Pomeranjem niza figura u policiji i bezbednosti, Vlada Srbije demonstrira rešenost za odlučniji obračun sa organizovanim kriminalom, uz utisak da na taj način učvršćuje i lične pozicije premijera u ovoj oblasti

      Reči premijera Zorana Đinđića na svečanoj akademiji kojom se obeležava Dan policije i Bezbednosno-informativne agencije (19. januar), da “policiji treba mnogo više mozga i mišića, a manje sala”, da su potrebni “ljudi koji će raditi na terenu, a manje administrativaca”, već posle nekoliko dana na svojoj koži je osetio profesor Andreja Savić. Smenjen je sa funkcije direktora BIA za novog šefa ove Agencije postavljen je Miša Milićević, dugogodišnji radnik Beogradskog centra DB-a. Ostalo je nejasno da li se radi o “žrtvi ili rokadi”, kako bi rekli šahisti, ne samo zbog toga što je Andreja Savić, kad se 15. novembra 2001. godine, pomalo neočekivano, našao na ovoj funkciji i javnosti bio predstavljen kao vrstan analitičar i izuzetan šahista.
       Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova Srbije, objasnio je na konferenciji za štampu da je dosadašnji prvi čovek BIA na to mesto postavljen kao vršilac dužnosti i da mu je mandat bio šest meseci. “Njegov posao je bio da razdvoji Državnu bezbednost od MUP-a Srbije i konstituiše Agenciju, što je i uradio”, precizirao je Mihajlović, i sam u privremenom mandatu koji traje već dve godine.
       Objašnjenja da je dosadašnjem prvom čoveku bezbednosti baš sada istekao mandat, izazivaju razumljivo podozrenje pošto je do toga došlo posle javne kritike Zorana Đinđića. Prilikom nedavne posete MUP-u Srbije, premijer Đinđić je kritikovao rad BIA, jer nisu imali informacije gde su dva državljanina Srbije koje traži Haški tribunal - Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić.
      
       Petrovićeva greška
       Upućeni bi rekli da Andreja Savić, čovek u biti sklon svakoga da sasluša a samo sebe da posluša, nije želeo da ponovi grešku svog prethodnika Gorana Petrovića, koji je smenjen posle izvršene usmene naredbe da uhapsi braću Banović. Pripadnici JSO, tada pod kontrolom RDB-a, uradili su taj posao, ali je nekoliko dana kasnije, baš zbog privođenja Banovića u Obrenovcu, došlo do pobune “crvenih beretki”, koja je okončana smenom Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića. Navodno, pobuna je okončana tek posle konsultacija premijera Đinđića sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom i pretnje vojske da će intervenisati.
       Upravo se za Savića moglo reći da je, zbog svoje odmerenosti i profesionalizma, bio široko prihvaćena osoba na mestu šefa tajne službe. Za Dragana Jočića, bivšeg predsednika Odbora za bezbednost Skupštine Srbije i ministra policije vlade u senci DSS-a, radi se o čoveku koji zna šta je država i šta je bezbednost države.”Savić je prvi čovek koji je obavljao ovu funkciju, a koji se pojavio na sednici skupštinskog Odbora za bezbednost. Do njegovog dolaska na to mesto obaveštenja iz ove službe nisu davana poslanicima”, kaže Jočić.
       Analitičari se slažu sa vladinim objašnjenjima da Savićeva smena nema veze sa hapšenjem Mladića i drugih optuženih za ratne zločine u Hagu (to i nije posao njegove službe), već razloge vide u lošim rezultatima Agencije koja, između ostalog, nije uspela da se obračuna sa podzemljem i organizovanim kriminalom, na šta ukazuju i najnoviji događaji vezani za slučaj “Surčin”. “Premijer postavlja svoje ljude na ključna mesta jer najverovatnije nije zadovoljan radom BIA i raščićavanjem krša i loma u ovoj službi i veza sa ‘junacima’ 5. oktobra, što možda ima veze i sa pripremama za buduće izbore”, smatra nekadašnji šef beogradske policije Marko Nicović.
      
       Vukova procena
       Sudbina donedavnog zamenika direktora BIA Milorada Bracanovića, nije poznata. Pogotovo što se njegovo ime vezuje za slučaj na Ibarskoj magistrali i prisno poznanstvo sa bivšim komandantom “crvenih beretki” Miloradom Lukovićem Legijom. Za Bracanovića lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković kaže da je direktni saučesnik u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali i označio ga kao “spiritus movens” Legije, Dušana Spasojevića i “crvenih beretki”, ali ništa nije pažljiviji ni u oceni naslednika Savića i Bracanovića. “Tragično je da su na čelo nove Udbe dovedeni ljudi koji su bili stubovi državnog terorizma Slobodana Miloševića. Novi direktor BIA Miša Milićević bio je za vreme Miloševića načelnik Odeljenja za unutrašnje neprijatelje i vodio je mene kao srpskog ekstremistu i teroristu, a njegov zamenik Goran Živaljević, zvani Kuta, bio je specijalista za nabijanje plastičnih džakova na glavu kidnapovanih i uhapšenih političkih protivnika bračnog para, kao što je to bilo prilikom kidnapovanja Vladimira Nikolića i hapšenja pripadnika izmišljene grupe ‘Pauk’”, kaže Drašković.
       Po svemu sudeći, novopostavljeni ljudi nemaju veliku specifičnu težinu u svojoj službi, pa upućeni pretpostavljaju da će Agencijom iz senke rukovoditi Đinđićevi ljudi.
       Savić, ipak, nije prva žrtva “seče knezova”, jer već prvog januara generala Radovana Kneževića, na mestu načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, zamenio je pukovnik Boro Banjac, do tada prvi čovek OUP Novi Beograd. Za razliku od penzionisanja Kneževića i promene na čelu UBPOK-a, smena pukovnika Živka Trajkovića sa čela Specijalne antiterorističke jedinice i postavljenja njegovog zamenika Milana Glišovića na to mesto, privukla je mnogo više pažnje. Trajković nije penzionisan, već je premešten za pomoćnika načelnika Instituta bezbednosti. Smena nije usledila u avgustu kada je uhapšen i mesec dana proveo u pritvoru zbog sumnje da je iz nehata ubio kolegu Nenada Atanaskovića, već je to urađeno četiri meseca posle incidenta - nesreće.
       Ako se tome doda da je na čelu MUP-a u bliskoj budućnosti umesto Mihajlovića (koji je, uostalom, tu i dalje privremeno) viđen njegov zamenik Nenad Milić, čovek DS-a, nameće se zaključak da Đinđić učvršćuje svoje pozicije u važnim državnim resorima. Možda to i ne bi bilo sporno, kao težnja svih premijera, da novopostavljeni i unapređeni kadrovi nisu bili i stubovi Miloševićevog režima.
      
       SLOBODAN IKONIĆ