(“Nepodobni Ljubiša Jovanović”, NIN br. 2717)

      Očekujem da će se javiti više autentičnih svedoka koji će potvrditi da velikan našeg pozorišta Ljubiša Jovanović ne samo da nije bio aktivni komunista (što nema veze sa formalnim članstvom u KPJ odnosno SK), već naprotiv, da je zbog svog liberalizma poslednjih godina života bio isključen od mogućnosti dobijanja trofeja i nagrada koji bi mu, s obzirom na njegov doprinos dramskoj umetnosti, pripadali.
       Ne znam tačno koje se to godine zbilo, ali na jednom prijemu za umetnike upriličenom posle neke proslave na Beogradskom sajmu (Titov jubilej, šta li?), Ljubiša je, malo alkoholisan, prišao Josipu Brozu i uz pohvalu slavljenika, sugerisao mu da nam da “da malo više dišemo”, jer se “gušimo”. To je ponovio više puta, Tito se vidno namrštio jer je dobro shvatio poruku, a posle toga Ljubiša više nikad nije dobio nijednu pozorišnu nagradu. Vlast ga je ignorisala do kraja života.
       Epizodu sa proslave čuo sam iste večeri, kad se uzrujana koleginica-izveštač vratila u redakciju “Večernjih novosti” i ispričala nama iz dežurne ekipe sve o “skandalu” koji je bacio senku na inače sjajno organizovani banket. Brisati Ljubišino ime sa kulturnih ustanova zbog navodne “komunističke prošlosti” mogu samo totalne neznalice koje su zalutale na polja kulture, ili turbo-demokrati, željni sopstvene rehabilitacije zbog ko zna kojih grehova iz starog sistema.
      
       DRAGOSLAV PETROVIĆ,
       Beč