U želji da nadmaše Amerikance i Ruse, Evropska svemirska agencija i EU planiraju instaliranje sopstvenog sistema globalne satelitske navigacije pod imenom “Galileo”. Mreža od 30 evropskih komunikacionih satelita u orbiti oko Zemlje kontrolisaće upravljanje civilnim avionima, brodovima, vozovima i automobilima na svakoj tački sveta

      U poslednjim danima protekle godine zbila su se još dva pokušaja, na dve strane sveta, da se korakne u svemir. Kinezi su u tome bili uspešniji, lansirajući već četvrtu po redu kapsulu bez posade u orbitu oko Zemlje, čime su - bez sumnje - samo potvrdili svoje davnašnje ambicije da se upuste i u ovu vrstu prestižne trke sa Rusima i Amerikancima, budući da su jedino svemirski brodovi te dve zemlje do sada suvereno gospodarili kosmičkim prostranstvima.
       Gotovo u isto vreme, još jedna raketa Evropske svemirske agencije (“Arijana 5”), namenjena instalaciji eksperimentalnog komunikacionog satelita i lansirana sa kosmodroma u francuskoj Gvajani (na tlu Južne Amerike, između Surinama i Brazila), srušila se u Atlantski okean... Pojedini, očito pakosni, američki mediji poput magazina “Tajm” požurili su tim povodom da primete kako i ovaj pokušaj umnogome simbolizuje - barem za sada - neuspešne ambicije Evrope da se i sama uključi u veliku svemirsku trku. Amerikanci su, naime, ljuti na evropske političare i stručnjake Evropske svemirske agencije zato što su se svojevremeno oglušili o sve njihove ponude da im se pridruže, sarađuju i dele troškove na projektu lansiranja eksperimentalnih istraživačkih stanica put Marsa i Jupitera... Tim pre što je jedna mala istraživačka sonda, koja treba da upotpuni još brojne nedoumice u vezi sa najzanimljivijim planetama iz našeg solarnog susedstva (ima li života na Marsu?), dobila ime po znamenitom evropskom fizičaru i astronomu iz Firence, Galileu Galileju.
       Međutim, Evropljani su, poput Kineza, svoje svemirske prioritete u ovom trenutku koncentrisali na orbitu oko Zemlje i nastojanje da upravo tu konkurišu i Amerikancima i Rusima... Naime, još 1994. godine Evropska svemirska agencija je u saradnji sa Evropskom unijom odlučila da se upusti u grandiozni poduhvat izgradnje sopstvenog globalnog sistema satelitske navigacije, pod imenom “Galileo”, koji bi trebalo da bude tehnološki superiorniji od oba postojeća sistema te vrste u svetu, američkog GPS-a i ruskog GLONASS-a.
       Osnovna prednost budućeg evropskog sistema je u tome što će on biti pod civilnom kontrolom i služiti isključivo za civilne namene i unapređenje kvaliteta svakodnevnog života: za kontrolu i unapređenje svih vrsta saobraćaja na kopnu, moru i u vazduhu, za precizno lociranje bilo kakvih objekata ili tačaka, bilo gde na zemaljskoj kugli i to sa tačnošću koja će se meriti santimetrima. Ali, i za brojne još neslućene mogućnosti dvosmerne satelitske komunikacije i navigacije, u koje bi moglo da spada ne samo upravljanje brodovima i avionima bez pilota, nego i bezbedna vožnja automobilom čiji je vozač odlučio da malo dremne....
      
       Globalna satelitska navigacija
       Uoči Božića jedan ljubomorni mladić iz američke savezne države Viskonsin osuđen je na plaćanje poprilične kazne jer je utvrđeno da je svoju bivšu devojku krišom pratio i špijunirao tako što je u njen automobil tajno ugradio minijaturni GPS predajnik, što mu je omogućilo da posredstvom ovog sistema (koji se inače u Americi i mnogim evropskim zemljama već koristi za zaštitu automobila od krađe), u svakom trenutku - preko kompjutera povezanog sa komunikacionim satelitskim sistemom - prati njeno kretanje...
       Rečeni američki “Global Positioning Sdžstem” (GPS) bio je, do pre nekoliko godina, korišćen samo za praćenje i kontrolu kretanja vojnih brodova i aviona. Poznato je, na primer, da svi piloti američkih vojnih aviona i helikoptera u džepu nose jednu malu spravicu, zapravo minijaturni radio-odašiljač, koji omogućava spasiocima da ih u slučaju obaranja ili prinudnog iskakanja iz letelice precizno lociraju, u radijusu od tek nekoliko metara... Danas tu pogodnost - na komercijalnoj bazi - koriste i gotovo svi civilni brodovi na morima. Što, drugim rečima, znači da moreplovci više ne moraju, kao u vreme Kristifora Kolumba, da koriste “sekstant” i nesigurne karte, odnosno da gledaju u nebo i ravnaju se prema Suncu i zvezdama da bi odredili poziciju (geografsku širinu i dužinu) na kojoj im se nalazi brod. A, GPS u automobilima nije namenjen samo ljubomornim momcima, ili bogatim vlasnicima voljnim da plate visoku cenu za stalni satelitski nadzor nad njihovim vozilom, kojem lopovi za sada još nisu doskočili. Taj sistem se, u kombinaciji sa kompjuterom, kakav se već ugrađuje u mnoge prestižne modele “pametnih vozila”, u više zemalja koristi tako što se u svakom trenutku, jednostavnim pritiskom na dugme, može najpre dobiti tačna pozicija na kojem se automobil nalazi, da bi potom vozaču na karti (na ekranu monitora na komandnoj tabli) bio pokazan najkraći ili najpovoljniji put do željene tačke.. Stoga se, naravno, veruje da nije daleko ni dan kad će i obični putnički automobili, avioni, brodovi ili lokomotive, moći bezbedno da se kreću pod kontrolom satelitski usmeravanog automatskog šofera...
       Sistem GPS, inače, počiva na mreži od 24 komunikaciona satelita raspoređena u orbiti oko Zemlje. A, radi tako što tri različita satelita u isto vreme najpre uhvate i identifikuju signal sa neke tačke na Zemlji, a zatim precizno - uz pomoć atomskog časovnika koji se nalazi na svakom od ovih satelita - mere vreme putovanja signala kroz atmosferu. I, na osnovu tog vremena izračunavaju razdaljinu između satelita i pomenute tačke, odnosno - na principu “triangulacije” - kombinacijom podataka dobijenih sa tri različita satelita utvrđuju tačnu poziciju na površini planete Zemlje sa koje je upućen signal...
       Evropski, “Galileo”, činiće 30 satelita raspoređenih u orbiti udaljenoj 23 616 kilometara od površine Zemlje, kao i dva zemaljska kontrolna centra na teritoriji Evrope. Računa se da će taj projekat, vredan 3,2 milijarde evra, biti završen do kraja 2008. godine. A, o njegovim razmerama i značenju, makar indirektno, svedoči i podatak da će izrada i korišćenje ovog satelitskog sistema omogućiti otvaranje više od 140 000 novih radnih mesta u zemljama Evrope.
       Iako je do konačne realizacije projekta samostalnog evropskog sistema za satelitsku navigaciju ostalo bar još pet godina, velika trka u ovom domenu je očigledno započela. I, budući da se radi o ogromnom poslu, koji - pored ostalog - njegovim protagonistima može da donese i velike profite, nije ništa neobično što su Amerikanci, brže-bolje, nagovestili da i oni već razmišljaju o modernizaciji i značajnom unapređenju svog starog GPS-a. Dok su se Rusi i Kinezi odlučili za drugačiju strategiju: ove dve kosmičke sile, nesumnjivo zainteresovane za razvoj i korišćenje modernih sistema satelitske navigacije, zaključile su da trenutno nisu u stanju da drže korak sa bogatijima, pa su zato Evropi ponudile svoje učešće i saradnju na izgradnji sistema “Galileo”...
      
