Crna Gora

       U osvit stvaranja nove države Srbije i Crne Gore stiče se utisak da strast za zajedništvom nije ravnomerno raspoređena.Već i samo natezanje oko toga šta, ko i koliko unosi u zajedničku državu i šta će ko i koliko iz nje moći da iznese, dovodi u pitanje namere koje rukovode stvaraoce te zajednice. Posebnu su zabunu izazavale izjave da će najkasnije za tri godine Crna Gora postati nezavisna država. Prema Beogradskom sporazumu mogućnost istupanja iz zajedničke države postoji tek posle, tzv. probnog, trogodišnjeg perioda. Da li su onda sporne izjave pojedinih crnogorskih političara samo “vežbe političke retorike”, ili one ipak ukazuju na mogućnost postojanja neke pravne “okuke” o kojoj javnost ništa ne zna, a koja bi skratila, već dobro omeđeni, život zajedničke države?
       - Ne vidim šta je tu sporno. Ta stvar je pravno sasvim jasna, kaže dr Slobodan Blagojević, profesor prava, Podgoričkog univerziteta. - Beogradski sporazum je tu sasvim jasan. Obe republike, ne samo Crna Gora, mogu samo po isteku roka od tri godine da raspišu referendum o nezavisnosti, a stvar je republičkih zakona o referendumu, kako će se o tom pitanju odlučivati, dodaje Blagojević.
       Procene političkih analitičara govore da, kako sada stoje stvari i ako bi se sproveo prema sadašnjem zakonu, referendum verovatno ne bi uspeo. Poslednji predsednički izbori u Crnoj Gori propali su zbog nedovoljnog odziva birača. Prema tim pokazateljima, među građanima Crne Gore ima manje od 50 odsto onih koji bi prihvatili projekat nezavisne Crne Gore. Taj procenat je još manji ako se ima u vidu da svi glasači DPS-a nisu nužno i pobornici ideje o crnogorskoj nezavisnosti. Te činjenice navode pojedine analitičare na zaključak da će biti pokušaja revizije Beogradskog sporazuma, kojom bi bilo omogućeno da republike steknu nezavisnost i na drugi način.
       - Doduše sve je moguće, ali mislim da je Beogradski sporazum nemoguće menjati. Na saveznom nivou se naprosto neće ništa odlučivati vezano za eventualnu nezavisnost država-članica, o tome će, ako do toga dođe odlučivati građani republika, objašnjava dr Blagojević.
       Ona mogućnost koja preostaje je izmena zakona o referendumu kojom bi se odnos snaga pomerio u korist independista, koji već imaju apsolutnu većinu u Skupštini Crne Gore. Te bi izmene morale da uključe ukidanje glasačkog cenzusa čime bi put ka nezavisnosti bio olakšan.
       Pri svemu tome treba imati na umu i promenljive političke prilike u Crnoj Gori. Nije izvesno (mada nije ni isključeno) da će za tri godine DPS, koji je do pre dve godine javno ispovedao svoju jugoslovensku orijentaciju, imati interesa da dalje zastupa tezu o otcepljenju. Istovremeno Liberalni savez, jedina autentična independistička snaga u Crnoj Gori, nema nikakvog interesa da Crna Gora ostvari nezavisnost pod stegom DPS-a, ili bilo koje druge stranke. Za liberale to bi značilo gubitak “raison d’ętre”, i načelno bi obesmislilo njihov politički angažman. No, “povijanje” pravnih pravila pod naletom političkih interesa nije strana praksa na našim prostorima, pa je i ishod priče o zajedničkoj državi teško sa sigurnošću predvideti.
      
       S. KORDIĆ