NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dva šešira

Francuski predsednik Širak i nemački kancelar Šreder predlažu da se uvede “dvojno predsedništvo” EU, pri čemu bi jednog predsednika birao Evropski parlament a drugog zemlje članice, ali njihova ideja već ima ozbiljne protivnike

      Nemci i Francuzi ove sedmice svečano obeležavaju 40. godišnjicu svog uzornog savezništva posle Drugog svetskog rata (“Jelisejski sporazum” Šarla de Gola i Konrada Adenauera), koje je odigralo i ulogu motora za stvaranje Evropske unije. Tim povodom, francuski predsednik Širak i nemački kancelar Šreder obznanili su pre nekoliko dana čitavu seriju novih predloga i ideja: pripremiće nove jedinstvene zakone za njihove dve zemlje (koje već imaju i jedinstvene školske programe) i tako izvršiti uticaj i na sve ostale zemlje-članice Unije. Zatim, počeće da razmenjuju ministre, koji će kao gosti naizmenično učestvovati u radu dveju vlada. A, dogovaraće se i dodatno konsultovati o svim važnijim spoljnopolitičkim potezima, naročito u toku iračke krize... Mada to, čini se, neće biti lako, jer je Berlin i dalje dosledan u stavu da nemački vojnici ne učestvuju u napadu na Irak, dok Francuska ističe da će - mada nevoljno - izvršiti sve svoje međunarodne obaveze...
       Ali, nema sumnje da je najviše uzbuđenja i talasanja u brojnim evropskim prestonicama izazvao zajednički francusko-nemački predlog o reformi samog vrha Evropske unije. Naime, Širak i Šreder smatraju da vrhovna tela EU ne samo što ne funkcionišu dovoljno dobro i efikasno, nego da bi - kad se Unija uskoro proširi na čak 25 članova - mogla zapasti i u ozbiljnu krizu. I, stoga su smislili da umesto dosadašnjeg rotirajućeg predsedništva, na čijem se čelu svakih šest meseci smenjuju ministri inostranih poslova zemalja-članica po azbučnom redu, predlože mehanizam “dvostrukog predsedavanja”. Novinari su to odmah proglasili sistemom “dva evropska šešira”.
       Drugi predlog, od dalekosežnog značaja, koji su Pariz i Berlin u ovoj prilici podržali nije sasvim nov i tiče se načina odlučivanja. Jednostavno, i u odlučivanju o najvažnijim pitanjima bio bi ukinut obavezni konsenzus (tj. faktičko pravo veta svake pojedine države članice EU) i uvedeno odlučivanje kvalifikovanom većinom glasova.
       Reč je, po svemu sudeći, o nekoj vrsti kompromisa, ili polukoraka u odnosu na ideju prvog čoveka jednog specijalnog tela kome je povereno pisanje novog ustava EU, bivšeg francuskog predsednika Valeri Žiskara d’Estena, jer je ovaj nedavno obznanio svoj predlog da se - po ugledu na SAD - ustanovi funkcija “predsednika Evrope”. Zapravo, Širak i Šreder predlažu da se na vrhu Evropske unije ubuduće nalaze dva stalna predsednika: jedan, kao predsednik Evropske komisije, kojeg bi birali članovi Evropskog parlamenta, i drugi, predsednik Evropskog saveta, operativnog tela koje čine predstavnici svih zemalja-članica, kojeg bi kvalifikovanom većinom birali predstavnici država. Nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer je, uzgred, saopštio da bi on lično bio skloniji ideji o samo jednom čoveku na vrhu EU, koji bi istovremeno predsedavao u Komisiji i Savetu ministara EU, ali da to u ovom trenutku ne bi bilo realno.
       Drugim rečima, francusko-nemački zajednički predlog podrazumeva da bi jednog od dva predsednika ubuduće birali predstavnici država-članica, a drugog izabrani predstavnici građana. Ta dvojica bi obavezno dolazili iz dve različite zemlje i bili bi u svemu ravnopravni i upućeni na međusobnu saradnju. Jedina razlika među njima bila bi u tome što im se mandati ne bi poklapali kako bi se izbeglo da se kompletna smena na vrhu EU obavlja u isto vreme... Inače, francusko-nemački predlog za reformu vrha EU sadrži i predlog da se, pored dva predsednika, uvede i funkcija stalnog šefa zajedničke diplomatije, koji bi ubuduće snosio odgovornost za usklađivanje spoljnopolitičkih stavova zemalja-članica... Jer, uprkos zvanično proklamovanoj ideji o jedinstvenoj spoljnopolitičkoj strategiji svih zemalja-članica, ta stvar očito ne funkcioniše. Britanija se, recimo, uvek trudi da u svemu sledi Ameriku i da bespogovorno podupire svaki potez Bele kuće, dok ostale članice Unije - od prilike do prilike - samostalo formulišu svoje spoljnopolitičke prioritete. Primer Nemačke, koja se - po cenu hlađenja tradicionalno dobrih odnosa sa Amerikom - i dalje protivi učešću u ratu protiv Iraka je u tom pogledu možda i najubedljiviji.
      
