Đovani Anjeli je sinonim za “Fijat”, a “Fijat” je nacionalna institucija Italije. Do kraja života Anjeli se protivio da se “Fijat”, iako je u teškim dugovima, proda strancima. Nama su Anjeli i “Fijat” za uspomenu ostavili “fiću”, u kome smo, bez viza i kompleksa, upoznavali Evropu

      Izgledalo je da će Anjeli ostati bez “Fijata”, a desilo se da je “Fijat” ostao bez Anjelija. Đovani Anjeli, najzaslužniji čovek za posleratnu industrijalizaciju Italije, umro je u 82. godini na samo nekoliko sati pre donošenja važne odluke, u krugu porodice, o budućnosti “Fijata”, suočenog sa opasnošću da zbog teških dugova pređe u tuđe ruke.
       Anjeli je sinonim za “Fijat”, a “Fijat” je simbol Italije. Eventualnu prodaju tog simbola stranim kupcima, među kojima američki “Dženeral motors” ima najozbiljnije ponude, Anjeli je doživljavao kao rasprodaju Italije i uporno je tražio “italijansko rešenje”. Ne zna se da li će sada Anjelijevi, koji su i dalje, sa 34 odsto akcija, većinski vlasnici “Fijatovog” kapitala, biti uporni u očuvanju pokojnikovog zaveštanja ili će prevagu odneti drugi akcionari, koji traže da se ubrza proces rasprodaje kompanije.
       “Fijat” je inače, pod Đovanijevim nadzorom, vodio njegov mlađi brat Umberto, ali je i on pred povlačenjem iz aktivnog života zbog poodmaklih godina. Anjelijevi su bez direktnih naslednika, jer su oba brata izgubila sinove pod tragičnim okolnostima.
       “Fijatovu” imperiju, posebno njeno glavno uporište - proizvodnju i prodaju automobila - kriza postupno nagriza već punu deceniju, ali je prošle godine dosegla razmere nacionalne brige. Do pre jedne decenije “Fijat” je držao 60 odsto italijanskog tržišta automobila, a sada samo 30 odsto. U isto vreme srazmerno je opadala prodaja “Fijatovih” automobila na stranom tržištu. Kompanija je nagomilala dug od oko šest milijardi evra, od čega blizu milijardu i po u automobilskom sektoru.
       (“Fijat” inače ima desetak grana privrednih delatnosti sa pogonima u kojima radi preko 200 000 ljudi. Kompanija ima svoj kapital u bankarstvu, osiguranju, avionskoj i elektronskoj industriji, telekomunikacijama, medijima. Vodeći italijanski list “La stampa” pripada Anjelijevom trustu).
       U decembru prošle godine kompanija “Dženeral motors” kupila je “Fijatove” akcije u vrednosti od milijardu i dvesta miliona dolara i imala nameru da ide dalje, ali su Anjelijevi bili protiv toga da se kompanija izvlači iz krize uz pomoć američkog kapitala. “Za Italijane je ‘Fijat’ nacionalna institucija koja se ne može prodati strancu”, - napisao je jedan italijanski komentator. “To je isto kao kad bi Englezi prodali Amerikancima Bakingemsku palat.”
       Među potencijalnim italijanskim investitorima najjači je Roberto Kolanino, bivši predsednik “Olivetija” i “Telekoma Italija”. On se ponudio da otkupi “Fijatove” akcije u vrednosti od osam milijardi evra, u zamenu za važno mesto u odboru kompanije, ali Anjelijevi - iz razloga koje nisu izneli u javnost nisu na to pristali.
       Premijer Berluskoni je ponudio svoju pomoć. Najpre je posredovao između uprave “Fijata” i sindikata, koji su se sukobili zbog zatvaranja fabrika automobila i otpuštanja radnika, a onda je izrazio nadu da će se među italijanskim investitorima naći interesenti za kupovinu “Fijatovih” akcija. Ostavio je utisak da nastoji da privoli Anjelijeve da prihvate Kolaninovu ponudu. Istovremeno, u italijanskom parlamentu bilo je predloga da sama vlada kupi deo “Fijatovih” akcija.
       Insistirajući na “italijanskom rešenju” Đovani Anjeli je izneo u javnost nešto od svog programa za izlazak iz krize. Pored ostalog, predložio je zatvaranje nerentabilnih fabrika automobila, što podrazumeva i otpuštanje većeg broja radnika (između 8 000 i 11 000). Druga mera bila bi razdvajanje “Fijata” na dve ili više nezavisnih kompanija. “Fijat-Auto”, koji uz standardne tipove “fijata” proizvodi i “lanču” i “alfa - romeo”, trebalo bi da iznađe racionalniju srazmeru između popularnih i luksuznih automobila, koje nudi tržištu.
       Anjelijevi predlozi su nesumnjivo odraz surove logike tržišta, ali su u italijanskoj javnosti, posebno među radnicima, shvaćeni kao negacija “Fijatove” tradicije. Dočekani su štrajkovima i demonstracijama, posebno kad je odlučeno da se najpre zatvori fabrika automobila na siromašnoj Siciliji.
       “Fijat” je za generacije italijanskih radnika pojam socijalne sigurnosti. U Torinu, glavnom sedištu kompanije, “Fijat” zovu “La Mamma”. Od te reči nema prisnije, ne samo na italijanskom jeziku. Za radništvo iz De Sikinih neorealističnih filmova to je firma dušebrižnica koja je mnogima omogućila sve što imaju: dobre plate, komforne stanove, napredovanje u službi, pristojan društveni status, stipendije i bolji posao sinovima i kćerima, ugodan život. Mnogo šta je moglo da bude nepostojano u zemlji u kojoj su se vlade smenjivale na svakih devet meseci, ali je “Fijat” uvek bio postojan i večan kao sam život. Sad je i to deo legende o Đovaniju Đaniju Anjeliju.
       Sećanja na njega kod nas su povezana i sa jednim lepšim delom naše prošlosti. “Fijat” je omogućio i podstakao motorizaciju i automobilizaciju u Jugoslaviji, a kasnije i u Istočnoj Evropi, posebno u Rusiji i Poljskoj. “Fijat” je, svojom poslovnošću i visokim tehničkim standardima, pomogao “Zastavi” da postane jedan od generatora industrijalizacije u Jugoslaviji, od čega nam je ostala kvalifikovana, a nisko plaćena, radna snaga, posebno u metaloprerađivačkoj industriji, što nam je danas najveći kapital za reforme i ulazak u evropske integracije.
       U nekadašnjoj podeljenoj i antagoniziranoj Evropi, “Fijatov” prodor na Istok bio je smeo politički potez: začeo je klice potrošačkog društva u planskoj privredi, uneo poslovni duh među privrednike, pomogao običnom čoveku da oseti draži višeg standarda. “Fića” je naša prva i nezaboravna ljubav. U njemu smo, bez viza i kompleksa, upoznavali Evropu.
      
       DRAGOSLAV RANČIĆ