Na nedavno održanoj Konferenciji o vrhunskom novinarstvu i novim medijima na univerzitetu u Berkliju (SAD) dekan fakulteta za novinarstvo Orvil Šel otvarajući ovaj skup rekao je: “Mislim da jedna od stvari o ovoj temi koje me najviše impresioniraju, jeste o ovoj temi da niko zaista ne zna gde ovo sve ide” (objavljeno na netu 25.01).
       Novi medij Internet i on-line novinarstvo sigurno imaju neke dodatne vrednosti, ali još nedefinisane. Utopijsko uverenje je da ono obećava bolji svet, a suprotno da tu nema nove vrednosti jer “svi idu na Internet pa mogu i ja”.
       Neki novinari smatraju (uglavnom zbog svog tehničkog neznanja) da on-line novinarstvo ima svoju “kanibalističku” dimenziju. Naime, kada se sve važno pojavi na netu, koja je onda uloga novina? Međutim istraživanja su pokazala da ako novinski sajt postane popularan poveća se i tiraž štampanih izdanja (naročito on-line pretplate). Dodatna vrednost za konzumenta novinskih vesti sa Interneta je ta što može da pročita vesti u svakom trenutku, ujutru kad krene na posao ili kad je van mesta stanovanja gde “ima” omiljenu radio ili TV stanicu, ili lokalne novine.
       Glavni novinski sajtovi uvek kombinuju multimedijalni sadržaj koji njihove novine, ili radio ne mogu da ponude ili čime bi u redovnom izdanju bile prenatrpane (uostalom, pogledajte sajtove Time ili Nenj Džork Times koji u posebnim okvirima daju fotografije o aktuelnim događajima).
       Potreba za novim znanjima i sticanjem raznih tehničkih, lingvističkih i opštih “veština”, istina, daje novinarima izvestan osećaj nesigurnosti, ali konačnom “potrošaču” vesti daje mnogo više.
       Zatim brojni veliki sajtovi nude tikere i apdejtovana pisma za one koji žele samo da saznaju da li se “nešto dogodilo” dok istovremeno nude link za one koji hoće podrobno da saznaju šta i kako se nešto dogodilo, odnosno potpunu priču. Na primer BBC tiker javlja: Izrael napao Gazu. Poginulo mnogo Palestinaca... Nekoliko redova i ispod link: Kompletna priča njnjnj.bbc.co.uk/go/em/njorld/middle..
       Povodom dodatnih vrednosti on-line novinarstva, mnogi sociolozi novih medija (među kojima i Šadson) tvrde da će ono promeniti i definiciju modernog građanina. Od početka ovog veka građani su, u zavisnosti od napretka tehnologije (štampa, telefon, radio, TV) sve više i više bili informisani građani. “Novi” građanin će biti u mogućnosti da posmatra događaje, prati njihove tragove, proveri...(monitoring citzen). Šadson zaključuje da će takav građanin više tražiti od medija od dosadašnjeg.
       Neki autori već vide promene u novinarstvu i tek ih najavljuju. Najveće su one koje se tiču samih novinara, a to su nove poslovne strategije za nove medije, pre svega. Kompletna ekonomija novinarstva moraće da se izmeni, jer će ona (ekonomija) da “gasi” novine, a ne politika (kao u 20. veku) i ko joj se ne prilagodi teško da ima šta da traži na medijskom planu.
      
       M. DAMNJANOVIĆ