       Trka u orbiti
       S obzirom na to da je “Galileo” zamišljen kao sistem koji može jednako da se koristi u svim krajevima sveta, sasvim je razumljivo što se u administraciji EU zaduženoj za ovaj projekat već uveliko razmišlja i o principima saradnje sa tzv. trećim zemljama. Jer, kako u najnovijem broju nedavno pokrenutog specijalizovanog časopisa “Galileo svet” piše Oliver Onidi, šef odeljenja zaduženog za projekt “Galileo” u Generalnoj direkciji za energiju i transport Evropske komisije u Briselu, ovaj poduhvat bi trebalo da ubrza prodor evropskog znanja i tehnologije, i omogući razvoj novih tržišta za satelitsku radionavigaciju. Stoga su, kaže, u odgovarajućim telima EU već odobreni i mnogi specifični projekti namenjeni saradnji u primeni satelitske radionavigacije u oblasti Mediterana, Latinske Amerike i pojedinim zemljama-kandidatima za članstvo u EU. A, vode se i pregovori o saradnji sa Kinom, Kanadom, Australijom, Japanom, Ukrajinom, Indijom....
       Uostalom, sudeći prema jednoj studiji posvećenoj biznis planu projekta “Galileo”, koju je izradila firma “Prajsvoterhauskupers”, taj posao bi trebalo da se isplati svima... Jer, računa se da će osim već standardnih korisnika ovakvih usluga (u transportu kopnom, morem ili vazduhom), ili u pojedinim privrednim granama, ova oblast doživeti pravu revoluciju kada se satelitske komunikacije uskoro bolje povežu ne samo sa kućnim kompjuterima, nego i sa mobilnom telefonijom. Veruje se, naime, da bi već do 2010. godine u čitavom svetu moglo biti milijardu i osam stotina miliona potencijalnih korisnika zainteresovanih za ovu vrstu usluga, a da bi do 2020. godine njihov broj mogao biti i udvostručen!
       Ipak, ispostaviće se da neki od zainteresovanih evropskih igrača u ovom velikom poduhvatu nisu odoleli izazovu: već prilikom prvih pokušaja da se raspodele poslovi i uticaj, a što ujedno znači i učešće u budućoj direktnoj i indirektnoj dobiti, došlo je do velikih svađa. Stvar je dodatno iskomplikovana činjenicom da je projekt “Galileo” prvi poduhvat ove vrste na kome je uspostavljena neposredna saradnja Evropske svemirske agencije i Evropske unije, pa je trebalo utrošiti mnogo vremena i strpljenja da se upravljačka tela i strukture ove dve inače komplikovane organizacije potpuno usaglase.
       Inače, dve u ovom trenutku najviše zainteresovane i najambicioznije zemlje, Nemačka i Italija, u nastojanju da obezbede što više poslova za svoje nacionalne firme u okviru kosmičke i zemaljske infrastrukture na projektu “Galileo”, toliko su se posvađale da je čitav posao zbog njihovih razmirica, barem privremeno, morao da bude prolongiran. A stvar postaje utoliko ozbiljnija što već krajem 2005. godine ističe rok dat partnerima u ovom projektu, Evropskoj svemirskoj agenciji i EU, od strane Međunarodne unije za telekomunikacije, da sistem “Galileo” počne da emituje makar eksperimentalni signal na odobrenim frekvencijama. Jer, u protivnom gubi pravo na frekvencije, za koje nesumnjivo postoje i drugi zainteresovani kandidati!
      
       Deoba plena
       Svađa je nastavljena i prilikom do sada neuspešnih pokušaja da se izabere čovek koji će rukovoditi projektom “Galileo”, jer Italijani (koji imaju jak uticaj u Evropskoj svemirskoj agenciji) gurali su svog kandidata, Nemci (koji ulažu najviše novca) svog, a veliko zanimanje za ovu funkciju ispoljili su i Francuzi i Španci. A budući da još nije izabran šef projekta, pojedine evropske zemlje zainteresovane da na ovom mestu vide svoje kandidate nisu bile spremne da do kraja 2002. ispune ni svoje finansijske obaveze prema Evropskoj svemirskoj agenciji. Zbog čega je, opet, ugrožen i budžet “Galilea”, u kome trenutno nedostaje 550 miliona evra, mada tek treba da se odlučuje kako će i odakle biti prikupljeno preostalih nekoliko milijardi... Zanimljivo je, inače, da su neki američki mediji proteklih dana tvrdili kako je Kina poručila da je spremna da obezbedi potreban novac za “Galileo” pod uslovom da joj se obezbedi i odgovarajuće učešće u projektu. Međutim, čini se da su Evropljani u ovom trenutku manje zabrinuti zbog novca, koji će se do kraja sigurno prikupiti, ali da pregovaraju sa Rusima radi eventualnog korišćenja nekih njihovih rešenja iz oblasti kosmičke visoke tehnologije...
       Drugim rečima, ispostavilo se da su se Evropljani u ovom slučaju zaista odlučili za jedan zanimljiv i vrlo atraktivan iskorak u kosmos, da za tako nešto verovatno imaju i potreban novac i znanje, ali da im ipak nedostaje iskustvo i organizacija. Preciznije, da takvi kakvi su do sada bili, odveć zaokupljeni samo svojim nacionalnim interesima, i suviše podozrivi jedni prema drugima, verovatno ne mogu biti naročito uspešni u kosmičkim tehnologijama i poduhvatima. Shvativši dobro o čemu se radi, komesar EU za nauku Filip Buskin se već odlučio za radikalan lek: pokrenuo je veliku kampanju lobirajući da se u budući evropski ustav, koji se trenutno piše, unesu odredbe koje će omogućiti da se o projektima ovakve vrste ubuduće odlučuje samo u jednom centru, u sedištu EU, umesto da se, kao do sada, nadležnost zadržava u rukama pojedinih država i nacionalnih vlada...
      
       STEVAN NIKŠIĆ