Sastavi NIN-ovih žirija su se menjali, ali većina nagrada, koje su inače po svojoj prirodi relativne, očigledno su najčešće odlazile u prave ruke, kada nagrada ima takav autoritet kod čitalaca i potencijalnih dobitnika.
       U poslednje vreme nagrade su dobijali ili početnici ili davno afirmisani srpski romanopisci. Čini mi se da je žiri bio srećnije ruke kada je otkrivao vrednosti mladih autora. Ispravljajući propuste prošlih žirija u odnosu na afirmisane pisce, katkada je žiri davao nagradu za slabija dela odličnih pisaca.
       Ovoga puta žiri je dodelio nagradu Mladenu Markovu za jedan od njegovih najboljih romana. Markov je do sada bio neka vrsta “banatskog Balzaka”, pisca “Ljudske komedije” pretežno iz perioda “Seljaka” i “Seoskog lekara”. Sa romanom “Ukop oca” jasno je da poštuje svetsku tradiciju, i Prusta i Kamija. Pristup romanesknoj građi je prustijanski, a tema kamijevska iz velike novele ili malog romana “Stranac”.
       Kao što je Kami opisao složena osećanja svog junaka Mersoa na vest o smrti majke koju je voleo, tako je Markov opisao kako je Andrejeva umetnička duša doživela smrt oca Ignjata sa kojim nije bio blizak. A evo malo dokaza o prustijanskom pristupu temi NIN-ovog dobitnika: “Više žali te mrtve ruke nego stranog čoveka prema kome, i pored kuraženja da je to samo leš, oseća strah bez trunke pomešanog sažaljenja... Njega obuzima samosažaljenje do suza... što će morati da celiva žuto čelo posuto braon staračkim pegama koje obično izbijaju po nadlanicama.”
       Markov u romanu “Ukop oca” vešto upliće aktuelna vruća opredeljenja više naših generacija koja se kreću, uprošćeno rečeno, između socijalizma, nacionalizma i mondijalizma.
       A što se tiče etimologije imena i prezimena našeg laureata, evo nešto skraćenog citata iz zanimljivog i pouzdanog onomastikona Petra Stevanovića “Ime znati izabrati”:
       MLADEN, staro slavenosrpsko (ime), priželjkivano (izvodi poreklo od osnove prideva mlad, mladolik). Izražava roditeljsku želju da dete zadugo ostane mlado, krepko, da ne stari...
       MARKO, srpsko, hrišćansko nasleđe (potiče od lat. Marcus, rimsko lično ime, može biti iz Martius, ‘rođen u martu’ ili od mas, maris muževan. Dolazi u obzir i lat. Mars, u rimskoj etimologiji bog rata ili marceo, biti slab, mlitav. Po običaju se daje deci rođenoj u mesecu martu. Jedno je od ukupno osamnaest rimskih muških imena martu (pored Aulus, Caius, Lucius, Publius, Tiberius, kao Ljiuntus - peti, Sextus šesti itd.). Tako se zvao jedan od četvorice jevanđelista... Pretpostavlja se da današnju veliku popularnost u narodu duguje slavi najvećeg junaka naših narodnih pesama Marka Mrnjavčevića (oko 1335 - 1395).
      
       JOVAN ĆIRILOV