I sa umetničkog stanovišta obilujemo nesrećnim rešenjima spomeničkih obeležja. Slikar i vajar Dragoslav Krnajski, koji je član Odbora za podizanje ovog spomenika, za NIN kaže da mi čak imamo bolja iskustva u vremenu obeležavanja NOB-a, nego ona koja smo dobili krajem 20. veka. Zbog toga on misli da je dobro da ova inicijativa uđe u širu javnu raspravu, koja bi pomogla da spomeničko rešenje zadovolji i savremene umetničke kriterije. Insistirajući da u odborima i žirijima budu prevashodno umetnici, Krnajski podseća da “postoje oblici rešenja koja i pored svih ovih opterećujućih okolnosti mogu da budu pozitivna i u vizuelnom smislu i u smislu značenja koja treba da imaju u savremenoj umetnosti”. Ističući kao neka od loših rešenja spomenike Nikoli Pašiću i Desanki Maksimović, Krnajski naglašava: “Nije neophodno da mi napravimo neku figuru i odlijemo je u bronzi da bi se te ličnosti setili. Postoje i drugi načini da se obeleži sećanje na nekoga - paralikovna rešenja imaju neograničene mogućnosti na podsećanje ko je taj neko bio.”
      
       DRAGOSLAV KRNAJSKI
       Vajar