Slavni jugoslovenski glumac u rodnom Šapcu izbrisan sa imena pozorišta koje se poslednjih 20 godina zvalo po njemu. Predstavnici nove vlasti ne mogu da mu oproste što je bio komunista

      Znate li onaj stari vic sa Radio Erevana. Pitanje glasi: da li je tačno da je Petar Iljič Čajkovski bio homoseksualac? Da, ali nije bio poznat po tome.
       U ovom slučaju, pitanje na Radio Šapcu bi moglo da glasi: da li je tačno da je Ljubiša Jovanović bio komunista? Da, ali mnogo manje nego što su neki sadašnji čelnici lokalne vlasti funkcioneri vladajućih stranaka. Bio je veliki glumac i verovatno niko iz nove vlasti u Šapcu nije video nijednu njegovu pozorišnu ulogu, ali su neki od njih zdušno lansirali priču kako je kao komunista bio zlikovac i ubica. Da je bacao ljude sa Savskog mosta! I to je presudilo da se posle dve godine krčkanja i pripremanja donese odluka o oduzimanju njegovog imena Narodnom pozorištu “Ljubiša Jovanović” u Šapcu.
       Za one koji ne znaju, kada je 15. jula 1971. godine oko 15 sati umro u jednoj beogradskoj bolnici, u 16 sati je prekinuta utakmica Partizan-Crvena zvezda i Ljubišin drug iz detinjstva i mladosti, prijatelj do poslednjeg dana, sportski reporter Radivoje-Raća Marković objavio je na stadionu JNA da je umro veliki glumac i član uprave Partizana. Tog momenta je 50 hiljada ljudi ustalo i odalo poštu velikanu jugoslovenske glume, a Radivoje Marković je rekao: “Ljubiša je bio Jugosloven, ali s toliko isto prava čini mi se mogao bi od svoga grada očekivati da se na njegovu spomen-ploču ukleše: Sav Šapčanin!”
       Zašto je posle dvadeset godina Narodno pozorište u Šapcu ostalo bez imena Ljubiše Jovanovića? Ko je to predložio i zbog čega?
       Dvoje glavnih aktera ove priče, upravnica Narodnog pozorišta Marijana Isaković i predsednik Izvršnog odbora SO Šabac Dragan Popović su funkcioneri u ostavci. Popović je na ovo mesto postavljen kao predstavnik DSS, potom je isključen iz stranke, i već godinu dana obavlja ovu dužnost u ostavci. Marijana Isaković je osmog decembra podnela ostavku (postavljena na ovu dužnost u martu 2001) jer je “situacija u pozorištu takva da je to pre borba sa vetrenjačama nego iole normalan rad u jednoj ustanovi kulture. Opština ništa ne radi da bi pomogla pozorištu, sve je u rukama lokalnog rukovodstva”.
       Dakle, formalno ukidanje imena Ljubiše Jovanovića obavljeno je na sednici SO Šabac 26. decembra na predlog Izvršnog odbora SO Šabac. Predsednik IO Dragan Popović, na naše pitanje odakle je potekla ta inicijativa, za NIN kaže da je IO samo sproveo ono što je kao zahtev stiglo iz pozorišta i uputio nas na upravnicu Marijanu Isaković.
       - Ne postoji nikakava moja inicijativa niti ikakva zvanična inicijativa iz ovog pozorišta da se briše ime Ljubiše Jovanovića. Osnivač ovog pozorišta, SO Šabac, ima pravo da radi šta hoće i donosi odluke kakve želi, i on to upravo i radi i u ovom slučaju. Mi trenutno nemamo ni pečat, niti išta možemo protiv te odluke - odgovara na Popovićevu prozivku gospođa Isaković.
       Ni Upravni odbor ovog pozorišta nije raspravljao ovim povodom. To potvrđuje glumac Mlađa Ognjanović, član Upravnog odbora, ali dodaje da je priča o brisanju imena Ljubiše Jovanovića lansirana odmah posle dolaska nove vlasti u oktobru 2000. godine, ali uglavnom u kafani. U pozorištu o tome nikada nije razgovarano niti je na bilo koji način traženo da se menja ime.
       I dr Mladen Đerić, potpredsednik SO Šabac i član Upravnog odbora pozorišta, kaže za NIN da nije bilo nikakve sednice Upravnog odbora niti je ikakva inicijativa iz pozorišta potekla:
       - Za mene bi bilo sasvim legitimno da smo o ovome raspravljali na Upravnom odboru i da smo svoje mišljenje prosledili Izvršnom odboru SO Šabac. Međutim, odluka je doneta na predlog Izvršnog saveta i mi na to prosto nismo mogli da utičemo.