       Veliki i mali
       Jasno je, naravno, da Francuzi i Nemci, uprkos naglašenoj želji da povodom jubileja demonstriraju svoje prijateljstvo, nisu ni do ovog predloga nove organizacije vrha EU došli sasvim lako. Jer, dobro je znano da je Nemačka više naklonjena federalističkom modelu, odnosno da je u mnogo većoj meri nego Francuska raspoložena da se i svim novim zemljama-članicama odmah garantuju jednaka prava, i da im se pruži šansa da se uključe u kreiranje i realizaciju zajedničke politike unije. Uostalom, Pariz i Berlin su se nedavno ozbiljno razišli i na temi buduće agrarne politike EU, preciznije - prava svih deset novih zemalja-članica da se što pre izjednače sa starosedeocima u pogledu korišćenja subvencija za poljoprivrednike, tako da je taj njihov spor na kraju bio jedva izglađen. A, sistem sa “dva šešira” na vrhu EU je, po opštem uverenju, samo elegantan način da se rukovodeće funkcije zadrže isključivo u rukama nekoliko najvećih država-članica. Ili, da se sve manje i sve nove države-članice, praktično, liše mogućnosti da dođu u priliku da makar i na samo šest meseci predsedavaju Unijom...
       Nije, naravno, trebalo dugo čekati da se oglase i protivnici ove ideje. To je najpre učinila Austrija, čija je ministarka inostranih poslova Benita Ferero-Valdner pre neki dan (u intervjuu za jedan bečki list) rekla da ne postoji nijedan razlog da se ukine dosadašnji sistem rotirajućeg predsedavanja Unijom koje se smenjuje na svakih šest meseci. Nije dobro da se samo jednoj zemlji poveri predsedavanje Unijom na više, možda čak i na pet godina. “Male države odlično predsedavaju, i suprotno još nije dokazano”, ocenila je Ferero Valdner. Upitana - da li bi promena predsedavajućeg na svakih šest meseci bila moguća i kad se Unija proširi na 25 članova? - austrijska ministarka je odgovorila potvrdno.
       Budući da je francusko-nemački predlog o dvostrukom predsedništvu u EU već dobio i podršku Velike Britanije, Španije i Italije, novinari su je odmah zapitali: Da li to znači da bi moglo doći do konflikta između “velikih” i “malih”?
       “Velike države-članice EU zastupaju ovu ideju. Međutim, iz razgovora sa kolegama ministrima iz nekoliko manjih i srednjih država znam da oni nisu pristalice ukidanja dosadašnjeg rotirajućeg predsedništva”, precizirala je Ferero Valdner.
       Ubrzo potom usprotivio se i zvanični Lisabon. Portugalski državni sekretar za evropske poslove Karlos Kosta Neves je izrazio mišljenje da postojeći sistem ima mnoge prednosti u odnosu na zajednički francusko-nemački predlog. Ta ideja bi mogla da dovede do izdvajanja jednog kruga sastavljenog od samo nekoliko većih država-članica, jer bi samo njihovim kandidatima bile dostupne vodeće funkcije, dok bi sadašnja Evropska komisija bila pretvorena u običan sekretarijat, dakle pomoćno telo i običan činovnički aparat budućeg predsednika, ocenio je Portugalac.
      
       Novi ustav
       Istina, ispostaviće se da i pojedine manje države, bar u ovom trenutku, nisu želele da se otvoreno konfrontiraju sa velikima. Tako su, na primer, postupile Danska (koja je obazrivo podržala predlog) i Grčka, koja je svoju podršku dala bezrezervno. Grčko ministarstvo inostranih poslova (Atina, inače, trenutno predsedava u EU) objavilo je zvanično saopštenje u kojem se pozitivno ocenjuje predlog da se ubuduće biraju dva predsednika (predsednik Saveta i predsednik Komisije EU), a da se glavne odluke donose (kvalifikovanom) većinom glasova, umesto jednoglasno (konsenzusom) kao do sada.
       “Francusko-nemački predlog je tim važniji što bi promenom načina odlučivanja o spoljnoj politici EU postala efikasnija”, izjavio je zvanični predstavnik grčkog Ministarstva inostranih poslova Panajotis Beglitis. On je, ujedno, dodao da bi pomenuti, kao i mnogi drugi slični predlozi u vezi sa budućom reformom EU mogli biti razmotreni već u junu mesecu na samitu EU na Halkidikiju, gde će biti više reči i o prvom zvaničnom izveštaju Žiskara d’Estena zaduženog za rad na novom ustavu EU. Taj izveštaj će, inače, poslužiti kao polazna osnova za novu rundu međusobnih pregovora zemalja-članica, koje takođe treba da pripremi Grčka.
      
       STEVAN NIKŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu