodu.
       Važan aspekt kviza ovoga puta jeste bio njegov humanitarni deo i srpski premijer je, kako nam kaže Marić, još pre nastupa odlučio da će novac, “ako bude veća suma”, pokloniti deci na Kosovu koja su u ratu ostala bez roditelja. Dece je nešto preko stotinu i računica kaže da će svako dobiti oko pet hiljada dinara, ili nešto više, što je, kaže Marić, ‘za njih veliki iznos’. Izgleda da se Zoran Đinđić time i rukovodio kada je namenjivao zarađeni novac, naime, da stigne na ono mesto gde će korist od njega biti koliko-toliko opipljiva.
      
       Teška pitanja
       Pravila za praznični kviz su bila veoma malo, praktično nimalo, modifikovana. Takmičari su stalno bili pod presijom da pogrešnim odgovorom izgube celu svotu i tako svojom neopreznošću uskrate pomoć onima kojima su je namenili, dakle, deci iz Zvečanske (Bajaga), školama i malom košarkaškom klubu (Lazar Ristovski) itd.
       Nagađanje koje je imalo veoma značajno mesto uoči kviza jeste ‘hoće li pitanja biti nameštena‘. Da je nekog malog pritiska bilo videlo se iz reči Milanke Karić, koja je rekla da se nada kako, s obzirom na humani aspekt kviza, “pitanja neće biti suviše teška”.
       Ispostavilo se, ipak, da popusta za ove VIP-takmičare nije bilo. Sve je bilo strogo u skladu sa standardima koje je propisao “Milioner”, uključujući i prethodno popunjavanje prilično dugog formulara o ličnim prilikama, sklonostima, hobijima i takvim stvarima.
       Niko neće moći da kaže da su takmičari lako zarađivali svoje nagrade, osim ako ne zna kolika je vremenska razlike između Srbije i Hebrida ili koje je Bajagino rodno mesto. Baš ovo pitanje došlo je glave Milanki Karić iako je, čekajući nastup, sa ovim muzičarem provela tri sata u bek-stejdžu i sita se narazgovarala. Bajaga je, ispostavilo se, rođen u Bjelovaru.
      
       ‘Zavet ćutanja’
       Detalji iz kviza obišli su Beograd velikom brzinom iako je strogo pravilo ‘Milionera’ da su događaji iz svake pojedinačne emisije kviza tajni. Kviz se, naime, ne samo ovog puta, snima nekoliko dana ranije i učesnici i osoblje su obavezni da nikom, ama baš nikom, pre emitovanja emisije ne govore ni ko je učestvovao, ni koliki iznos je dobio - ništa, ništa.
       Ugovoru podleže čak i publika, koja za svoje sedenje i tapšanje dobija finansijsku naknadu koju vrlo pošteno zasluži pošto su snimanja često iscrpljujuća i traju satima. I, kao u pravom šou-programu, ono što deluje sasvim obično uglavnom je pažljivo režirano. Primera radi, generalna odjava emisije je snimljena na početku. “Mašimo u pravcu ona tri reflektora. Mi obično zamislimo da je tu publika. Molim premijera da pokaže kako se profesionalno maše”, rekao je Ivan Zeljković, voditelj kviza, upućujući takmičarsku šestorku o tome šta treba da radi.
       Vest o premijerovih 750 000, uprkos ‘zavetu ćutanja’, ipak se brzo proširila. Na BK su želeli da potpuno očuvaju neizvesnost ali su na kraju morali da priznaju kako to, ipak, nije bilo realno. Mnogo ljudi je uključeno u proizvodnju emisije, a nisu svi obuhvaćeni strogim “Milionerovim” pravilima.
       Uz pomoć kamere iza kulisa koja je snimala za potrebe specijalne emisije emitovane prvog januara, čiji je autor Igor Spasov, videlo se štošta što je u samom šouu ostalo uskraćeno gledaocima.
       Radmili Hrustanović, utisak je, bilo je stalo da se u kvizu znanja dobro pokaže, Milanka Karić, kao domaća na BK TV, nije imala tremu i otprilike je tačno predvidela svoj domet u takmičenju, kao i Bajaga, koji se pokazao i kao dobar poznavalac pravila u kvizu koji očito često gleda. Lazar Ristovski čitav nastup potpuno je shvatio kao pozorišnu predstavu. Što se premijera tiče, kamera otpozadi otkrila je da je za emisjiu bio sveže ošišan, a moglo se videti i kako zakopčava sako izlazeći pred kamere, onako kako to rade advokati u američkim TV-serijama.
      
       Timska igra
       Bez obzira na mnoge otkaze i prethodne peripetije pionirski poduhvat Televizije BK završio se onako kako je i proticao - na opšte veselje i uspešno, takva je bar ocena Milomira Marića, a nije bilo garancija da će sve baš tako biti. Niko od takmičara se nije obrukao, Televizija BK je pokazala da nije popustila uglednim gostima, Zoran Đinđić je ušao u domove u gledano vreme i mnogima će verovatno biti naročito šarmantno što su se Đinđići predstavili kao tim - pobeda je izvojevana uz pomoć dvanaestogodišnje Jovane, ali to su bilansi koji će se svoditi nekom drugom i prikladnijom prilikom.
       Pitanja u kvizu ponovo su pokazala da su tako pravljena da, kada se dođe do većih suma, više ne pomaže ni opšta kultura ni kakva god informisanost nego da odgovor - poput onog o etničkom poreklu pretka Zorana Radmilovića (beše li otac ili deda?) - čovek može znati samo slučajno.
       Za Zorana Đinđića je to odlična prilika koja ga podseća da je predsednik vlade u zemlji u kojoj normalan građanin ni na kvizu ne može da zasluži tih pedesetak hiljada evra glavne nagrade. Porez nije uračunat.
      
       SRBOLjUB BOGDANOVIĆ
      
      
Koštunica sumnja

Poziv za učestvovanje u novogodišnjem kvizu upućen je i Vojislavu Koštunici. “Iz predsednikovog kabineta su odgovorili kako sumnjaju da bismo za Koštunicu namestili teža pitanja nego za Đinđića, tako da su odbili poziv”, kaže Milomir Marić.
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu