NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Adresa za sve

Na polovini mandata, premijer Đinđić ima razloga za zadovoljstvo zbog ekonomskih rezultata, ali i za ozbiljnu brigu zbog slabe izgradnje institucija

      Samo je još nedostajalo da drugi rođendan Vlade Srbije bude 25. maja umesto 25. januara, pa da asocijacija bude kompletna. U ambijentu Muzeja revolucije, sa “Titom koji još nije za staro gvožđe” i poslednjih 50 godina našeg života “kojih nemamo razloga da se stidimo i prikazujemo ih u nekom novom svetlu”, srpski premijer Zoran Đinđić, čijoj vladi je bavljenje “razvojnim problemima i ekonomijom” prioritet, prioritetno se pozabavio susretima u četiri oka sa “onima kojima za zasluge pripada orden”, a za ostalo što i ostalim građanima - zakon. Mada bi se premijer, s pravom, radije i sve češće bavio ekonomijom, ni vojnici, ni saputnici revolucije ne daju mu mira. Ni novinari. Kako je ekonomija najmanja od svih slabosti srpske vlade, tako joj je u izveštajima sa njene druge po redu rođendanske proslave posvećen tek koji red. A odsustvu političkog konsenzusa za reforme koje vlada sprovodi, njenoj krhkoj i sumnjivoj parlamentarnoj većini i javnoj prepisci kontroverznih premijerovih “poznanika” i njihovih supruga - sav prostor.
      
       Standard
       Mada je odbio da sam da ocenu reformama koje će i bez političkog konsenzusa nastaviti da sprovodi vlada kojoj je na čelu i implicite odričući kredibilitet i stručne performanse domaćim ocenjivačima (pozvao eksperte “pre svega one iz sveta koji imaju kredibilitet, iskustvo sa tranzicionim zemljama odnosno repere i standarde za objektivno ocenjivanje” da to učine umesto njega), Đinđić je u najveće dvogodišnje zasluge Vlade Srbije ubrojao postignuća koja bi se pre mogla pripisati drugim, saveznim institucijama, ili čak institucijama van Srbije i Jugoslavije - normalizacija odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama, donatorska konferencija, pregovori sa Pariskim klubom, makroekonomska stabilnost. Za ovu godinu, premijer je kao prioritetni i ključni zadatak vlade ostavio ono što se smatra i njenom najvećom ekonomskom slabošću - sređivanje ambijenta na ekonomskom mikroplanu ili kako je on to rekao - restrukturiranje preduzeća.
       Suprotno veoma raširenom uverenju, zvanična statistika a na nju se oslanjajući i nezavisna ekonomska struka, uveravaju “sve manje ushićeni” narod da se od 25. januara 2001. do 25. januara 2003. godine u Srbiji živelo sve bolje. Prosečna plata, kad smo dobili sadašnju vladu, iznosila je
       4005 dinara, a za kupovinu potrošačke korpe od 2 200 kalorija ili “korpe preživljavanja” koju za urbanu tročlanu porodicu sa stanom na daljinsko grejanje kreira Institut za tržišna istraživanja, trebalo je dati 1,99 tih plata. Poslednja objavljena prosečna plata iznosi 11 555 dinara, a za onu skromnu korpu u decembru prošle godine prvi put je bilo dovoljno i nešto manje od te prosečne zarade. To je za statistiku značajan napredak. Ali ne i za građane.
       “Za poslednje dve godine plate su realno, dakle kad se oduzmu troškovi života, porasle za 45 odsto, a samo prošle godine za 20 odsto”, kaže za NIN pomoćnik direktora Saveznog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. On odbacuje mogućnost da bi česte žalopojke u javnosti da se sada živi, ako ne gore, a ono isto kao pre dve godine, mogle da potiču iz činjenice da poslodavci verodostojnije prijavljuju iznose plata svojih radnika, pa da statistika kao rast plata registruje novac koji su radnici već dobijali ilegalno - na ruke.
       “To može biti značajno samo sa stanovišta naplate poreskih prihoda, ali slobodno mogu da kažem da to nema nikakvog značaja sa aspekta statističkih brojeva”, tvrdi Kovačević.
       Saradnik beogradskog Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović slaže se da u rastu standarda, sa manjim oscilacijama u vreme kad poskupi struja ili u proleće kad poskupe poljoprivredni proizvodi, od 5. oktobra postoji stalni pozitivan trend rasta pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom platom. “Ali kupovnoj moći našeg stanovništva ne može se dati prelazna ocena”, podvlači Đogović.
       Tražeći razloge za nezadovoljstvo stanovništva postignutim standardom, Đogović pominje i opšte mesto o “prevelikim očekivanjima”, ali je registrovao i činjenicu da je tokom proteklih deset godina narod, koji je do 1991. godine živeo gotovo po evropskim standardima, pritisnut raznim nedaćama misli ograničio “na potrebe nižeg ranga”, a sad bi da se vrati tamo gde je bio. “Potrebe nižeg ranga još su dominantne kod našeg stanovništva, mada pojava potrošačkih kredita čini da se vrše neka pomeranja ka višoj sferi”, kaže Đogović. Njemu nije dalek ni zaključak da je do pristojnog rasta prosečne plate došlo pre svega zbog rasta i inače većih plata od prosečnih jer “jaz između niskih i visokih plata se povećao”, tako da se od rasta plata nisu svi ovajdili.
       I ove plate koje ne kreiraju zadovoljavajuću kupovnu moć nisu zasnovane na domaćem privrednom rastu, da jesu realno bi rasle za jedva 8 do 10 odsto, kaže Kovačević.
      
       Sigurnost
       “Teza koja boli je da naši građani žive manje bezbedno nego građani u drugim zemljama”, kaže srpski ministar za unutrašnje poslove Dušan Mihajlović, pošto je upravo preživeo još jednu smenu u svome resoru, a suprotno gotovo opštem uverenju da bi zbog nivoa te bezbednosti trebalo da bude smenjen. Mihajlović navodi podatke od kojih potiče njegova bol: otkako je Vlada Srbije na vlasti, broj krivičnih dela se smanjuje, pa je samo prošle godine bilo za 30 ubistava manje nego u godini koja joj je prethodila, odnosno 159. Bilo je obračuna kriminalnih grupa, ne poriče ministar, ali u tim su obračunima ginuli samo kriminalci i nijedan građanin.
       “Ne postoji sprega vlasti i podzemlja, koja sprečava policiju da radi svoj posao”, tvrdi Mihajlović a premijer Đinđić, ne gubeći nerve zbog sve češćih sličnih pitanja, veruje da u njegovu korist ide najnovija prepiska Ljubiše Buhe zvanog Čume, sa kojim se nikad nije video u četiri oka, i Milorada Lukovića zvanog Legija, sa kojim se poslednji put video pre godinu i po dana, ali se ne seća o čemu su razgovarali.
       Svojevremene tvrvdnje predsednika Foruma za izučavanje terorizma Milana Pašanskog, da je napad na Buhinu firmu “Difens” samo “mafijaški obračun radi preraspodele interesnih sfera” i “poruka onima koji omogućavaju poslove na tenderima”, ostale su bez komentara vlasti dok je izjava direktora Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoja Radovanovića, inače suprotna premijerovim očekivanjima i ministrovim trvdnjama, naljutila Mihajlovića toliko da je umesto odgovora imao samo pitanje: a kome je Radovanović izdao prostorije svoga Instituta, neka kaže.
       Da kriminalni milje nema uticaja ni na privatizaciju kao najdelikatniji posao Vlade Srbije, tvrdi i ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović. “Imamo sve neophodne podatke da identifikujemo lica sa poternice, ako postoje.” Ne zna se da li je na tenderima i u aukcijama učestvovalo neko lice sa poternice, ali bar dva lica iz novinskih naslova - jesu.
       Ministar Mihajlović s pravom ističe da je osećaj sigurnosti subjektivna i relativna stvar. I proteže se mnogo izvan resora za koji je on zadužen. Vladi Srbije mora se u tom pogledu priznati da je u reformi tržišta rada gotovo ispunila obećanja. “Sigurnog radnog mesta više nema. Sa tim je gotovo”, na dan vladinog drugog rođendana podsetio je profesor Nebojša Savić. Nema sumnje da se ova nesigurnost lako može preliti i u Mihajlovićev sektor, u uslovima kad je ne prate nove investicije i radna mesta.
       Rasta kupovne moći i standarda stanovništva bez kreiranja stimulativnog pravnog i stabilnog političkog ambijenta za privlačenje stranog kapitala ne može biti, kaže Đogović, a Vlada Srbije ne bi trebalo da se hvali kako nije uvela nijednu prepreku uspešnom poslovanju u Srbiji, čak i da je to tačno, pošto je broj prepreka bio preko svake mere, kaže stručni konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
       “Danas je u Srbiji teže i skuplje otvoriti preduzeće nego što je bilo ranije, a skuplje je otvoriti novi račun u banci nego što je bilo u Zavodu za obračun i plaćanja. Nimalo nije lako ostvariti hipoteku, zastoji u sudovima su duži nego što su bili”, kaže on.
       Strane investitore ne privlači ni činjenica da država ne samo da ništa nije učinila na privatizaciji državnog kapitala, nego nacionalizuje i dalje, kaže Kovačević koji očekuje da će Ustavni sud Jugoslavije još dok je profesor Momčilo Grubač na njegovom čelu ukinuti zakon kojim je država postala suvlasnik, a u nekim slučajevima i većinski vlasnik 16 poslovnih banaka.
       On prosto nema komentar na pretnje srpskog premijera Zorana Đinđića da će Narodnoj skupštini predložiti da nacionalizuje Mobtel ukoliko Bogoljub Karić ne preda većinski paket državi jer je to “u interesu države” i jer “sem tržišta, postoje i emocije i društveni kontekst”.
      
       Budućnost
       Strane investicije niti su stigle u obimu u kome su privredi potrebne, niti se može pouzdano tvrditi da je njihov iznos kojim operiše vlada istinit, kaže Kovačević. Jer, tvrdi on, Srbija nije svoju statistiku uskladila sa standardima OECD-a, pa u strana ulaganja trpa sve i svašta, pa i ugovorena a još nerealizovana ulaganja, i prodaje preduzeća, umesto da se ograniči na ono što stvarno predstavlja strano ulaganje u poslovanje preduzeća, a to je direktna investicija.
       U “Ekonomskom pregledu Narodne banke Jugoslavije” za oktobar, navodi se da je tokom prvih devet meseci prošle godine u zemlju ušlo 310 miliona dolara direktnih stranih investicija što je, tvrdi NBJ, rast od 287,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali rast koji potiče najvećim delom od tenderske prodaje preduzeća.
       Na drugi rođendan Vlade Srbije ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović dobio je još jednu pohvalu zbog najave da će koncept privatizacije postati naklonjeniji direktnim stranim investicijama, dok je dosad bio naklonjen prodaji preduzeća. “Ministar je na dobrom putu, ali nije dovoljno da na dobrom putu budu samo pojedini ministri nego cela vlada”, kaže Kovačević.
       On navodi još jedan razlog zbog koga se ionako skromnom iznosu stranih ulaganja u Srbiju ne može previše verovati. “Strane investicije bi trebalo pratiti i na strani odliva”, kaže on i navodi primere kako smo na sva zvona objavljivali da “Dženeral motors” investira 25 miliona dolara u Kikindu, a ni reč nismo rekli kad se iz te investicije povukao, slično je i sa ulaganjem od 100 miliona dolara u “Sartid”, tvrdi on.
       “Vlada nije mnogo učinila da privuče strana ulaganja, a ni domaću akumulaciju pohranjenu u slamaricama”, kaže Kovačević.
       On priznaje vladi da je, što se inflacije tiče, ispunila i što nije obećala, ali se pita da li je možda bilo pametnije da je ispunila svoja obećanja o rastu izvoza i prestrukturiranju preduzeća. “Najviše me brine izvozna nesposobnost naše privrede jer 2006. godine ćemo morati da počnemo da vraćamo dugove inostranstvu”, priznao je i premijer.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ
      
Samostalni sindikat:

“Što se mene tiče, vlada za dvogodišnji rad dobija pretežno negativne ocene”, rekao je za NIN predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Milenko Smiljanić.
       On vladi najviše zamera što u protekle dve godine nije “u hodu, u više navrata rekonstruisana” a “potrebe za njenom temeljnom rekonstrukcijom je bilo” jer je “kao reprezentacija neujednačena”.
       Na pitanje koga bi u vladi zamenio, Smiljanić spremno odgovara da su to ministri iz oblasti za koje je zainteresovan sindikat, ali svoj zahtev brzo precizira: “Matkovićku (ministarka za socijalna pitanja) ne dirajte, ona je odlična, a i sa Vlahovićem (ministar za privatizaciju) bismo se boksovali, spreman je na dijalog, mada se i on u poslednje vreme služi trikovima.” Ali ministri za rad, policiju, pravdu, obrazovanje, kulturu su morali da budu zamenjeni, smatra Smiljanić.


      
ASNS:

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) zamera vladi zbog mnogo sporijeg procesa reformi nego što je očekivala 6. oktobra 2000. godine i sporijeg procesa privatizacije nego što bi mogao da bude, ali je spremna da je za to opravda “izuzetno teškim ekonomskim nasleđem”, a ako treba da se opredeli u neočekivano oštrim političkim trvenjima između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, “onda i ja lično i članstvo ASNS imamo pozitivnije mišljenje o premijeru Đinđiću jer je njegov pristup reformama iskreniji”, kaže za NIN predsednica ASNS-a Ranka Savić. Ona je, međutim, od Vlade Srbije očekivala da, bez obzira na tržišna opredeljenja, ima veću inicijativu u smeni starog direktorskog kadra u preduzećima, “onog kadra koji je preduzeća i doveo i položaj u kome se nalaze”.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu