NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čekajući laureata

U konačnom izjašnjavanju članova žirija romanu Mladena Markova pripala su tri glasa a Radovanu Belom Markoviću i Milošu Latinoviću po jedan. Zašto se dobitnik nije pojavio na konferenciji za novinare?

      Poslednja sednica NIN-ovog žirija održana je prošle subote (18. januara) u prostorijama Jubanke a.d. Beograd i to je, koliko znamo, prvi slučaj da se o ovoj nagradi odlučivalo izvan redakcije NIN-a. Pružajući gostoprimstvo članovima žirija i priređujući koktel za sve učesnike konferencije za novinare na kojoj je obelodanjeno ime dobitnika, čelnici ove ugledne i moćne finansijske institucije hteli su i na taj način da izraze zadovoljstvo što imaju čast da već deset godina sponzorišu najznačajniju nagradu srpske književnosti. To je, pozdravljajući novinare, istakao i generalni direktor banke Borisav Đokić, da bi još dodao kako sličnu vrstu podrške od strane ove banke uživaju i neka druga vrhunska pregnuća u našoj nauci i kulturi.
       Zadovoljsto novinara malo je pokvario jedino dobitnik, pošto nije stigao da se pred njima pojavi ni posle čitanja odluke žirija, ni tokom trajanja koktela. Njegovo odsustvo nije, naravno, bilo nikakav gest svesnog izbegavanja predstavnika sedme sile, članova žirija i ostalih učesnika konferencije za novinare na kojoj je željno očekivan. Ono je posledica, kako će nam kasnije priznati sam Mladen Markov, čisto psiholoških činilaca - plašio se, naime, da će ga nagrada mimoići, kao i u nekim ranijim prilikama, i nije imao strpljenja da u svom beogradskom stanu sačeka “presudu” žirija. Krenuo je do svog rodnog Samoša, u koji se inače sve više povlači, i svi pokušaji da se preko telefona obavesti da mu se ovog puta posrećilo - bili su uzaludni. Kasnije je, naravno, bio više nego predusretljiv prema novinarima koji su saznali gde proslavlja dobijanje nagrade.
       U klubu-restoranu “Plava tačka”, istoimenog Akcionarskog društva za osiguranje, za kratko vreme morao je sesti pred kamere tri televizijske ekipe (B92, TS, BK) a rado je davao izjave i preko mobilnog novinarima koji su mu se javljali. Iako još rekonvalescent posle ozbiljne operacije srca, sa sinom Ivanom, članovima žirija, redakcijom NIN-a i rukovodiocima Jubanke zadržao se na ručku i u prijateljskom druženju mnogo duže nego što mu to zdravstveno stanje dozvoljava. I njega i žiri relaksirala je prijatna atmosfera za koju je bio zaslužan izuzetno gostoljubivi domaćin predsednik Upravnog odbora “Plave tačke” Radoslav Tilger.
       Kad već napominjemo da je i žiriju bilo potrebno opuštanje od napetosti, hoćemo da kažemo čitaocima da put do izbora najboljeg romana objavljenog prošle godine nije bio ni lak ni jednostavan. Već smo u ranijim izveštajima isticali da je žiri imao problema s romanesknom hiperprodukcijom, s njenim lošim kvalitativnim prosekom, da muke zadaje i pristizanje romana na čitanje i razmatranje u najvećem broju u oktobru i novembru, itd. Ali, da skratimo, nekako se stiglo do šireg izbora od 24 romana i za trenutak se predahnulo. Najveće nevolje pojavile su se, međutim, kada je trebalo sačiniti uži izbor. Da bi se demonstrirala strogost, pravljeni su kompromisi koji su možda, bar po onom što se čulo u raspravama članova žirija, nekoliko romana ostavili nezasluženo van užeg izbora. Uglavnom zato što se htelo, pošto-poto, ostati pri broju pet.
       Najveće ustupke učinio je predsednik žirija Svetozar Koljević eliminišući iz dalje trke za nagradu “Guvernantu” Ivana Ivanjija i “Sunčanik” Ljubiše Jovanovića. Aleksandar Jerkov “žrtvovao” je “Sobu za jedan krevet” Zlatka Pakovića, Ivan Negrišorac “Vrt u Veneciji” Milete Prodanovića a Adrijana Marčetić “Šekspirovog klijenta” Miloša Latinovića. Zato je za novinare bilo ne malo iznenađenje kada su na konferenciji za novinare čuli da je Marčetićeva glasala za roman koji se nije nalazio u užem izboru.
       Šta se, dakle, događalo tokom finalnog razmatranja dela iz užeg izbora? U prvom krugu izjašnjavanja kod mnogih članova žirija još su bile prisutne brojne nedoumice i nije se naslućivalo kome bi mogao da ode najveći broj glasova. Bilo je jedino vidljivo da više neće biti nikakvog usaglašavanja mišljenja i po tom principu sakupljanja glasova za jednu knjigu. Čulo se čak i pitanje kako bi izgledalo da se nagrada ne dodeli. Takvoj pomisli energično se usprotivio predsednik žirija, ističući da treba imati na umu da se nagrada ne dodeljuje za remek-delo već za najbolji roman godine. Posle takvog upozorenja krenulo se u još jedan, i poslednji krug izjašnjavanja kada je svaki član žirija trebalo da ostane pri jednom ili dva naslova. I, kao što je već poznato, Jerkov je svoj glas dao Belom Markoviću a Negrišorac, Pijanović i Koljević Markovu.
       Brojni novinari i kamermani pozvani su u salu i započelo je, posle čitanja odluke, “preslišavanje” žirija. Dijalog je bio na momente provokativan, ali uglavnom tolerantan. Nešto mu je, međutim, nedostajalo. Stalno se, naime, iščekivao novopečeni laureat, baš kao što se u njegovom romanu stalno i uzaludno čekalo na ukop oca. I kao što je u nagrađenom romanu izostala pogrebna parada, jer nije stigao general Manjulov, i Mladen Markov se nije pojavio u Jubanci. Novinari i gosti imaće priliku da ga vide i čuju u četvrtak (23. januara) u “Aero klubu” gde će mu na već tradicionalnoj svečanosti biti uručena nagrada.
      
