NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Cvetna istorija

Kako se problem vlasništva nad Ostrvom cveća pretvorio u prvorazredni državno-istorijski problem

      Ulaz na ostrvo Prevlaka kod Tivta, poznatije kao Ostrvo cveća, donedavno je čuvala straža Vojske Jugoslavije. Raspuštanje te straže izazvalo je erupciju negodovanja i prepirki uz, u Crnoj Gori uobičajeni melanž ekonomije, istorije i politike. Vest da je 10 000 kvadratnih metara ostrva Prevlaka, VJ ustupila Srpskoj pravoslavnoj crkvi za 32 000 kvadrata zemljišta na prostoru Prijevora u Grblju, prošla bi verovatno nezapaženo da se ne očekuje stvaranje nove države, da politički i ekonomski apetiti njenih budućih država-članica nisu u stalnom porastu, i da Prevlaka nije više od bivšeg odmarališta PKB-a, bivšeg vojnog objekta i bivšeg kolektivnog centra za smeštaj izbeglica.
       - Nedopustivo je da se o crnogorskoj imovini odlučuje bez saglasnosti Crne Gore, ističe gradonačelnik Tivta Zoran Radović, upućujući na okosnicu kritike spornog ugovora. Naime planovi za konstituisanje nove države, Srbije i Crne Gore, predviđaju da kada Ustavna povelja bude usvojena i parlament nove državne zajednice bude konstituisan, on treba da donese zakon o vojsci.
       - Tim zakonom biće propisano da nepokretna imovina vojske zajednice koja nije u direktnoj funkciji odbrane zemlje, prelazi u vlasništvo država-članica, objašnjava Miodrag Vuković, član Komisije za Ustavnu povelju i funkcioner DPS-a.
       Dakle, iako vojska jeste vlasnik Prevlake, njena prodaja, prema ovim navodima, ipak šteti interesima Crne Gore. Ovdašnji mediji čak govore o tome da je reč o direktnoj pljački crnogorske imovine i uzurpiranju turistički veoma atraktivne lokacije u zamenu za pustopoljinu u Grblju. U mitropoliji Crnogorsko-primorskoj tvrde da se navedena pustopoljina nalazi u blizini plaže Jaz, te veruju da će njena vrednost vremenom rasti.
       - Treba imati u vidu da je Zakonom o restituciji imovine, izglasanim ovog leta u Skupštini Crne Gore, ostrvo Prevlaka trebalo da bude besplatno vraćeno Crkvi. S obzirom na to da Zakon još nije primenjen i ne zna se kada će i da li će biti primenjen, Mitropolija je zbog izuzetnog značaja ove svetinje bila primorana na navedenu razmenu, objašnjavaju u Mitropoliji.
      
       Srednji vek
       Kakav to značaj ima oronulo turističko letovalište na jednom od najlepših mesta na podjednako oronuloj i zapuštenoj obali koja ima veliku budućnost u turizmu i čini se da će uvek imati veliku budućnost? To pitanje vodi nas direktno u duboki mrak srednjovekovne istorije ovih prostora, koji slučaj Prevlake preti da rasvetli.
       - Sveti Sava je 1219. na Prevlaci osnovao prvu episkopiju Srpske pravoslavne crkve, Zetsku episkopiju. Druga je nešto kasnije osnovana u Stonu, a tek kasnije su usledile ostale i na području današnje Srbije, objašnjava istoričar dr Goran Komar.
       Prema predanju opisanom u pripoveci “Prokleti kam” Stjepana Mitrova Ljubiše, polovinom XV veka, u vreme Mletačke vlasti, gotovo celokupno bratstvo manastira je potrovano, a manastir je topovskim đuladima sravnjen sa zemljom. Kasnija arheološka iskopavanja potvrdila su ovu priču. Analizama koje su sprovedene na VMA, u kostima otkrivenim na tom lokalitetu, ustanovljena je visoka koncentracija arsenika.
       U XIX veku svetilište je obnovljeno. Katarina Vlastelinović prodaje svoje imanje kako bi otkupila manastirsku zemlju na Prevlaci. Katarina Vlastelinović umire pod nerazjašnjenim okolnostima i pod budnim nadzorom, ovoga puta, austrougarske policije biva sahranjena u porti manastira.
       Svetilište još jednom, krajem XIX veka, kupuje arhimandrid Nićifor Dučić. Najzad šezdesetih godina XX veka, pod komunističkom vlašću, ekspropisana je manastirska imovina na Prevlaci.
       - Katolički istoričari imaju tezu o tome da se u vreme Nemanjića formira pravoslavni klin koji razdire benediktinski nasip u primorju. Kao potpora tom stavu služi i tvrdnja da je pre uspostavljanja pravoslavnog manastira na Prevlaci postojao benediktinski samostan. Nedavna arheološlka iskopavanja pokazala su ostatke pravoslavnog hrama, i grčkog svetilišta ali ne i benediktinskog samostana. Time se ruši ta teza kao i priča Savića Markovića Štedimlije i Sekule Drljevića o Crnogorcima kao “Crvenim Hrvatima”, tvrdi Komar.
       U današnjoj Crnoj Gori podeljenoj između tradicionalne istoriografije i one koju nudi Dukljanska akademija, ovakva pitanja prožimaju sve oblasti života, sve do osnovnih pitanja postanka, opstanka i budućnosti svakog pojedinca i države. U tom svetlu značaj Prevlake prelama se kroz prizmu koja je koliko ekonomske, toliko i istorijsko-političke prirode.
       - Prevlaka je jezgro srpske duhovnosti, a decenijama je bila praktično nepoznata širem građanstvu. Njenim vraćanjem pod okrilje SPC, mnoge stvari zataškavane više od 50 godina isplivaće na površinu.To ostrvo i njegov manastir su među monumentalnim dokazima kontinuiteta SPC, koja na ovom području objedinjuje mitropolije Crnogrosko-primorsku, Budimsku i Zahumsku, tvrdi Božidar Bojović, predsednik Srpske narodne stranke.
      
       Državna istina
       Rasvetljavanje istorije Crne Gore i primorja postalo je osnov svih političkih rasprava o crnogrorskoj državnosti. Utvrđivanje istine tu ume da bude sizifovski posao s obzirom na to da je burna istorija za sobom ostavila relativno malo pouzdanih izvora. Bibloteke su paljene, arhivi raznošeni, pa će, po rečima dr Komara, arheološka istraživanja biti najvažniji izvor naučnih dokaza o istorijskom putu Crne Gore.
       - Kompletna zvanična istoriografija počiva na tezi o srpskom življu kao migrantskom i doseljeničkom, a ne autohtonom elementu na ovim prostorima. Ako počnu arheološka istraživanja ne samo na Prevlaci već i šire, potpuno će razrušiti tu tezu, objašnjava dr Komar.
       Predstavnici vlasti međutim, smatraju da se poslom oko Prevlake ne razotkriva nikakva težnja za istinom već zla namera uperena ka nanošenju štete neposrednim interesima Crne Gore. Podgorička “Publika” navodi da bi sporna imovina trebalo da posluži kao materijalna osnova za “nastavak finansiranja onih političkih snaga - SNP-a i DSS-a, kao i njihovog saveznika SPC - na projektu opstrukcije ekonomskog i demokratskog razvoja Crne Gore”.
       - Nije suština u materijalnoj vrednosti prodatog zemljišta, smatra Bojović, “prodao je DPS sve što je mogao, pa ne vidim da je neko digao buku oko, recimo Jugopetrola. Njihovi motivi su ovde isti kao i oni zbog kojih je formirana sekta Miraša Dedeića, a to je da se spreči obelodanjivanje i zatre kontinuitet tragova srpstva i pravoslavlja, a vraćanjem Prevlake tek će mnoge stvari isplivati na površinu”, kaže Bojović.
       Do tada, pat pozicija između države i Crkve se nastavlja. Prema nekim izvorima, Crkva neće tako lako uknjižiti novostečenu imovinu, jer bi Direkcija za nekretnine “mogla poduže da ispituje moguće zloupotrebe, jer ovakav slučaj još nisu imali”. Rezultat je nerešen: ćeraće se još.
      
       SIMONIDA KORDIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu