NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ludak ili majstor, svet se pita

      Svojom iznenađujućom odlukom da se povuče iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, severnokorejski lider Kim Džong-Il ponovo je svet doveo u nedoumicu da li ima posla sa opasnim ludakom ili briljantnim taktičarem.
       U trenutku kada su se diplomate u severoistočnoj Aziji hvalile da su pronašle put iz krize, nepredvidivi gospodin Kim ih je vratio na sam početak započinjući karakteristično neortodoksnu digresiju.
       Dok su mediji u Pjongjangu iznosili predviđanja o trećem svetskom ratu koji će Severna Koreja dobiti “suočavanjem vatre sa vatrom”, Kimovi izaslanici u SAD započeli su čudnu misiju u Santa Feu ugodno ćaskajući sa bivšim američkim ambasadorom kojeg su procenili kao najbolju osobu za svoju poruku.
       Dakle, na koju kartu igra Kim? To je igra pogađanja koja je igrana i ranije, ali rizik za Kima jeste upravo dobro poznavanje njegovog stila koje bi moglo izazvati prezir kod njegovih suparnika.
       Otkako je nasledio vlast od svog oca 1994. godine, Kim je bio u mogućnosti da iskoristi svoju reputaciju u spoljašnjem svetu, koji se oslanja na informacije od prebega i utiske malog broja Korejaca s juga koji su ga susreli.
       Kim je obično opisivan kao preteća i smešna osoba, kao razmaženi alkoholičar-plejboj opsednut holivudskim filmovima, koji, međutim, ima ukus seljaka u svojoj jakni a la Mao, pivskim stomakom i cipelama na štiklu.
       Jedna japanska televizija se fokusirala na “jedinicu za zadovoljstva” nasumično izabranih devojaka koje zabavljaju “Velikog vođu” pesmom, igrom i masažom. Bivši pomoćnici opisivali su kako Kim, za kojeg kažu da ima četiri žene, uživa u plivanju sa atraktivnim medicinskim sestrama i doktorkama.
       Kim je viđen i kako razbija deset čaša vina tokom samita sa južnokorejskim predsednikom Kim Dae-Džungom.
       Prema članku “Njusvika” o “gospodinu Zlom”, severnokorejski lider bio je najveći pojedinačni kupac konjaka “Henesi VSOP” tokom dve godine početkom devedesetih.
       Tvrdi se da živi u svetu mašte. Izazvan od strane svog naroda, ali kinjen od oca, on je, navodno, u svojoj mladosti izlaz nalazio u ličnoj kolekciji od 15 000 filmova.
       Kada je postao ministar kulture, on je taj hobi doveo do ekstrema naređujući otmicu najpoznatijeg južnokorejskog režisera i glumice.
       Njegova nepredvidiva ličnost, međutim, više je zastrašujuća zbog fatalnih posledica njegovih hirova i bizarnih zavera nego što je smešna. Kao šefa severnokorejskih specijalnih snaga tokom najvećeg dela sedamdesetih i osamdesetih godina, prebezi su ga povezali sa pokušajem ubistva južnokorejskog predsednika Čun Du-Hvana iz 1983. godine i obaranjem južnokorejskog aviona u kojem je 1986. godine poginulo 115 ljudi.
       On je o sebi stvorio sliku nestabilnog i opasnog čoveka tokom skoro deceniju dugog balansiranja na ivici rata koje mu je omogućilo dolazak na vlast uprkos lošim prognozama.
       Najveći deo racionalnih prognoza ukazuje da je Severna Koreja izgubila zajedno sa ostatkom komunističkih zemalja na kraju “hladnog rata” ili tokom nedavnih godina gladi koje su ubile milione Severnokorejaca, međutim, Kim izgleda da je ponovo pokazao da ne prihvata logiku spoljašnjeg sveta.
       On, međutim, izgleda da ostaje bez pretnji i prijatelja.
       Jedan južnokorejski zvaničnik nedavno je rekao za najnoviju eskalaciju: “Pravo iz priručnika za izazivanje kriza”. “Oni misle da, čineći da sve izgleda kao da gore ne može biti, mogu dobiti najbolje ustupke, ali ljudi više nisu tako uplašeni”, dodao je on.
       Svet je, uistinu, tokom protekle dve godine, video da Kim počinje da deluje normalnije, a samim tim i ranjivije.
       Godine 2000, pošto je postala najviši američki zvaničnik koji je posetio Pjongjang, Medlin Olbrajt je otklonila nešto mistike koja okružuje Kima rekavši da je brzoplet, ali ne i nerealan.
       Vatreni korisnik Interneta i gledalac satelitskih informativnih kanala, Kim zna više o spoljnom svetu od bilo koga drugog u njegovoj izolovanoj zemlji, gde su mediji pod striktnom kontrolom.
       Izgleda da je svestan da postaje sve anahroničniji. Pokazujući da, možda, želi da ukine svoj, skoro božanski, status, naredio je da se iz severnokorejskih škola u Japanu uklone njegove slike.
       Njegove slike daleko su manje vidljive u Pjongjangu od slika njegovog oca.
       Prošlog septembra je, priznajući da su njegove specijane snage krajem sedamdesetih otele najmanje desetak japanskih državljana, pokazao kako je Severna Koreja postala očajna. Za zemlju koja je uvek tvrdila da je žrtva, to je bio riskantan potez koji je mogao ugroziti njegov autoritet.
       To priznanje šokiralo je spoljašnji svet, ali sa njegovog gledišta, to je bio samo još jedan taktički potez kojem je kratkoročni cilj dobijanje pomoći i podela njegovih protivnika, a dugoročno osiguravanje života njegovom režimu. Za njega je to samo važan deo igre.
      
       DŽONATAN VOTS


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu