Najavljeni popis goveda naredne godine, koji će finansirati Evropska unija, doneće nam zastrašujuću vest koliko malo imamo goveda. Ministarstvo za poljoprivredu prikazuje da je ove godine u vidu kredita 50 odsto uloženo u stočarstvo od celokupne poljoprivrede. Kakvo je onda tek stanje u drugim granama poljoprivrede prosudite sami

      U svim državnim ekonomijama, koje vode računa o poljoprivredi, analizira se šta je tokom godine dobro, a šta loše urađeno u agrarnoj politici. Za velike greške u politici prema poljoprivredi, državne vlade prave radikalne zaokrete, da se takve greške ne bi ponavljale, a poljoprivredna ministarstva izlažu nove agrarne planove za sledeću godinu. Kod nas toga nema, jer je sve verovatno dobro vođeno u agrarnoj politici.
       Na našim poljima veći je prinos suncokreta za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Međutim, za toliki procenat smanjene su površine lošom politikom cena iz prethodne godine. Ove godine se na tržištu pojavljuje deficit suncokreta i pored isplate, koja je odmah bila posle predaje zrna suncokreta. Na tržištu Evropske unije cena suncokreta je preko 18 din/kg. Naši proizvođači suncokreta bili bi zadovoljni i sa 14 din/kg, dobili su 13 din/kg.
       Slično je i sa cenom zrna soje. Umesto sadašnjih 13 din/kg, veliki podsticaj bila bi cena od 15 din/kg, za proizvodnju soje u narednoj godini. Cena zrna soje kod najvećih proizvođača u Južnoj Americi je 16 din/kg i Severnoj Americi 15 din/kg. Pored toga kod nas je znatno narušen odnos sojine sačme i zrna soje. On ne bi trebalo da bude manji od 0,8:1 u korist sojine sačme. Prinos zrna soje ove godine je dobar od 2,5 t/ha i sa površine od 118 000 ha biće 300 000 tona, što je u prošlim godinama bilo dovoljno za domaće potrebe, ali sada se to još ne zna. Jer trgovački lobi vodi politiku uvoza-izvoza soje i sojine sačme. Naravno, uz blagoslov sadašnje vlasti.
       Pred početak setve pšenice, saopšteno je iz republičkog ministarstva poljoprivrede, smanjene su površine za 67 000 ha u odnosu na prošlu godinu. Planira se smanjeni otkup u 2003. godini za Republičku direkciju robnih rezervi sa 311 000 na 280 000 tona. Smanjenjem površina pod pšenicom nisu date nove ekonomske mere za povećanje prinosa pšenice na preostaloj površini. U to isto vreme, da apsurd bude veći, Vlada Srbije raspisala je konkurs za izvoz 135 000 tona pšenice. Sredstva su bila potrebna radi obezbeđenja oko 14 miliona dolara za pokretanje proizvodnje mineralnih đubriva u pančevačkoj Azotari. Cene pšenice u to vreme na novosadskoj berzi bile su 6,50 din/kg u septembru, 6,45 din/kg u oktobru i 6,45 din/kg u novembru. Za navedena tri meseca cena pšenice kod najvećeg proizvođača u svetu SAD, bila je u septembru od 8 do 12 din/kg, oktobru 12 din/kg i novembru 12 din/kg. Vremenski uslovi kod nas tokom setve pšenice nisu bili povoljni, svaki drugi dan je padala kiša, što nije dozvoljavalo izvođenje setve. S takvim preduslovima, Vlada Republike Srbije 31. oktobra je saopštila da je pšenicom zasejano 256 316 ha ili 41,3 odsto od planiranih 620 000 hektara. U informaciji se navodi da se očekuje prinos od 3,8 t/ha, što je ukupan prinos od 2,3 miliona tona, a to je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Republičko ministarstvo za poljoprivredu 22. novembra 2002. objavljuje u medijima da je zasejano 481 000 ha, ili 78 odsto od planiranih površina. Republički ministar za poljoprivredu 3. decembra na konferenciji za štampu objavljuje da je setva pšenice privedena kraju i zasejano 95 odsto površina od plana. Posle 8. oktobra prestale su padavine i temperatura je porasla, ali setva nije nastavljena u značajnom obimu. Tu i tamo neke započete površine su završene sa setvom, a pristupilo se u velikom obimu oranju požnjevenih površina. Sva ta novembarska setva iz višegodišnjeg iskustva nema ni slame, a kamoli nekog značajnijeg prinosa zrna. Nastavljena je stara praksa od prethodne vlasti, šacometrijska procena o izvršenju poljoprivrednih radova. Domaće potrebe za pšenicom su oko dva miliona tona, što znači da bi prosek trebalo da bude naredne godine od 3,39 t/ha, što je na državnom proseku u poslednjih deset godina. Postoje ovogodišnje rezerve, za koje niko ne zna kolike su. One će naredne godine dopuniti manjak zasejanih površina pod pšenicom. Da je to tačno, ide u prilog obustava izvoza pšenice, a to je jedna od najvećih poljoprivrednih roba koju sada možemo izvoziti i plaćati dug za naftu i gas. Smatra se da je do sada izvezeno oko 500 000 tona, što bi do kraja godine činilo ovu godinu rekordnom sa preko 700 000 tona. Međutim, pogrešna politika zaustavila je izvoz i smanjila površine pod pšenicom kao neophodnom biljnom vrstom u poljosmeni sa ostalim biljnim vrstama, koje se gaje kod nas. To će imati dalekosežne posledice za naredne godine, u kojima sadašnje državno ministarstvo želi proširiti površine pod industrijskim biljem. Postavlja se pitanje-na kojim predusevima. Ali, kako je ministar poljoprivrede profesor političkih nauka, verovatno ima odgovor na postavljeno pitanje.
       U proizvodnji šećerne repe na površini od 54 000 ha ostvaren je prinos korena od 4,2 t/ha, sa prosečnom digestijom od 14,10 odsto, što čini 270 000 tona šećera. Domaće potrebe su oko 250 000 tona šećera, što znači da imamo i za izvoz. Evropska unija je početkom ove godine otvorila vrata za uvoz našeg šećera do 2005. godine. Izvezeno je šećera od prošle godine preko 100 000 tona. Od izvezenog šećera fabrike su prvi put isplatile proizvođače šećerne repe pre setve. Sada je počela isplata za ovogodišnji rod. Nove gazde fabrika šećera isplaćuju proizvođače sa jednom polovinom u ovoj godini i drugom polovinom naredne godine do setve. Repromaterijal uzet za proizvodnju korena šećerne repe naplaćuje se po znatno višim cenama, nego što je na tržištu. Ako neko od proizvođača želi raniju isplatu, tada se umanjuje državna cena. Kako se prošle godine izvezlo više šećera od naših potreba, onda se uvozio šećer. Taj uvoz šećera iskoristili su trgovci šećera da dobro zarade, jer uvezeni šećer je po znatno nižoj ceni od šećera na našem tržištu. Otvaranje kapija Evropske unije za uvoz našeg šećera, povećalo je interesovanje proizvođača za setvom šećerne repe naredne godine na 82 000 ha. Sejaće se naredne godine na većim površinama, koje sve nisu za proizvodnju korena šećerne repe, pa će prinos šećera biti 4,9 t/ha kao ove godine. To je samo na pola puta od evropskih proizvođača. Za obnovu poljoprivredne mehanizacije angažovale su se mnoge fabrike šećera i trgovačke kuće. Za novi traktor iz Belorusije “820” potrebno je sada izdvojiti 14 vagona korena repe i to ponoviti u naredne četiri godine. Postavlja se pitanje koji to proizvođači mogu podneti u našoj poljoprivredi.
       Nacionalna biljna vrsta kukuruz, ili kako ga nazivaju žuto zlato, imao je srednje prosečnu godinu. Prinos u Bačkoj, Banatu i Sremu je 5 tona/ha, što je za 20% manje od prethodne godine. Domaće potrebe biće zadovoljene i još će biti viška za izvoz. Značajnog izvoza kukuruza nije bilo, iako smo imali veoma rodnu 2001. godinu. Slično je bilo i prethodnih godina pa se s pravom postavlja pitanje: gde su viškovi kukuruza! Cena kukuruza je veoma neuobičajna od 5,00-5,40 din/kg, dok je na berzi u Budimpešti preko 5,80 din/kg a u SAD preko 6,50 din/kg. To nam pokazuje da zemlje koje štite svoju poljoprivredu brane i cenu kukuruza, bez obzira bila jedna godina rodna ili nerodna. Pored toga u navedenim zemljama se zna koliko je potrebno kukuruza i koliko ga ima na raspolaganju. Kod nas se to nije znalo pre, ne zna se ni sada.
       Proizvodnja svinjskog i goveđeg mesa prema Republičkom ministarstvu za poljoprivredu, porasla je ove godine za 8 do 12 odsto. Uz takav napredak u proizvodnji mesa cene svinja su stravično pale od 75 do 45 din/kg. Postavlja se pitanje, koliko bi cene pale da je porast proizvodnje mesa bio veći. Razlog pada cena ne leži u porastu proizvodnje mesa, nego u kupovnoj moći naših građana, koji ne mogu kupiti meso u prodavnicama za svoje potrebe. U govedarstvu nije ništa značajno učinjeno otkako je Evropska unija dozvolila uvoz našeg goveđeg mesa, tako da prošlogodišnja kvota od 9 900 tona goveđeg mesa za izvoz nije iskorišćena. Najavljeni popis goveda naredne godine, koji će finansirati Evropska unija, doneće nam zastrašujuću vest koliko malo imamo goveda. Ministarstvo za poljoprivredu prikazuje da je ove godine u vidu kredita 50 odsto uloženo u stočarstvo od celokupne poljoprivrede. Kakvo je onda tek stanje u drugim granama poljoprivrede prosudite sami.
       Najintenzivnija grana u poljoprivredi - povrtarstvo na koju se sadašnja vlast često poziva, da joj treba dati veće površine, ove godine je imala dobar ukupan prinos za konzumnu upotrebu, izuzev pasulja i luka. Prodaja povrća na pijaci bila je kao i prethodnih godina - kako se ko snađe. Jedino pojedini državni kombinati koji imaju svoju prerađivačku industriju imali su siguran plasman. Cene paradajza i paprike bile su dobre, dok su cene krompira, luka i lubenica bile loše. Mnoge su lubenice potanjirane na njivi posle velikog uloga i truda. Zapaža se nešto veća površina pod plastenicima za proizvodnju od lisnatog povrća do kupusnjača. Ko će sve to da kupi videćemo naredne godine.
      
       DR MILORAD RAJIĆ
       (Naučni saradnik novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo)