Filozofija

      Došlo je izgleda poslednje moderno vreme kada je već i ostareli Habermas primoran da u zbirci svojih ogleda i recenzija u “Postmetafizičkom mišljenju”, koja se zato nalazi na ovoj listi, analizira jedan roman (ako je to roman). Reč je o romanu italijanskog autora Itala Kalvina “Ako jedne zimske večeri putnik” za koji samo pretpostavljam da je preveden na srpski jezik što ću, svakako, proveriti. Analizirajući odnos književne fikcije i stvarnosti, Habermas se ovde zalaže, zajedno sa Kalvinom, za takozvano uzdržavanje od neverovanja (suspension of disbelief), kako ga je nazvao Kolridž, kako bi se razumeo ovaj odnos. Kalvinov roman je samo primer za onaj proces raspada transcendentalne subjektivnosti u kome se analiza okreće anonimnim jezičkim strukturama kojima je podređena svaka ontička istorija, prolazeći kroz “porozne granice Ja”. Takva analiza, piše Habermas, “vodi do rastapanja Ja i omogućava da na mestima i pozicijama prazne sinteze vrvi na hiljade izgubljenih događaja”. Ipak, taj prelom u filozofiji, koji obeležava savremeno mišljenje, okret ka jeziku i fikciji, još uvek nije tako veliki kao raskid koji obeležava savremenu umetnost, između slikarstva i Dišanovih “pisoara koji misle”, koje pominje Milan Brdar, u upravo objavljenoj “Filozofiji u Dišanovom pisoaru”. U svakom slučaju, pomenuto “uzdržavanje od neverovanja” će biti neophodno ne samo da bismo razumeli fikciju nego, pre svega, nauku koja se upustila u kreiranje života. Možda će u doglednoj budućnosti biti dovoljno domaćih teorijskih dela za posebnu listu. Nažalost, to još uvek nije slučaj. Uostalom, Tasićev filozofski ogled o matematici i postmodernom mišljenju je bolji od romana “Oproštajni dar”.
      
       NENAD DAKOVIĆ
      

1. Žak Derida: “Politike prijateljstva” (prevod: Ivan Milenković), “Beogradski krug”, 2002, Beograd        2. Vladimir Tasić: “Matematika i koreni postmodernog mišljenja”, “Svetovi”, 2002, Novi Sad        3. Dubravka Đurić: “Jezik, poezija, postmodernizam”, “Oktoih”, 2002, Podgorica        4. Hans Georg Gadamer: “Filozofija i poezija”, “Javno preduzeće Službeni list SRJ”, 2002, Beograd        5. Nikola Grahek: “Ogledi o bolu”, “Otkrovenje”, 2002, Beograd        6. Jirgen Habermas: “Postmetafizičko mišljenje”, “Beogradski krug”, 2002, Beograd        7. Dejvid Vils: “Proteza”, “Beogradski krug”, 2001. Beograd        8. Antoan Kompanjon: “Demon teorije”, “Svetovi”, 2002, Novi Sad        9. Johanes Fabijan: “Vrijeme i drugi”, “Jesen”, 2001, Nikšić        10. Klaus Eler: “Subjektivnost i samosvest u antici”, “Plato”, 2002, Beograd