Stevo Žigon

      Stevo Žigon je ovogodišnji dobitnik Dobričinog prstena, našeg najznačajnijeg glumačkog priznanja. Pvi put ovu nagradu dobio je glumac koji je obeležio našu kulturu iako mu srpski nije maternji jezik. O tome šta za njega znači ova nagrada, Stevo Žigon za NIN kaže:
       - Dobricu Milutinovića sam gledao na sceni 1948. godine. Bio sam zbunjen i tada sam shvatio koliko ne znam srpski jezik. Ipak, ostao sam u Beogradu i naučio ga. Moja sklonost ka tom gradu nije slučajna. Školovao sam se u Rusiji i tamo sam navikao na velike reke, a Beograd ih ima dve. Osim toga, u Beogradu se piše ćirilicom kojom pišem i ja i koju volim jer sam na tom pismu napisao toliko ljubavnih pisama. Ja sam Slovenac, ali duboko sam uveren da bih, da sam ostao kraj Ljubljanice, umro od dosade bez obzira na to što je ona veoma ljupka. Mislim da sam zaslužio ovu nagradu i raduje me što sam je dobio. Ali me mnogo više raduje to što mi se javlja mnogo ljudi koji su srećni što sam nagrađen. Ta njihova radost ne vredi ništa manje od Dobričinog prstena.
      
       V. S.