|
Da li se srpski klon rodio u Beogradu i bez asistencije rimskog kuma?
Umesto da 19. januara, za Bogojavljenje, doleti u Beograd, da prisustvuje rađanju prvog ljudskog klona, Severino Antinori je 20. januara, na Svetog Jovana započeo štrajk glađu ispred zgrade italijanske vlade u Rimu. Razlog: istraga koju rimska policija vodi protiv njega zato što se bavi kloniranjem.
Kako je došlo do holivudskog obrta?
Pođimo redom. Prošlog četvrtka, u jutarnjem programu državne televizije, dr Tomislav Milosavljević, srpski ministar zdravlja, rekao je da ako Antinori dođe u Beograd, protiv njega neće biti preduzimane nikakve mere, to jest, mogao bi, nesmetano, da prisustvuje svakom porođaju, pa i porođaju klona. A ministar Milosavljević je pre dve nedelje, po hitnom postupku doneo Uredbu kojom se izričito zabranjuje kloniranje u Srbiji. I, ta uredba trebalo bi da ima snagu zakona.
I NIN se, i te kako, pripremio za Antinorijev dolazak. Interesovali smo se za surčinski aerodrom, privatne i državne klinike. A još 19. januara kliniku “Papić” diskretno su od ranog jutra pokrivale i ekipe stranih novinara. U jednom trenutku, kada je automobil Olge Vukotić, beogradske dopisnice londonskog “Dejli mejla” stao ispred klinike “Papić”, na ulicu je iz zgrade izleteo mladi ginekolog Dušan Papić, u xemperu. Koleginica Vukotić kaže za NIN: “Izleteo je tako kao da je očekivao nekog veoma dragog i očekivanog gosta. Kada je video da u kolima nije taj koga porodica Papić očekuje, pa još da su u kolima novinari, mladi Papić se grdno iznervirao. Stvar je legla tek kada smo se prepoznali i kada se pokazalo da imamo i neke zajedničke prijatelje.”
U nedelju, 19. januara u spiskovima putnika sa svih svetskih i evropskih destinacija nije bilo zapisano ime Severina Antinorija. A onda, ponedeljak 20. januar, tog dana i Milan Milutinović, ekspredsednik Srbije leti za Hag, specijalnim avionom. Na Surčinu je izuzetno živo i napeto. Sve aerodromske službe, pa i novinari, dižu pažnju na viši nivo pripravnosti, da ne promakne nijedan detalj, sitnica... Novinari nisu ni videli Milutinovića na aerodromu. Uzgred, Milutinovićev advokat u Hagu biće - Miladin Papić čija supruga i sin vode privatnu kliniku “Papić” koju je Antinori posetio prilikom decembarske posete Beogradu.
U utorak 21. januara Antinori se odlučio za nekontrolisani cirkus usred Rima, za štrajk glađu pred zgradom italijanske vlade. Tako nešto liči na čoveka kome se srušilo nebo na glavu i koji dejstvuje potpuno neracionalno. Antinori kao alibi za štrajk glađu ima to što je italijanski ministar zdravlja Đirolimo Sirkija naredio policijsku istragu zbog njegovog rada na kloniranju.
BK Televizija u ponedeljak, u ponoć, prvi put emituje izveštaj iz Rima u kojem Antinori kaže da je neistinito pisanje srpskih medija o kloniranju. Rekao je: “Nikada nisam rekao da će se prva beba klon roditi u Srbiji.” Istini za volju na radiofonskom zapisu Antinori najavljuje da će se jedna od tri klonirane bebe roditi u Srbiji. Zašto Antinori hoće sada, po svaku cenu, da demantuje NIN posle mesec i po dana? Intervju u NIN-u je objavljen pod transparentim naslovom: “Klonirao bih samo Srbe!” Nisu li kao Antinori demantovali pisanje NIN-a i vlasnici privatne klinike “Papić”? Nisu li oni prvo, tvrdili da Antinori nije nikad bio u njihovoj klinici dok NIN nije objavio fotografiju, to jest, grupni portret porodice Papić sa Antinorijem. A Antinori je na rastanku, Papićima poručio: “Vidimo se uskoro”. Slično Antinoriju ponašao se i dr Dražen Milačić, predsednik Udruženja za fertilitet i sterilitet koji je pozvao Antinorija na 15. kongres na kome se raspravljalo o fertilitetu i sterilitetu koji je održan 5. i 6. decembra prošle godine u beogradskom Hajatu. I Milačić je, naime, tvrdio da sa Antinorijem nije išao ni na kakvu privatnu večeru dok NIN nije objavio fotografiju na kojoj Milačić i Antinori sede, 5. decembra, uveče, zagrljeni u beogradskom restoranu “Franš“ (kod Autokomande).
Portparol
I Antinori ove nedelje priča svašta.
Tvrdi da nikad nije izjavio da će se u Beogradu roditi prva klonirana beba (!?). A ta vest kruži svetom mesec i po dana i Antinori, nije našao za shodno da je odmah demantuje, već sada stupa u štrajk glađu!?Koleginica Svetlana Luković je, iz Beograda, 21. januara, u 11,45 časova stupila telefonom u kontakt sa Antinorijem u Rimu. On joj rekao da ga pozove za jedan sat, jer ima puno novinara oko njega. Drugi poziv Antinoriju usledio je u 12,45 časova. Kada je čuo da razgovara sa Svetlanom Luković, novinarkom kojoj je dao prvi i jedini intervju za jugoslovensku javnost, Antinori je spustio slušalicu. “Izgovorio je neku reč koju ne možemo da prevedemo ni sa engleskog, ni sa italijanskog jezika”, kaže Svetlana Luković.
Naša saradnica Svetlana Luković bila je uporna. Odmah je, pozvala gospođu Karlu Mongardi, Antinorijevog portparola, i pitala: Da li možete da nam kažete zašto profesor Antinori stupa u štrajk?
“Na osnovu naloga Ministarstva zdravlja izvršen je upad u kliniku profesora Antinorija. Žele da zaplaše ne samo njega, već i sve prisutne.
Luković: Zato on želi da štrajkuje?
Šta profesor Antinori misli da postigne štrajkom?
Mongardi: “On hoće da pokaže javnom mnjenju da njegovo istraživanje mora da bude slobodno i da niko nema pravo da ga ometa u istraživačkom radu.
Luković: “Koji je razlog što te informacije nije meni hteo da kaže, već mi je spustio slušalicu?
Mongardi: “Ne znam. Pretpostavljam da ima puno problema, ovde, u klinici zbog svega što se dešava, pa nema vremena za razgovor.”
Da li je Antinori ljut samo na srpsku štampu ili i na srpske kolege, pa i na naš državni vrh?
Državni vrh
Podsećamo da je Mira Adanja-Polak, u svojoj televizijskoj emisiji, 5. decembra prošle godine rekla da je Antinori “primljen na najvišem državnom nivou.” Ta vest do ovog broja NIN-a nije ni potvrđena ni demantovana.
Ove srede, iz kabineta predsednika SRJ nam je došao odgovor: “Teško je zamisliti da je na bilo kom državnom nivou moglo biti ikakvih kontakata sa Antinorijem i pre će biti da je reč o samoreklamiranju.”
Bilo kako bilo, Antinori nije došao u Beograd ni 19. ni 20. januara što ne znači da srpski klon nije rođen u Srbiji. Dok pišemo ovaj tekst ( sreda, 23 časa) Ljupka Lazić iz NIN-a zove Rim.
Gospođa Karla Mongardi, gotovo kroz plač, kaže da je Antinori na ulici ispred zgrade italijanske vlade i da nastavlja štrajk glađu. I štrajkovaće sve dok ga neko iz vlade ne primi da bi ih upoznao sa svojim istraživanjima i objasnio im svoje planove. A da li se srpski klon rodio u Beogradu i bez Antinorijeve asistencije? Odgovorićemo Biblijom: ni kralj Irod nije odmah znao da je rođen bezgrešni sin iz Vitlejema. Trebalo mu je dve godine da to sazna i naredi pokolj vitlejemske dece.
DRAGAN JOVANOVIĆ
|
Pismo iz Njukasla
Posle svih pročitanih vesti o kloniranim bebama koje treba da se rode u Beogradu, pomisli čovek da je ludilo zvano kloniranje čoveka zahvatilo i naše krajeve. Posle klonirane ovce Doli i već ko zna koliko kloniranih domaćih i laboratorijskih životinja, došao eto i čovek na red. Neko vidi u toj tehnici mogućnost da se preminuli nadoknadi, neko vidi mogućnosti da i homoseksualni parovi mogu da imaju sopstvenu decu. Pri tome se zaboravlja da je efikasnost reproduktivnog kloniranja vrlo mala, od sto jajnih ćelija dobija se jedna novorođena jedinka, nažalost vrlo često sa teškim i smrtonosnim komplikacijama. Mi još ne znamo zašto ti problemi nastaju kod kloniranih životinja ali vrlo je moguće da će i novorođena klonirana deca, a vrlo često i majke koje nose klonirane plodove, patiti od neželjenih efekata koje kloniranje nosi sa sobom.
Koristiti kloniranje kao reproduktivnu tehniku je tre nutno bezrazložno, koristiti kloniranje kao moguću tehniku lečenja u savremenoj medicini je opravdano. Radi se o takozvanom terapijskom kloniranju, deo metode u izolovanju embrionalnih matičnih ćelija, ćelija koje mogu da zamene sve vrste ćelija u odraslom ljudskom organizmu. Zahvaljujući tome te ćelije dobijaju sve više na važnosti u lečenju Parkinsonove ili šećerne bolesti, srčanog udara ili paralize jer matične ćelije posle transplantacije preuzimaju funkciju koje su imale bolesne ili već mrtve ćelije. Ljudske matične ćelije se trenutno dobijaju iz prekobrojnih ljudskih embriona u ginekološko-reproduktivnim ustanovama i u tu novu tehniku se na Zapadu ulažu ogromna sredstva jer se u njoj vidi mogućnost lečenja do sada neizlečivih bolesti.
Ali da bi se nešto tako efikasno izvelo i sprečila trgovina prekobrojnim ljudskim embrionima, nisu potrebna samo sredstva i stručno znanje, za to su potrebni ne samo zakoni o kloniranju i zaštiti ljudskih embriona već i posebna služba koja se bavi davanjem licenci za korišćenje prekobrojnih ljudskih embriona i nadgledanjem privatnih i državnih ginekološko-reproduktivnih jedinica. Kada sve to jedna država ima, onda je kloniranje tehnika koja mnogo obećava a ne plaši.
MIODRAG STOJKOVIĆ
|
|
