Neeksplodirana bomba u dvorištu kuće Svetislava Petrovića jedna je od pet takvih koje leže u Beogradu. Bombi ima i u Nišu, Sjenici, Kraljevu, Čačku, Vladimirovcima, te duž granice sa Hrvatskom

      Kada su se, onomad, lideri DOS-a (d)ogovarali u Moroviću, pitanje je da li su znali da je deo teritorije ovog bivšeg vojnog lovišta miniran. Ili je, možda, mogućnost izlaženja u šetnju po rubovima Morovića čuvana kao krajnji argument u pregovorima? Naime, deo prostora na kojem je svojevremeno lovio Josip Broz ulazi u približno 100 hektara zemlje oko pograničnog područja sa Hrvatskom, na kojem se nalazi oko 11 hiljada protivtenkovskih i protivpešadijskih mina.
       Pored ovih mina, koje zbog spora oko razgraničenja SRJ i Hrvatske, već desetak godina “spavaju” u ovom, uglavnom šumskom području, u Srbiji postoji još 40 lokacija, pet na teritoriji Beograda, na kojima leže neeksplodirane bombe i sve su, za razliku od ovih prvopomenutih, ostatak NATO bombardovanja.
       Jedna od njih nalazi se u dvorištu porodične kuće Svetislava Petrovića u Batajnici. Svetislav, koji u kući živi sa suprugom i osamnaestogodišnjim sinom za NIN kaže da već gotovo tri godine živi u neizvesnosti i neprestanom strahu. “Gde god šta gekne ja se prestrašim i pomislim da je kod mene u avliji. Od svake petarde, svake detonacije doživim stres.” Svetislav kaže i da ga, od kada ima bombu u dvorištu gosti sve manje posećuju, a rodbina se odrodila.
       “Niko više neće da pusti decu kod mene u dvorište. Kažu da se plaše nekakvog zračenja”, - iskreno će Sveta. On je zbog bombe, sa kojom živi od maja 1999. godine tužio Saveznu Republiku Jugoslaviju ali, kako kaže, jedino što je dobio jeste zajedljiv nadimak: Sveta Bomba.
       Jedna od neeksplodiranih avio-bombi nalazi se u kineskoj ambasadi, jedna na Zvezdari, u Prijedorskoj ulici u neposrednoj blizini stambenih objekata dok dve leže u voćnjacima Vrčina (Kragujevački put bb) takođe nedaleko od porodičnih kuća.
       Opasnost od eksplozije, tvrde stručnjaci, minimalna je, čak i u slučaju zemljotresa ili nekih drugih geoloških pomeranja ali teoretski sve što nije puklo može da pukne. Valja znati da su u pitanju bombe, koje u sebi sadrže i preko 500 kilograma klasičnog eksploziva i da bi eventualno aktiviranje, vele najcrnje prognoze, moglo stvoriti kratere od po nekoliko desetina metara u prečniku.
       Savezna vlada je u martu prošle godine, pri Ministarstvu inostranih poslova osnovala Centar za uklanjanje mina i drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava, koji će u saradnji sa ITF-om (Međunarodna organizacija za deminiranje i pomoć žrtvama od mina sa sedištem u Ljubljani) raditi na uklanjanju bombi. Direktor Petar Mihajlović kaže da je osnovni zadatak Centra obezbeđivanje donacija za deminiranje, budući da je u pitanju izuzetno skup projekat (cena vađenja jedne bombe prelazi iznos od 30 hiljada evra). Pored toga, Centar će se baviti obukom kadrova (do sada je 55 naših pirotehničara obučeno po najsavremenijim svetskim metodama) i stvaranjem baze podataka o minskim poljima i žrtvama nastradalim od mina.
       Centar je već od Sjedinjenih Država dobio donaciju od 200 hiljada evra za pet “beogradskih” bombi, a zauzvrat su tražene garancije da će deminiranje biti apsolutno sigurno. “Zbog toga smo od NATO-a tražili šifru upaljača bombi, što nismo dobili ali je sigurnost obezbeđenja time što će posle otkopavanja, koje će vršiti preduzeće izabrano na konkursu, i rada naših i pirotehničara ITF-a, samo odvrtanje upaljača izvršiti stručnjak iz Amerike.” - kaže Mihajlović.
       Početak radova bio je planiran za decembar pa odložen za januar ali će početak ipak sačekati povoljnije vremenske uslove budući da je na ovako niskim temperaturama, po rečima Mihajlovića, nemoguće obezbediti optimalne uslove za rad pirotehničara deminera. Planirano je da se prvo vade bombe u Vrčinu, zatim sledi Zvezdara pa onda Batajnica i kineska ambasada.
       Informacije koje su se pojavile u svetskim medijima da Kinezi neće dozvoliti da američki stručnjaci deaktiviraju 907 kilograma tešku bombu M84, koja se nalazi na oko šest metara ispod zemlje u pojasu ambasade, kako ističe Mihajlović, neosnovane su. “Nikada nije zvaničnik ambasade nije izjavio tako nešto. Nama su službenici ambasade omogućili uvid na mestu gde se nalazi bomba i teško je zamisliti da će se oni suprostaviti samom vađenju, jer ta bomba ipak predstavlja opasnost. Malu, ali ipak opasnost.”
       Realno, mnogo veća opasnost preti od nedetoniranih kasetnih bombi, koje je 1999. NATO sejao po Srbiji, i koje su kao izuzetno opasne, na listi prioriteta međunarodne zajednice. Centar za uklanjanje mina ima podatke o 14 lokacija na kojima se nalaze neaktivirane kasetne bombe, ukupne površine oko 450 hektara. Amerikanci su preko ITF-a obezbedili 240 hiljada evra za izvođenje prve faze čišćenja niškog aerodroma od neeksplodiranih kasetnih bombi a valjda će onda uslediti i čišćenje lokacija u Kraljevu, Čačku, Kopaoniku, Merdarima, Vladimirovcima i Sjenici, gde se još nalaze ove opasne bombe. Prema postojećim planovima do 2005. godine celokupna površina Srbije trebalo bi da bude očišćena od mina.
       A dotad, poput Oskara Daviča i njegove “Srbije među šljivama”, čeka se pesnik da zapeva o Srbiji među minama.
      
       GORISLAV PAPIĆ