       Nije potrebno mnogo truda da se u razgovoru sa još nekim Šapčanima dokuči vrlo banalna pozadina celog slučaja: u Šapcu je već nepodnošljiv sukob DS i DSS doveo do marginalizacije ljudi iz Koštuničine stranke, a moć Đinđićevih stranačkih pripadnika presudna je u svakom, pa i u ovom slučaju. Njih se sudbina pozorišta starog više od 150 godina ne dotiče previše. Ivan Tomašević, glumac sa dvadesetogodišnjim stažom u Narodnom pozorištu u Šapcu, prošlogodišnji dobitnik glumačkog priznanja “Zoranov brk” (ali ne za ulogu u matičnom pozorištu), energično negira da je iko među glumcima u pozorištu spominjao kako bi trebalo brisati ime velikog glumca iz naziva pozorišta, i upućuje kritike samo na jednu adresu:
       - Nova vlast misli da je verovatno lepo igrati se vlasti i to radi od 5. oktobra do danas. Te ljude pozorište uopšte ne zanima. Posle 5. oktobra tri meseca su se lomila koplja oko toga čiji će biti bife u pozorištu jer su mislili da je tu novac i da će bife moći da izdržava pozorište. Predsednik opštine je jednom došao u pozorište da bi otkrio rupu na saksiji rekavši nam kako pozorište mora samo da zaradi novac za opstanak! Oni se petljaju u ono u šta se apsolutno ne razumeju i traže, na primer, da smanjimo tehniku, a mi imamo samo četvoro ljudi u tehnici. Nama glumcima je stavljeno do znanja da se mi ništa ne pitamo, ali i da njih ova kuća uopšte ne zanima. Oni će, maltene, s ulice dovesti nekoga da vodi ovu kuću i tu niko ne može da utiče na njihovo ponašanje.
       Među beogradskim kolegama je s nevericom primljena vest o odluci šabačke opštine. Ima predloga da se uputi zvaničan zahtev Ministarstvu za kulturu i informisanje Srbije i da se traži poništenje ove odluke u ime očuvanja uspomene na jednog od najvećih srpskih glumaca. U Savez dramskih umetnika Srbije stigla je fotokopija odluke SO Šabac, a predsednik Branko Milićević čeka zvaničnu objavu u Službenom listu, pa će potom da sazove Predsedništvo Saveza kako bi se reagovalo. Svetlana Bojković, glumica i član Predsedništva, međutim, izražava lični protest zbog ovakve odluke:
       - U isto vreme kada smo vratili veliku glumicu Žanku Stokić i skinuli veo sa njene nepravedne kazne, u Šapcu se po drugi put sahranjuje veliki glumac Ljubiša Jovanović, pozorišni umetnik kojim taj grad treba da se ponosi. Pretpostavljam da je neko lansirao tu ružnu priču ničim potkrepljenu, a odbornici su izglasali jednu odluku i ne znajući za šta glasaju, odnosno i ne znajući ko je zapravo bio Ljubiša Jovanović.
       Mira Stupica, glumica koja je o svom kolegi izrekla najlepše reči u svojoj knjizi “Šaka soli” ( “Ljubiša je bio najbolji čovek meću glumcima”), povodom odluke SO Šabac, za NIN kaže:
       - Sram ih bilo. Bolje bi im bilo da se bave mafijašima i kriminalcima u svome gradu, nego što ovo rade mrtvom Ljubiši Jovanoviću. Zgrožena sam nad takvim gestom. Prosto ne mogu da verujem. Ako treba, sutra ćemo svi mu glumci izaći na ulicu da branimo ime jednog od naših najvećih umetnika i najboljih ljudi. Bez obzira da li je bio komunista ili socijalista, bio je najbolje ljudsko biće koje sam poznavala.
       Nekadašnja studentkinja svetske književnosti Đana Banović bila je bliska prijateljica velikog glumca i sa velikim žaljenjem danas prima ovu vest. Posebno je pogađa priča o navodnoj komunističkoj prošlosti ovog glumca koji je sa velikom grupom umetnika bio jedan od članova Kazališta narodnog oslobođenja:
       - Ljubiša je bio Jugosloven, Srbin, Šapčanin...kosmopolita. Nije bio ideološki obojen, niti je hrlio ljudima na vlasti, jer su oni dolazili njemu. Okupio je u Narodnom pozorištu, odmah posle Drugog svetskog rata, oslobodioce i pripadnike stare beogradske reakcije, i izmirio ih svojim ogromnim talentom, ljudskošću i ljubavlju koju je nesebično davao. Teško mi je kada danas čujem šta pričaju o njemu. To je još jedan od dokaza večne srpske sramote i nesloge.
       Ovim povodom, autor ovog teksta je spomenuo Branku Cvejiću, upravniku Jugoslovenskog dramskog pozorišta, da će posle donošenja Ustavne povelje o državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i njegovo pozorište doći na red za promenu imena. Nekadašnja “Bojanova beba” i zaljubljenik u ovo pozorište, samo je odmahnuo: “Ja neću biti upravnik koji će prihvatiti takvu odluku. To će morati da uradi neko drugi!”
       U Šapcu nije imao ko da kaže “ne” jednoj legitimnoj ali do kraja ideološki obojenoj odluci vlasti koja, poput mnogih, misli da sve od nje počinje.
      
       RADMILA STANKOVIĆ