Vatikanski dnevni list “L’Osservatore romano”, objavio je prošle godine knjigu dokumenata “Sveta stolica i kriza na Kosovu” (“The Holddž See and the crisis in Kosovo”). Knjiga posvećena dešavanjima na Kosmetu i oko Kosmeta, sadrži gotovo sva zvanična dokumenta, izjave, prepisku, saopštenja za štampu, pre svega pape Jovana Pavla II, ali i ostalih visokih predstavnika Vatikana - Anđela Sodana, Žan-Luja Torana, Čelestina Miljorea.
       NIN je u prilici da svojim čitaocima omogući uvid u dokumeta vatikanske diplomatije. Ovaj svojevrsni presedan daje mogućnost našoj široj javnosti da neposredno stekne sliku o delovanju jedne od najjačih diplomatskih službi sveta.
       Nema sumnje da jedan od najtežih problema u približavanju Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve, a samim tim i dve države, jesu teške senke prošlosti. Podozrenje prema dobrim namerama Vatikana na ovim prostorima datira odavno. Gotovo milenijum.
       Može li se doći do istinskog dijaloga i razumevanja i bolje budućnosti ukoliko se te senke ako ne rasteraju, ono bar konstatuju u meri da onemoguće probleme u budućnosti? Na ovo pitanje kardinal Valter Kasper, predsednik Papskog veća za unapređenje jedinstva među hrišćanima, proletos je za NIN, pored ostalog, rekao: “Te ’senke’, premda se odnose na prošlost, i danas se doživljavaju kao aktuelnost. Ne može se negirati da su kroz istoriju počinjene nepravde. Istinite ili ne, one ne smeju da određuju naše odnose danas, niti sutra... Stoga moramo nazvati nepravde pravim imenom, ali ne možemo prebacivati odgovornost jedni drugima za prošlost. Tačno poznavanje i prava procena prošlosti mogli bi nam pomoći da izbegnemo činjenje sličnih stvari kako danas tako i sutra. ’Pročišćenje sećanja’ je jedan od uslova stvaranja onog što je izgubljeno: međusobnog poverenja jednih prema drugima. Zato se moramo zajedno suočiti s istorijom objektivno i nepristrasno da bismo predupredili subjektivne interpretacije istorijskih činjenica, i tako postigli rušenje predrasuda koje, nažalost, traju duže od onih koji ih prouzrokuju.”
       Tačno poznavanje i prava procena prošlosti... jesu, bez sumnje, od presudne važnosti. Međutim, od nimalo manje važnosti je i odnos prema sadašnjosti. Jer, prava procena sadašnjosti stvara poverenje i kad je reč o procenjivanju prošlosti.
       Sveta stolica je dokumenta o svom diplomatskom angažmanu u vezi sa kosmetskom krizom javno obelodanila. To je značajan korak za razumevanje sadašnjih odnosa dve crkve, dve države.
       Ta dokumenta su sada i pred srpskim čitaocem.
       Da li će on imati pozitivan ili negativan odnos prema njima od sekundarne je važnosti u odnosu na značaj da je on taj odnos, po prvi put na ovaj način, stekao na izvornim dokumentima.
       O tome belodano svedoči i predgovor profesora Darka Tanaskovića, našeg ambasadora pri Svetoj stolici.
      
       LUKA MIČETA