Da li zaista “nisu srpska” imena kao Željko, Goran, Maja, Sanja, Snežana...?

      Dvadeset drugog januara, dežurni meteorolog reče na radiju da će u Beogradu padati “prolazna i kratkotrajna kiša”. Kiša je počela oko deset sati i padala neprekidno do pola pet. Zaista kratkotrajno, ako pomislite na oblasti oko Indijskog okeana, gde zna da pada i po nedelju dana bez prestanka.
       Maksimalna temperatura po prognozi bila je oko devet stepeni, a u stvarnosti - pet stepeni. Prethodnih nekoliko dana uporno su predviđali temperaturu od 6-7 stepeni, a ona je još upornije ostajala oko nule.
       O navici meteorologa da uvek prognoziraju lepše vreme nego što će biti (usled čega se SVAKA kiša i SVAKI sneg nazivaju “povremenim”, “slabim” ili “kratkotrajnim”) pisao sam u ovoj rubrici pre dosta godina. Ko želi, može taj članak naći u mojoj knjizi “Pisci i pismenjaci” (1994) pod naslovom “Stalni epiteti”. Od tada se ništa nije izmenilo. Sve ostaje kao u Titovo doba, kad je svako predviđanje moralo da bude ružičasto, čak i u vremenskoj prognozi.
       O drugim nasleđima nikad nedovršene socijalističke ere nedavno su u svojim pismima raspravljali čitaoci “Glasa javnosti”. Neposredni povod je bila božićna sezona, odnosno Deda Mraz. Za njega je nekoliko čitalaca, sasvim ispravno, primetilo da je posle 1945. uvezen iz sovjetske Rusije, dok ranije u Srbiji poklone deci nije donosio nikakav Deda Mraz, nego Božić Bata.
       Iznenadio me je ipak jedan čitalac iz Kovina koji je tim povodom, u broju od 10. januara, dao ceo spisak “nesrpskih” imena, nepoznatih u Srbiji pre Tita. Takva imena po njemu su “Goran, Vesna, Gorica, Slavica, Snežana, Svetlana, Slađana, Suzana, Sandra, Daliborka, Danijela, Danijel, Maja, Sanja, Anđela, Silvana, Zlatan, Oliver, Žaklina, Željko, Jasmina, Zvonko, Sunčica...”
       Onomastička istraživanja pokazuju da se u svim zemljama i svim epohama fond ličnih imena postepeno menja. Pojedina imena izlaze iz mode, a dolaze druga, uglavnom pozajmljena. (Stari Rimljani su sva svoja imena bili preuzeli od Etruraca.) Među imenima u gornjem spisku ima poneki primer smešnog pomodarstva (Žaklina), ali ih je znatno više koja su lepa i poetična, kao Maja, Vesna, Snežana. Baš bih voleo da mi se javi neki Goran ili Željko, neka Svetlana ili Jasmina, pa da čujem da li su ljuti na svoje roditelje i kumove: osećaju li se kao izrodi zbog imena, bi li im bilo draže da se zovu, recimo, Dobrivoje ili Živadinka?
       Jedan kolega mi je skrenuo pažnju na list “Zadužbina”. Tačnije, ne na list, nego na štampanu nalepnicu pod kojom se ovaj šalje pretplatnicima, a na kojoj piše “Tiskovina”. Malo čudno deluje ta čisto hrvatska reč, tik ispod slike zgrade Vukove zadužbine u Ulici kralja Milana. Pitanje o tome, naravno, ne treba postaviti redakciji nego pošti. Izgleda da je tiskovina kod nas zvaničan poštanski termin, ako je suditi po tome što je s podugačkom definicijom dato u Maloj enciklopediji Prosvete, odakle je preneto i u rečnik Matice srpske. Srpski prevod za “tiskovinu” bio bi štampana stvar, ali treba priznati da se taj izraz ne odlikuje ni kratkoćom ni lepotom.
       “U LONDONU UHAPŠENO JOŠ ŠEST ‘TROVAČA’ RICINUSOM” naslov je vesti u čijem zaglavlju piše “Beta-AFP/AP”, a koju mi isečenu iz “Glasa” šalje Ratko Jovanović. Tu se tvrdi da je “britanska policija uhapsila još šest osoba u okviru istrage u vezi s laboratorijom koja proizvodi otrov ricinus”. Nešto niže sledi i objašnjenje: “Ricinus je otrov koji može da bude smrtonosan. Za njega ne postoji protivotrov a teroristi mogu da ga upotrebe...”
       Neće biti. Otrov zbog koga su poslednjih dana u Londonu oživela strahovanja od napada “Al Kaide” zove se ricin. Dobija se hemijskim postupcima iz semenki biljke ricinus. Sam po sebi ricinus uopšte nije otrovan, čak se može smatrati i lekovitim. U Italiji, dvadesetih godina prošlog veka, Musolinijevi fašisti uživali su da ga daju svojim političkim protivnicima. Time su želeli da ih ponize i osramote, jer su ih na javnom mestu terali da progutaju punu čašu ricinusovog ulja - a ono deluje kao efikasan purgativ. Na upotrebu ricinusa za masovno trovanje još nisu pomišljali: takvu ideju će razraditi tek Alahovi sledbenici u naše doba.
      
       IVAN KLAJN