Priča o “Brutu” Rističeviću samo je još jedan nastavak priče o krunjenju bloka autonomaških partija u Vojvodini

      Marijan Rističević isključen je iz koalicije Vojvodina (KV) i biće mu oduzet mandat republičkog poslanika. Njegova Narodna seljačka stranka (NSS) takođe više nije u koaliciji, a ista sudbina zadesila je i Pokret za Vojvodinu. Potonja stranka, po priznanju portparola KV Branimira Andrića, bila je “fantomska”, odnosno imala je samo predsednika (Rističevića), ali ne i članstvo. Tako je KV ostala koalicija bez partija, ali će, veli Andrić, ubuduće biti koalicija građana, “kao i svaka normalna partija”.
       Portparol je još rekao da predsedniku (Veselinovu) nije bilo lako da predloži crveni karton za Rističevića, pošto su njih dvojica saborci od samog početka, to jest od osnivanja NSS 1990. godine. Ali, poslednji saborčevi istupi, u kojima je profesora Veselinova teško optužio za kojekakve nezakonite rabote, prelili su čašu žuči.
       Sam Rističević nazvao je ovu odluku Glavnog odbora KV “nelegitimnom” i obećao da se neće predati, odnosno da neće odustati od dokazivanja svojih optužbi. A optužio je Veselinova da je pokušao uz pomoć falsifikata da mu “ukrade” NSS, te da, u ostvarenju tog cilja, nije prezao ni od pretnji fizičkom likvidacijom saborca. Ove optužbe je KV nazvala “komičnim” i potom krenula u kontranapad pa optužila Rističevića da je na nelegalan način stekao kapital, preko fabrike duvana “Fast”. Optužili su ga i da je “nekim kandidatima” za predsednika Srbije u septembru prošle godine prodavao potpise koje je skupljao za svoju kandidaturu, od koje je u međuvremenu odustao.
       Priča o “Brutu” Rističeviću, međutim, samo je još jedan nastavak priče o krunjenju zajedničkog bloka autonomaških partija u Vojvodini. Rističevića su, naravno, prilikom isključenja optužili da nije dovoljno raspirivao ideju autonomije među građanima i za kolaboraciju sa reliktima prošlosti - radikalima, socijalistima i pelevićevcima. Slične optužbe zaradio je i Rističevićev saborac Dragan Veselinov, kada je, kako su oni tvrdili, pre pet godina izigrao tadašnje partnere iz ondašnje izborne koalicije Vojvodina - Nenada Čanka i Miodraga Isakova, odnosno Ligu socijaldemokrata Vojvodine i Reformiste Vojvodine.
       Veselinov je tada, tvrdili su Čanak i Isakov, registrovao KV na svoje ime, a zatim zahtevao da tri poslanika LSV i RV (Čanak, Branislav Pomoriški i Ratimir Svirčević) budu izbačeni iz Skupštine Srbije. Tadašnja radikalsko-julovsko-socijalistička većina ovu je inicijativu svesrdno podržala, tako da je pomenuta trojka ostala bez poslaničkih mandata. Potom su se žalili sudu, koji je tek početkom 2001. doneo presudu da su bivši Veselinovljevi koalicioni partneri bili u pravu. Mandati su im tada vraćeni, ali više nisu bili upotrebljivi, s obzirom na to da je na snazi već bio novi skupštinski saziv.
       Od tada pa do danas, Čanak i Isakov pominjanje imena Dragana Veselinova shvataju kao najgrublju uvredu, a ništa bolja situacija nije ni u obrnutom smeru. Dodamo li tome Isakovljevu podršku Koštunici na predsedničkim izborima u Srbiji, posle čega mu se stranka dobrano osula a bratska ljubav između njega i Čanka okopnila, eto još jednog bistrog pogleda na “jedinstvo” unutar autonomaškog bloka.
       Isakov se pre toga na krv i nož bio zavadio sa Kasom, a bilo je trzavica i između lidera SVM i Nenada Čanka. Dakle, u autonomaškom bloku izgleda niko ni s kim ne može. Uglavnom zbog liderskih sujeta, kako to već biva na političkom nebu Srbije.
       U stanju u kakvom je sada autonomaški blok, najgore što im se može desiti jeste raspisivanje prevremenih izbora na bilo kom nivou. Istraživanja javnog mnjenja i dalje pokazuju da je oko 70 odsto građana pokrajine nezadovoljno sadašnjim stepenom autonomije Vojvodine i da hoće više. Ista istraživanja takođe pokazuju da tvrđe pristalice autonomije žele da glasaju za jedan zajednički, dobro profilisan autonomaški blok. Pojedinačno, neke od ovih stranaka (pre svih RV i KV) neće moći da pređu ni izborni cenzus na pokrajinskom nivou, a o republičkom i da ne govorimo.
      
       DINKO GRUHONjIĆ