Da je pristala da se zadovolji onim što joj je nudio Zavod za zbrinjavanje odraslih, dr Biljana Anđelković verovatno ne bi razmišljala kako da ovoj ustanovi vrati 800 000 dinara

      Nešto više od osam godina dr Biljana Anđelković radi u Zatvorskoj bolnici u Beogradu kao neuropsihijatar-psihoterapeut, pokušavajući da pomogne najtežim duševnim bolesnicima. Odeljenje gde radi nije okrečeno već dvadeset godina. Tu trenutno leži 110 pacijenata. S njima rade samo tri neuropsihijatra, među kojima je i naša sagovornica. Ona radi grupnu psihoterapiju i razmišlja o svom dugu od 800 000 dinara.
       Biljana Anđelković se posle diplomiranja, kao lekar opšte prakse zaposlila u Kragujevcu u Zavodu za zbrinjavanje odraslih “Male pčelice”. To je učinila zbog interesovanja za psihijatriju i jer joj je obećano da će imati mogućnost da se usavršava. I zaista, kada je došlo vreme za specijalizaciju, Zavod joj je omogućio da dođe u Beograd, odobrio 85 odsto plate za vreme stažiranja, novčana sredstva za odvojeni život, kao i ostale troškove specijalizacije. Jedina obaveza NIN-ove sagovornice bila je da se posle specijalizacije vrati u Zavod i odradi školarinu.
       Umesto da se vrati na posao, naivno misleći da je to najispravnije, upisuje subspecijalizaciju iz psihoterapije. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu za poslednjih trideset godina, otkada je uvedena ova subspecijalizacija, položilo je samo dvadeset kandidata. Kragujevac nema nijednog stručnjaka iz ove oblasti. Ipak, Zavod “Male pčelice” odbio je da s njom uđe u novu avanturu, iako su na Medicinskom fakultetu tražili da svaki kandidat dobije preporuku poslodavca. Zbog toga je dala otkaz i zaposlila se u Zatvorskoj bolnici koja je ove uslove prihvatila. Biljana je tako prošle godine odbranila pionirski rad kod nas: “Forenzička analitička psihoterapija”, a KPD bolnica joj je izašla u susret kao i u slučaju magisterijuma koji je pri kraju.
       Istovremeno teče i paralelna nevesela priča. Zavod “Male pčelice” je zbog prekršenog ugovora o specijalizaciji, još pre osam godina pokrenuo sudski proces koji se završio presudom da je dr Anđelković dužna i Zavodu i državi, te da sa kamatom treba da im nadoknadi 800 000 dinara. Naša sagovornica kaže da to u njenom slučaju znači doživotno vraćanje duga i to zahvaljujući “pogodnosti” da joj se po presudi odbija samo polovina plate. Ona trenutno iznosi 22 000 dinara, ali od toga 9 000 odlazi na kiriju koju plaća kao podstanarka. Naravno, žalila se na ovakve presude, osporavajući veštačenje, kao i nerealnost sume koju treba da vrati, jer se specijalizacija odvijala u inflatornoj 1993. godini i godinu posle. Danas, dug sa kamatom iznosi onoliko koliko je potrebno za dve specijalizacije, što sudove nije sprečavalo da odbiju njene žalbe. Još uvek ne zna šta je čeka pred konačnom revizijom Vrhovnog suda.
       Zanimljivo je da dr Anđelković priznaje svoju grešku. “Pogrešila sam što sam žurila da odem iz Zavoda, a da ne odradim školarinu. Naivno sam mislila da će to biti neka suma koju ću moći da vratim. Takođe, nadala sam se da će ovo društvo uvažiti moju potrebu za znanjem i usavršavanjem. I dalje osećam sreću i zadovoljstvo što sam upisala subspecijalizaciju, jer psihoterapija je ono što sam oduvek želela da radim.”
       Što se samog sudskog procesa tiče može se primetiti da se celokupno zdravstvo finansira iz istog fonda, odnosno od doprinosa za zdravstveno osiguranje. To znači da je Zavod “Male pčelice” iz fonda dobijao neophodna sredstva za rad, te možda i neće biti da ga je dr Anđelković baš toliko oštetila, a pogotovo neće biti da je oštetila državu ili njeno zdravstvo, tim pre što je ona sve vreme isključivo posvećena svojim pacijentima. Ona se moleći za razumevanje pismeno obratila premijeru Zoranu Đinđiću, ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću, ministru pravde Vladanu Batiću, ministarki za socijalna pitanja Gordani Matković i dr Hadži Tanoviću, generalnom sekretaru Srpskog lekarskog društva. Od tada je prošlo četiri meseca, a niko joj još nije odgovorio.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