Prva misija UNESKO-a stigla je na Kosovo 22. jula 1999, ubrzo posle bombardovanja Jugoslavije, u liku Kolina Kajzera koji je u svom izveštaju tražio da se od uništenih kulturnih dobara zaštite samo islamske građevine, odnosno otomansko nasleđe. A od zaštićenih spomenika kulture srušeno je ukupno tri otomanska, dva albanska, a 57 ih je srpskih.
       Kasnije dolazi sledeća misija, od 1. do 30. novembra, koju vodi Ros Borat, i koja opet ne vidi srušene srpske spomenike i u svom predlogu traži isključivo sredstva za pet spomenika otomanskog porekla za koje UNESKO treba da preuzme brigu. Treću misiju UNESKO-a vodi profesor Karlo Blazi i podnosi sličan izveštaj i predloge kao i njegovi prethodnici. Nijedan od tih izveštaja formalno nije usvojen u UNESKO-u, ali oni su kružili u javnosti, pa se tako u svetu stvaralo uverenje da se radi samo o rušenju islamskih spomenika. Čak je u jednoj publikaciji UNESKO-a, koja je objavljena pre nekoliko meseci, pisano o rušenju samo albanskih, a nema nijednog srpskog spomenika kulture. Koordinacioni centar je intervenisao i, treba istaći, stiglo je izvinjenje iz UNESKO-a s objašnjenjem da su takve podatke imali u izveštajima koje su koristili.
       Početkom aprila 2002. Koordinacioni centar je poslao zahtev UNESKO-u da uputi misiju na Kosovo i Metohiju kako bi se konačno utvrdilo činjenično stanje i sačinio spisak prioritetnih mesta kulturne baštine koje treba zaštititi. Uskoro, 13. maja, generalni direktor Koiširo Macura odgovorio je da upućuje, krajem maja, eksperta za srednji vek, Francuza, jer je najviše stradalo spomenika iz tog razdoblja. Do te posete nije došlo. Merodavan izvor iz UNESKO-a potvrdio je da je UNMIK odložio ovu posetu.
       Ponovo je iz Koordinacionog centra insistirano da komisija UNESKO-a dođe na Kosovo i obećano je da će doći u tročlanom sastavu: jedan Tunišanin, jedan Egipćanin i jedna Grkinja, bez svetske reputacije. Ovakav sastav bi, najverovatnije, potvrdio prethodna dva izveštaja i konačno bi se legitimisala neistina o stanju baštine. Na naš predlog, gospođa Makri odustaje od misije, a, budući da je vreme isticalo omogućeno je Koordinacionom centru da predloži nekog drugog na njeno mesto. Kada je predložen vodeći vizantolog u SAD Slobodan dr Ćurčić, državljanin SAD, koji je već 20 godina profesor na Prinstonu, Kolin Kajzer, šef kancelarije UNESKO-a u Sarajevu (nadležan i za Kosovo), smatrao je da to nije u redu, pošto je gospodin Ćurčić, kako je rekao, jugoslovenski državljanin! UNESKO je prihvatio predlog za trećeg člana misije, ali ponovo su usledila odlaganja. Odložen je, peti put, i dolazak u drugoj polovini decembra, jer je UNMIK, uoči same posete, javio kako je poseta u koliziji sa posetom Saveta bezbednosti koji boravi na Kosovu i Metohiji. Međutim, ambasadori Saveta bezbednosti svoju posetu su u subotu završili i u nedelju su već bili u Beogradu. A misija UNESKO-a je na Kosovo trebalo da dođe u utorak! Prema tome, nije bilo kolizije. Priča o odlaganju misije se nastavlja. Naš ambasador u UNESKO-u Dragoljub Najman, posle ovoga odlaganja, uputio je pismo generalnom direktoru UNESKO-a u kome ukazuje na rušenje kredibiliteta UNESKO-a ako ne uspeva da završi zadatak u toku godine, a pri tom se poseta pet puta odlaže.
       Gospodin Koiširo Macura je veoma odgovorno reagovao već idućeg dana, uveravajući ambasadora Najmana da će doći do personalnih promena i da će ga, početkom januara, službeno obavestiti o kompetentnoj ličnosti koja će biti koordinator UNESKO-a za jugoistočnu Evropu, i čija će prva obaveza biti utvrđivanje zadatka i vremena dolaska misije u Beograd.
       Predstavnici Koordinacionog centra su, inače, veoma zadovoljni saradnjom sa gospodinom Koiširom Macurom, njegovim razumevanjem i spremnošću da UNESKO izvrši misiju na način kako mu i pripada.