Šta se krije iza najava da se lider radikala nalazi na haškim optužnicama i da će do kraja marta završiti u Ševeningenu

       Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj nalazi se na listi haških optuženika i samo od procene unutrašnjih i spoljašnjih političkih neprilika zavisi kada će ta optužnica biti objavljena. Ta vest je u NIN stigla od jednog visokog predstavnika vladajuće koalicije i više diplomata koje imaju nešto bliže kontakte sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. Isti izvori kažu kako će vlasti u Srbiji do 31. marta dobiti još jedan zahtev iz Haga, Vašingtona i Brisela, koji će se navodno odnositi na glavnog opozicionog lidera u Srbiji.
       Nekako istovremeno u Beograd je stigao američki ambasador zadužen za pitanja ratnih zločina Pjer Rišar Prosper, koji je vlastima u Beogradu saopštio da Vašington od njih očekuje izručenje Ratka Mladića i dvojicu iz vukovarske trojke, Miroslava Radića i Veselina Šljivančanina. Dan ranije, iz Beograda je za Hag dobrovoljno otišao bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, ali to nije ublažilo pritiske na Beograd. U dugim i detaljnim pregovorima o odlasku u Hag, Milutinović je, navodno, uspeo da isposluje ozbiljne državne garancije da će uskoro biti vraćen kući, da ima stalnu negu svojih lekara i sobu sa prozorom, jer, zbog veoma slabog zdravlja, ima problema sa disanjem.
      
       Pitanje nad pitanjima
       Dan nakon Bogojavljenja, u Srbiji je saradnja sa Hagom postalo pitanje nad pitanjima. U zemlji koja grčevito pokušava da odgovori i na neka druga pitanja, koja se ne odnose na istinu, odgovornost i pomirenje, kombinacija pritisaka prijateljskih zemalja i unutrašnjeg nezadovoljstva bi svakako mogla da uzdrma pozicije novih vlasti.
       Jedan od zvaničnika, koji je imao priliku da razgovara sa Prosperom, kaže za NIN da je pitao američkog diplomatu da li su informacije o Šešelju tačne, ali da mu je Prosper odgovorio da ne može da potvrdi te informacije. U haškoj priči se navodi da je Prosper zatražio od predsednika SRJ Vojislava Koštunice da, na osnovu autoriteta koji uživa u narodu, pozove Ratka Mladića i ostale optužene da se predaju, što je Koštunica odbio.
       Pouzdane vesti, kojim se otkriva sadržaj neotkrivenih optužnica, do sada su uglavnom služile za politički marketing (republički ministar pravde Vladan Batić gotovo ritualno, na svaka dva ili tri meseca najavljuje kako će Tači, Haradinaj uskoro biti optuženi) ili za poruke kojim se disciplinuju i ucenjuju neposlušni (kako se to navodno činilo sa generalima Momčilom Perišićem, Nebojšom Pavkovićem i nekim bivšim ili budućim svedocima).
       Šešelj je već bio viđen kao siguran putnik za Ševeningen posle septembarskih izbora, na kojima se krunisao u lidera “patriotske opozicije” i postao ozbiljna pretnja za zapadne projekte na Balkanu. Glavni tužilac Haškog suda, Karla del Ponte najavila je 15. septembra da je protiv Miloševićevog kandidata otvorena istraga kao saučesnika u “udruženom zločinačkom poduhvatu”, iako je objavljivanje protiv koga se vodi istraga prilično neuobičajeno za sudsku praksu. Ta objava je u beogradskoj čaršiji protumačena samo kao da razvijeni, multietnički svet ne gleda blagonaklono na Šešeljev put ka Andrićevom vencu.
      
