NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Informativni razgovor

(“Obračun s liberalima u Vojvodini”, feljton NIN-a)

      
      
      
       Mislim da je doista neophodno da se posle toliko godina osvetli obračun s liberalima u Vojvodini.
       Imao sam zadovoljstvo da u vreme kada je Mirko Čanadanović bio predsednik PK SK Vojvodine budem predsednik u Socijalističkom savezu u Vršcu. Posle njegove ostavke i dolaska novog rukovodstva na čelo Vojvodine, počela je prava hajka na liberale, mada mnogi koji su u toj hajci učestvovali nisu ni znali šta je liberalizam. Ljudi su smenjivani s dužnosti i ispitivani pred tzv. radnim grupama, ponekad po čitavu noć. Preko noći sam i ja smenjen.
       Mi u Vršcu smo posebno detaljno ispitivani zbog toga što je Mirko Čanadanović bio vršački đak i što mu je i supruga Vrščanka, pa su češće boravili u našem gradu i privatno.
       Posle smenjivanja radio sam u SIZ-u za zdravstvo. Jednog dana sišao sam iz kancelarije da iz automobila uzmem neka dokumenta. Kraj automobila je stajao jedan čovek, meni okrenut leđima. Zamolio sam ga da se malo pomeri, da otvorim vrata. Kad se okrenuo, prepoznao sam Mirka Čanadanovića. Pozdravili smo se i upitali o zdravlju, a onda sam ga pozvao da dođe kod mene na kafu. On se nasmešio i rekao: “Imam dva razloga da te odbijem. Prvo, čekam ovde suprugu, pa će se zabrinuti ako me ne nađe. Drugo, mene sigurno prate, pa bi ti mogao imati neprijatnosti.”
       Rastali smo se sa željom da se sretnemo u bolja vremena. Nije prošlo ni pola sata, a mene su pozvali u Službu državne bezbednosti na “informativni razgovor”. Pošto nisu bili zadovoljni odgovorom o slučajnom susretu i onome o čemu sam razgovarao sa Čanadanovićem, bio sam posle nekih par dana pozvan u sedište Službe u Pančevu na “dodatni informativni razgovor”, koji je trajao oko šest sati, bez pauze. Opet su bili nezadovoljni što im nisam pružio nikakve dokaze o Čanadanovićevom “antidržavnom radu”. Tražili su da u sledećem susretu izvučem “nešto više od njega” i da to dostavim na “nadležno mesto”. A potom su i mene stavili u “spisak lica koja neprijateljski deluju s liberalističkih pozicija”, o čemu sam saznao iz štampe 1989. godine.
       Srećom, doživeli smo da i to vreme prođe. Mnogi, nažalost, nisu. Neki su se jedva oslobodili psihičkih opterećenja, a znam da su pojedinci, i zbog tog političkog proganjanja, završili samoubistvom. Očekivao sam da oni koji su za sve to krivi imaju više dostojanstva i da bar danas, s distance od tri decenije, budu malo samokritični - što su tražili od nas. Za žaljenje je to što politika koju su tada zastupali Marko Nikezić, Mirko Tepavac, Latinka Perović i Mirko Čanadanović, nije dobila podršku.
       Uveren sam da bismo danas mnogo bolje stajali u Evropi.
      
       DRAGOLJUB AĆIMOVIĆ,
       Vršac
      
       Prof. dr RAJKO DOLEČEK, dr.sci.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu