(“Politička pornografija”, NIN br. 2715)

      
      
      
       Dva sata ministar pravde Vladan Batić i njegov prijatelj Milan St. Protić iživljavali su se “replicirajući” trojici uglednih beogradskih intelektualaca (Dušanu Batakoviću, Ratku Božoviću i Draganu Velikiću) samo zato što su, učestvujući u emisiji “Utisak nedelje”, imali nešto da zamere novogodišnjoj emisiji TV Pink Skrivena kamera. (Treći učesnik Nenad Čanak imao je posebnu ulogu.) Takav stil, komotnost, uvrede i iznad svega laži verovatno bi impresionirali i Miloševićeve ministre. Pogledajmo malo ministra pravde, čoveka koji govori o diskontinuitetu sa starom vlašću. Gde? Na Pinku. O lustraciji i pravosuđu. Na Pinku! O svojoj političkoj sabraći iz DOS-a. Na Pinku. O Ivanu Stamboliću. Na Pinku.
       Da bi odbranio Pink od trojice “naučnih diletanata” i uzurpatora medijskog vremena, Batić se u emisiji poziva na svoju knjigu, koja sadrži tačan spisak svih zaslužnih demokratskih prvoboraca, a tamo gle, ove trojice nigde nema. Prema ministru oni su se na javnu scenu ušunjali iz duboke senke i sad nezahvalno rade ono što su Batić, DOS, kao i njihove porodice bez ikakve protivusluge podarili narodu. U svakoj iole normalnoj zemlji normalno bi bilo očekivati da će ministar pravde biti čovek koji će paziti šta priča. Batić misli da ono što on ne zna, to i ne postoji ili, što je još gore, ono što ne zna prevodi na ono što zna.
       Ipak, iako znam da se Batić neće lako postideti, podsećam ga samo na jednog od ljudi koje je on naumio da sa svojim prijateljima medijski slisti, čoveka čija su ih zapažanja isprovocirala: prof. Ratka Božovića, čoveka koga je naučni i pedagoški rad uvrstio među najugledanije profesore BU. Potpuno se podredio studentskom protestu od prvog do poslednjeg dana. Dao je na stotine intervjua, objavio bar deset knjiga koje sadrže analizu Miloševićeve “demokratije”, član je Beogradskog kruga, “Otpora”, isteran sa fakulteta. Njegov stan je bio i ostao adresa koju poznaju skoro svi u ovom gradu koji znaju zašto nose glavu. Ali šta to vredi, kada ga nema u ministrovom “spisku”. Očigledno, medijska smrt ponovo počinje da hara i može zadesiti svakog ko odluči da stvari vidi nešto drugačije od ministra pravde i Pinka.
       Da li je taj čovek u političkoj komi, ili se to mali ali pragmatični um, u stvari, obraća zamašnom procentu nepismenih u Srbiji. To su isti oni kojima se i Milošević obraćao preko dve stanice, samo što je sada priča o “butkicama”, “alkosima”, “naganjanju”. Demonstrira se hedonizam, za razliku i nasuprot Miloševićevoj hladnoj vladavini. Pa i tu je izgubljena svaka mera.
       Ministar pravde je velika društvena čast. Misija. Ako ostanete samo lider svoje stranke i poslanik, Vladane Batiću, tako ćemo svi znati ko ste. Pink će vas uvek prihvatiti. Vi ste njihov, to se iz aviona vidi. Svi smo se uverili da u Pinku sedite komotno kao u svojoj kući. Kada ste ministar onda ste i naš ministar. A to je već problem.
      
       DRAGAN MIHOVIĆ,
       novinar Beograd