       SAVA DAUTOVIĆ
      
Odluka žirija

Žiri u sastavu: Svetozar Koljević, predsednik, Adrijana Marčetić, Petar Pijanović, Ivan Negrišorac i Aleksandar Jerkov, na svojoj završnoj sednici 18. januara 2003. odlučio je da se NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2002. godini dodeli Mladenu Markovu za roman “Ukop oca” u izdanju “Narodne knjige” iz Beograda.
       Žiri je odluku doneo većinom glasova, pri čemu je Markovljev roman dobio tri glasa (Svetozar Koljević, Petar Pijanović i Ivan Negrišorac), a po jedan glas romani “Knez Miškin u Belom Valjevu” Radovana Belog Markovića (Aleksandar Jerkov) i “Šekspirov klijent” Miloša Latinovića (Adrijana Marčetić).
       U svom dosad najboljem romanu sa naslovom “Ukop oca”, Mladen Markov na zanimljivoj tematskoj građi promišlja mogućnosti savremenog proznog izraza. Naizgled klasična, fabula ovog romana građena je na narativnom paradoksu - mada najavljen već naslovom romana, ukop, kao osnovni tematski predložak, stalno se odlaže i do kraja romana se ne realizuje. Tom tematskom obrtu prilagođeni su forma i postupak ovog romana. Pomeren, pa i izneveren horizont iščekivanja posledično uvodi u priču onu vrstu hronotopa koji se ne ostvaruje u narativnoj sukcesiji, već asocijativnim vezivanjem pripovednih slika. One se ulančavaju i povezuju tvoreći neobičan i sugestivan kinematografsko-pripovedni niz. U neobičnom narativnom nizu i pod neobičnim uglom Markov stavlja u prvi plan dezintegraciju porodice, odnos oca i sina viđen na fonu dramatičnih zbivanja tokom 20. veka na ovim prostorima, pitanje dvojnika i otuđenja, sudbinu umetnika u smutnim vremenima, pitanje identiteta, pa i smisla trajanja junaka u romanu. Celovita i dobro komponovana knjiga, roman “Ukop oca” potvrđuje i prevazilazi već osvedočene stvaralačke domete Mladena Markova.
       U Beogradu, 18. januara 2003.                                          
       Članovi žirija:
       1. Svetozar Koljević, predsednik
       2. Adrijana Marčetić
       3. Petar Pijanović
       4. Ivan Negrišorac
       5. Aleksandar Jerkov


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu