Neko će reći, ako on-line žurnalizam počinje tako teškim rečima kao što su interakcija, hipertekst, multimedija, šta će onda ostati od ‘dobrog starog novinarstva’. Malo toga. Ili, sve ono što je bilo dobro. Nijedan novi medij se nije odrekao nečega što je u starom bilo dobro, samo je doneo promene kao posledicu razvoja tehnologije. Tako će ubuduće novinari pored izvesnog talenta i učenja opštih i (ili) specijalizovanih oblasti, morati da nauče nešto iz savremene tehnologije, čak i ako ne misle da se bave temama iz oblasti nauke ili rade u specijalizovanim “kompjuterskim novinama”. Gde će to da nauče, opet nas vraća u “kameno doba” novinarstva, jedino predviđeno našim obrazovnim institucijama, gde se tek na kraju uči ‘analitičko’ (policijski termin) novinarstvo.On-line novinarstvo mora da prihvati saznanje o okruženju u kom egzistira, a to su one teške reči sa početka teksta.
       Hipertekst, je prema jednom od svojih očeva Tedu Nelsonu, onaj tekst koji je povezan pomoću linkova (hiperlinkova) sa drugim tekstovima interno i eksterno (drugim tekstovima na Internetu). Znači, pored toga što je u vezi sa sličnim tekstovima u vašim novinama, on može, na primer, jednim “klikom” omogućiti prebacivanje na sasvim drugi tekst u drugim novinama. Na primer, citirate u NIN-u : “...kao što kaže M. u Vjesniku...” i klikom na Vjesnik koji je za tu priliku podvučen (najčešće plavim), dobijete Vjesnik u kome baš to piše. Naravno isto tako može se dobiti fotografija, grafikon ili čak i filmski snimak (real audio).
       Naravno, za sada to ne pokušavajte ni da tražite na domaćim novinskim sajtovima. Ni strani sajtovi (osim američkih i još ponekih pravih on-line novina - Slate, Njorld Net Daildž...), nisu prenatrpani “eksternim” hiperlinkovima, prvenstveno zbog prava vlasništva nad tekstom i kopirajta.
       Shvatanje upotrebe multimedije još teže, ali razlog tome nije tehničke prirode, već nedovoljno znanje “klasičnih” novinara i urednika i mogućnost saradnje (naročito u vremenskom tesnacu) sa “dobavljačima” takvog sadržaja. Naravno i usklađivanja sadržaja, jer ne možete vi puštati muziku (makar ona bila iz filma “Titanik”) dok čitalac čita intervju sa Leonardom di Kaprijom. Zapošljavanje novih ljudi koji bi se bavili samo tim poslom dovelo bi do velikog poskupljenja umesto pojeftinjenja ovog vražjeg posla.
       Praktično, to je jedino moguće ( i veoma se primenjuje) samo na velikim sajtovima velikih informativnih kuća kao što je Bi-Bi-Si, Si-En-En, Em-Es-En...Ali o njima kasnije.
       Treća teška reč “interakcija” u praktičnoj primeni na Njeb sajtovima može se naći u tri oblika (forme): navigaciona interakcija (“sledeća strana” (Next Page) ili ‘nazad na vrh’ (Back on the Top) ili uz pomoć skrol bara), funkcionalna interakcija (kroz direktne linkove, ili “mail to”) i adaptivna interakcija (gde se nudi ulazak u razne diskusione grupe, forumi ili samo “chat”).
       Interakcija je najmanje zastupljena na komercijalnim sajtovima (osim ako nešto kupujete), što će možda biti nova revolucija kada se primeni i omasovi u novinarstvu, a najviše na sajtovima raznih foruma i diskusionih grupa.
      
       M. DAMNJANOVIĆ