       Bez odgovora
       Nekoliko nedelja kasnije, kada su mediji iz pouzdanih izvora saznali ono što se pričalo u svim ozbiljnijim kafanama, Šešelj je pred kamerama Televizije Pink pravio predstavu, pitajući kancelariju Tribunala u Beogradu da li je stigla optužnica protiv njega. Nisu mu odgovorili.
       Osobe koje pažljivo prate haške procese, uključujući i sadržaj optužnica protiv srpskih heroja ili zločinaca, kažu da je ime Vojislava Šešelja jedno od najfrekventnijih na optužnicama i da ne shvataju kako se može optužiti Milošević, Šainović, Ojdanić i drugovi a da se ne optuži Šešelj. U prvoj presudi Tribunala, protiv bosanskog Srbina Duška Tadića, navodi se da je Šešelj zastupao tezu da Drugi svetski rat nije završen, dok se srpskim radikalima u pretpretresnom podnesku protiv Miloševića posvećuje 12 paragrafa. U optužnici protiv Miloševića, za BiH i Hrvatsku, kaže se da je Šešelj bio Miloševićev saučesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, a njegovi dobrovoljci se spominju u 35 paragrafa koja se odnose na mesta Voćin, Vukovar (Hrvatska), Bratunac, Sarajevo, Foča, Trebinje, Šipovo, Srebrenica (Bosna i Hercegovina). Njegovo ime se, međutim, ne pominje u kosovskim optužnicama.
       Lider radikala je, dok je razgovarao sa novinarom NIN-a, bio zaokupljen pripremom mitinga solidarnosti sa iračkim narodom u Domu sindikata, 25. januara. Na početku se žali da svi mediji ignorišu tu akciju srpskih radikala, a na vest o mogućem podizanju optužnice reaguje kao na neku staru pošalicu. “Što se mene tiče, nijedan moj stav se nije promenio. Ja sam više puta izrazio spremnost da dobrovoljno odem u Hag i sam platim avionsku kartu, u bilo kom svojstvu, ali mi nisu dali vizu, tako da me te nove informacije ne iznenađuju. Pretpostavljam da objavljivanje mojih razgovora sa Milanom Martićem u zagrebačkom Globusu u kojim sam nagovarao Martića da bombarduje Zagreb ima nekakve veze sa onima koji lansiraju te priče. Ali ja bih i danas to isto rekao, tražio bih ponovo da raketira Zagreb.”
      
       Šešeljev odgovor
       Na pitanje da li u pričama o optužnici protiv njega vidi upozorenje vlasti da se primiri i pređe u konstruktivnu opoziciju, lider radikala i višestruki predsednički kandidat kaže da toga možda ima, ali mu deluje besmisleno. “Nema ničeg goreg od dosovske vlasti, tako da me nikako ne mogu zaplašiti haškom optužnicom. Bolje mi je u Hagu, nego pod dosovskom vlašću”, dodaje Šešelj.
       Ako vest o optužnici u narednim nedeljama bude potvrđena, radikalski vojvoda verovatno neće tražiti posebne uslove u ševeningenskom pritvoru. Tu, međutim, počinje priča o pravim ili izmišljenim razlozima za Šešeljev transfer, koji dobar deo dosovske koalicije doživljava kao poslednji znak da Srbija više nikada neće moći da se vrati u vreme pre 5. oktobra.
       Iz zapadnih diplomatskih izvora se može čuti kako će sa radikalima napraviti ono što su napravili u Republici Srpskoj, gde su smenili Nikolu Poplašena sa mesta predsednika RS, zabranili učešće na izborima, izazvali podele u stranci, da bi na kraju dobili prilično slabu i neozbiljnu političku snagu. Ostaje, međutim, nejasno da li bi takav scenario mogao da se ponovi u Srbiji. Šešelj je posle septembarskih izbora ponovo postao stožer oko kojeg se oupljaju glasači bivšeg režima, iako se nekoliko meseci ranije verovalo da nijedna stranka crveno-crne koalicije ne može da osvoji više od deset odsto.
       Na decembarskim izborima je Šešelj prešao reformistički prag podnošljivosti, osvojivši više od milion glasova sa ozbiljnim izgledima da, zahvaljujući sukobima dva tabora, taj skor dodatno uveća. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, radikali imaju istu ili veću podršku od Demokratske stranke (oko 12 odsto), što zapravo upućuje da su oni definitivno postali druga snaga u zemlji jer sva istraživanja u poslednjoj deceniji potcenjuju njihov rejting. NIN nema nikakvih saznanja da je neko od vlasti u Beogradu insistirao da se Šešelj stavi na listu optuženih i tako se oslobodi glavnog opozicionog lidera, iako sve više veruje u nove teorije zavera na Balkanu.
       Ako se, međutim, Tribunal doživljava kao potpuno nezavisna sudska institucija, koja ima zavidnu podršku zapadnih država, tada bi i eventualna optužnica protiv Šešelja mogla da se protumači kao logična posledica prethodnih optužnica. Vojvoda od Karlobaga ne bi mogao da bude ništa manje kriv od drugih lica koja traže tužioci. Ako je ta vest samo pogonsko gorivo kojim se hrane mediji, upozoravaju potencijalni protivnici i kupuju budući saveznici, onda bi Srbija mogla da uđe u novi ciklus žestokih sukoba. Ni jedna, ni druga opcija nisu dobre.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