“Na okruglom stolu o zaštiti privatne svojine u Hrvatskoj i okolnim zemljama, koji je 2000. godine u Zagrebu organizovala Evropska unija, predsedavajući je nedvosmisleno rekao da nijedna zemlja neće biti u prilici da bude kandidat za ulazak u EU ukoliko nije rešila ili nije na putu da reši problem svojine”, kaže Slavenko Grgurević.
       Sloveniji je od Danske, koja je predsedavajuća u EU, stiglo obaveštenje da u narednih sedam godina ne može da prodaje imovinu iako je zakonski regulisala pitanje svojine i do sada rešila 70 odsto slučajeva povraćaja imovine. Obrazloženje je da strani investitori neće da dođu u opasnost da kupe imovinu oduzetog porekla. Advokat Dušan Ćurčin smatra da se uticaj međunarodne zajednice oko tog pitanja precenjuje: “Bio sam na seminaru u Herceg Novom, gde mi je postalo jasno da je EU i SE u suštini svejedno. Otvoreno sam pitao advokate iz SE da li je uslov da SRJ uđe u Evropu povraćaj imovine, a oni su mi odgovorili: Ma, nije, to bi napravilo velike lomove u bivšim istočnim zemljama. Konzul SAD je bila prilično indiferentna prema tom pitanju.”
       U Hrvatskoj je, po oceni stručnjaka, 1996. godine donet zakon na osnovu koga do sada nije vraćeno više od dva odsto imovine. Upravo je na doradi i uskoro će biti u Saboru.
       U Crnoj Gori je donet zakon o povraćaju bespravno oduzete imovine ali nije u funkciji jer je Socijaldemokratska stranka zatražila zaštitu zakonitosti i stvorila pravni vakuum.
       U Bosni i Hercegovini zakon još nije stupio na snagu.
       Rusija nije donela zakon o restituciji, Francuska će tražiti satisfakciju za Transsibirsku železnicu koju je najvećim delom gradio francuski kapital.
       “Jedine tri zemlje kod kojih nije rešen problem su Rusija, Hrvatska, Srbija i sve se nalaze na gornjoj granici po stepenu kriminaliteta i korupcije”, kaže Slavenko Grgurević.