NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Usta puna mleka

Kako će heroj srpske privatizacije firma “Salford” postati vlasnik najveće i još dve srpske mlekare

      To da mi imamo jak lobi u Beogradu, to prosto nije tačno. Ovo kontakata što imamo, sve je na staklenim nogama”, kategorični su u beogradskoj kancelariji firme “Salford” koja će uz blagoslov Vlade Srbije uskoro postati većinski vlasnik najveće (“Imlek”) i još dve srpske mlekare (“Zemun” i “Šabac”). I to dokapitalizacijom, dakle ulaganjem ne u srpski budžet nego u same firme, što je bio apsolutno neomiljeni metod dosadašnjeg srskog privatizacionog koncepta iako je “metod dugoročno dobar za ekonomiju zemlje, pa i za vladu, samo je pitanje koja će to vlada, gledano na dug rok, biti”.
       Nije opravdano ni podozrenje s kojim su aktivnosti “Salforda” - čiji veb-sajt tvrdi da kancelarije ima i u Londonu, Moskvi i Tbilisiju - tokom poslednjih godinu dana komentarisane u Beogradu.”Jer mi smo firma stara tek godinu i po, dve, nismo ni stigli da budemo na lošem glasu”, sem toga “vrlo smo lepo primljeni u Beogradu kad smo tu stigli krajem 2001. godine”, a onda se prošle godine dogodila prva aukcija akcija Apatinske pivare posle koje su na lošem imidžu “Salforda” poradili “lokalni apatinski interesenti za kupovinu tih akcija kojima je ‘Salford’ pokvario planove”.”A i bili smo prva strana firma koja se pojavila na jednoj aukciji, a prvi uvek na sebe prima teret najvećeg rizika i kritika”, kaže za NIN Džek Barbanel direktor “Salforda” u Jugoslaviji.
       Tom aukcijom oštećeni mali akcionari Pivare sad pravdu traže na sudu tužbama protiv brokera i Beogradske berze, “ali ne i protiv ,Salforda’ ”, ali loš imidž daleko se čuje, pa je “Salford” izgubio gotovo godinu dana dok “tek septembra-oktobra prošle godine nije uspostavio normalnije odnose s Vladom Srbije”, i sad namerava da “što je brže moguće” u Srbiju investira 100 miliona dolara keša i još 100-200 miliona dolara kredita - polovinu keša već tokom prvih šest meseci ove, a drugu polovinu tokom sledeće godine. Pre svega u proizvodnju hrane.
       Direktor Mlekare “Zemun” Boško Jovanović zna da je “Salford” zainteresovan i za investiranje u proizvodnju voćnih sokova i konditorsku industriju, ali NIN nije dobio uverljivu potvrdu da “Salford” vodi ozbiljne pregovore, recimo sa “Soko Štarkom”.
      
       Apsolutno dokapitalizacija
       Poslovna filozofija “Salforda” apsolutno se zasniva na sticanju većinskog vlasništva u firmama njihovom dokapitalizacijom, zatim njihovoj reorganizaciji, popravljanju i dovođenju do pune vrednosti u roku od tri do pet godina i onda prodaji, kaže Barbanel.
       “Salford”, čije je osnivač Amerikanac Judžin Džefi, investicioni bankar školovan na Harvardu koji je tranziciona iskustva sticao u Rusiji radeći u tamošnjoj Alfa banci, nije investicioni fond. Firma ima sklopljene ugovore sa više investicionih fondova o upravljanju njihovim investicijama u Evropi i posebno istočnoj Evropi. Fondovi okupljaju privatna lica i institucije iz različitih delova sveta, uglavnom iz Evrope i sa Bliskog istoka, a najveći među njima je Nenj njorld value fund. “Ovi fondovi nisu kotirani na berzama, a među njihovim finansijerima je i glavni finansijer Dajmler Krajslera”, tvrdi direktor firme SAL konsalting Branislav Ćosić, koji je savetovao Mlekari “Zemun” poslovnu saradnju sa “Salfordom”.
       Savezna komisija za hartije od vrednosti proveravala je kod nadležnih međunarodnih institucija navode “Salforda” o osnivačima fondova kojima firma upravlja, kaže za NIN član te Komisije Milko Štimac, i “ispostavilo se da je tačno ono što oni tvrde”. Vlasnici kapitala kojim “Salford” upravlja su, pored ostalih, ruski biznismen Boris Berezovski i neki saudijski prinčevi. Isključivo za potrebe investiranja u Jugoslaviji, “Salford” je savetovao svojim klijentima da osnuju potpuno novu, ničim neopterećenu of-šor kompaniju u Holandiji, jer je navodno Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između te zemlje i Jugoslavije po investitore povoljniji nego slični sporazumi sa drugim zemljama, a i “Holandija je članica Evropske unije što je dobro za ekspanziju izvoza”. Tako se na Berzi prošle nedelje prvi put pojavila holandska firma “Stradivarus” kao kupac akcija Mlekare “Zemun” koju će, kao i najveću srpsku mlekaru “Imlek”, i dokapitalizovati.
       Ćosić tvrdi da je prvobitna ideja, zasnovana na zameni marke u evro, više nego potvrđenim procenama o iznosima para deponovanim po slamaricama, bila da Mlekaru “Zemun” dokapitalizuju njeni zaposleni. Ali pravo je čudo, kaže on, kako akcionari u Srbiji loše misle o svojim firmama.Tek, rekli su da ne samo da nemaju pare da kupe nove, nego da bi se rado ratosiljali i 43 odsto akcija svoje firme koje su im u vlasništvu. I tako - bi “Salford”. Koji će sem blizu milion evra uplaćenih na račun malih akcionara, Mlekaru “Zemun” dokapitalizovati sa još dva i po miliona dolara i tako postati njen većinski vlasnik.
       Mada mu nije bilo potrebno, “Salford” je prihvatio i da procenu vrednosti “Imleka” izvrši Vlada Srbije, kao što je poznato, bliski Dilojt&Tuš, je prihvatio i da “Imlek” vredi 41,7 milion dolara mada tu cifru smatra za 10-15 odsto preteranom. Toliko veruje u “uporedne regionalne prednosti, pa i regionalne izvozne mogućnosti” beogradskih mlekadžija.
      
       Apsolutno domaća marka
       Kao i u maloj Mlekari “Zemun” i u beogradskom “Imleku” koji pokriva 40 odsto jugoslovenskog tržišta mleka i mlečnih proizvoda, apsolutno su zadovoljni dogovorenim poslom. Pošto je dokapitalizacija “Imleka” teška oko 34 miliona dolara, teško je bilo i zamisliti da su nju na svojim plećima mogli izneti mali akcionari.
       Poslovni i potencijalno strateški partner Mlekare “Zemun” “Subotička mlekara” nije, navodno, pokazala interes za produbljivanje saradnje dokapitalizacijom, a Sparavalo tvrdi da su u “Imleku” apsolutno bili nezadovoljni ponudom jednog francuskog strateškog partnera.
       “Francuzi nisu bili zainteresovani za ceo “Imlek” nego samo za određeni visokoakumulativni program - kiselo-mlečni proizvodi, voćni jogurti, mlečni deserti, meki sirevi - i tražili su da se to izdvoji i da samo u tom delu steknu 51 odsto vlasništva”, kaže Sparavalo koga je posebno pogodio ponuđeni dogovor da sadašnji vizuelni identitet, ime “Imlek” i dizajn zadrže postojeći proizvodi, a da svaki novi proizvod nosi ime i dizajn francuskog partnera.
       Sparavalu i “Imleku” za pravo daje i jedna ranija analiza G17 instituta zasnovana na, recimo, mađarskim iskustvima. Tamo su uglavnom italijanski i francuski strateški partneri ušli u prehrambenu industriju i zatim zatvorili 40 odsto preduzeća.
       I dok Ministarstvo za privredu i privatizaciju preti da će predstojećim izmenama Zakona o privatizaciji socijalnu zaštitu zaposlenih, pre svega u firmama koje se prodaju preko tendera, skresati na meru prihvatljivu za kupca i skratiti im rok trajanja, direktori Mlekare “Zemun” i “Imleka” tvrde da su sa “Salfordom” dogovorili da pet godina neće biti otpuštanja radnika, da će odredbe kolektivnog ugovora o platama i stanovima biti poštovane i da firme neće biti prodate u sledećih pet godina.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ
      
Knjaz Miloš

Aranđelovački proizvođač mineralne vode “Knjaz Miloš” bio je u vezi sa “Salfordom” i još je u vezi sa ovom firmom i ako se saglasi država nemamo ništa protiv da oni, u konkurenciji sa drugima, učestvuju u dokapitalizaciji naše firme, rekao je za NIN generalni direktor “Knjaz Miloša” Radenko Marjanović. “Salford” je, prema njegovim rečima, trebalo da u aranđelovačku firmu uloži 12 miliona dolara. “Dosta je to sa ,Salfordom’ bilo blizu da se odlučuje, ali je nastao problem u vezi s njihovom transparentnošću u javnosti”, kaže Marjanović. Prema njegovim rečima, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je u početku bilo za, a kad su iz “Knjaza Miloša” pitali ko stoji iza “Salforda” rečeno im je da sve treba stopirati. “Ali ako su ,Imleku’ dali saglasnost za tu dokapitalizaciju, onda nema razloga da i mi sa ,Salfordom’ ne nastavimo dogovore”, kaže Marjanović koji misli da aranđelovačku firmu, kao i druge “firme koje znače mnogo za ovu zemlju” treba privatizovati postepeno, malim dokapitalizacijama tokom naredne tri godine.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu