(“Politička pornografija”, NIN br. 2715)

      Nisam se javio da bih analizirao vaše postrojavanje moralnog digniteta i sposobnosti srpskih političara, mada je najblaže rečeno sramota stavljati Miloševića i ove reprezente nove vlasti (republičke naravno) u isti koš. Na, to će oni, koji su bili spomenuti, sami da odgovore.
       Dakle, kao što rekoh, ne javljam se da bi vam objašnjavao da je Nova godina (bez obzira na teškoće koje su prisutne) dan kada se treba opustiti i kada, naravno, u tom opuštanju treba da učestvuju i poznate javne ličnosti, među koje ubrajam i političare (a da nisu hteli da učestvuju verovatno biste napisali članak o tome kako su samo naslednici Miloševićeve bahate arogancije prema svima). Postavio bih vam sledeća pitanja povodom rečenice u kojoj ste, između ostalog, spomenuli rasprodaju srpske privrede. Da li vi uopšte znate šta je privatizacija? Da li ste imali prilike da nešto o tome pročitate negde pa da pre nego što “rasprodamo zemlju” vi lepo nama objasnite kako se to sprovodi.
       Molim da mi kao neukom ekonomisti (apsolvent ekonomije na Sheffield Universitdž) objasnite šta je to rasprodato u ovoj zemlji. Želim, zatim, da čujem vaš predlog o nekoj drugoj, novoj privatizaciji koju ćemo onda pokrenuti i koja će ovu za koju su IMF, NjB, EBRD rekli da je najjavnija i najtransparentnija u istočnoj Evropi do sada, baciti u zasenak.
       Da ne bih dužio, a imao bih još dosta toga da kažem, želim samo da vas obavestim da ako se nešto može baciti na teret ove države, jeste to što nije usvojila novi zakon o informisanju. Zakon, gde bi novinari i mnogi drugi odgovarali za klevetu, laž i pogrešno izrečenu reč. Na kraju krajeva, poznato mi je da upravo novinari usporavaju donošenje tog novog zakona o informisanju (i paketu koji bi ga pratio) znajući upravo da će taj novi, evropski zakon značiti konačan kraj kvaziprofesionalistima.
      
       BOJAN RAKIĆ,
       Šefild, Velika Britanija