Američka flota šatlova je zastarela. “Kolumbija” je bila najstarija. Prvi put je lansirana 1981. godine i ovo joj je bio 28. let

      Radikalni muslimani u tragediji koja je u subotu pogodila SAD, kada se na visini od oko 62 kilometra raspao svemirski šatl “Kolumbija”, vide znak Božji i ostvarenje svojih molitvi. Njihovo uverenje da je ta nesreća Alahovo delo ojačava čitav niz koincidencija. Najveći deo ostataka šatla pao je u region koji nosi ime Palestina u istočnom Teksasu, američkoj državi čiji je guverner dugo bio sadašnji predsednik SAD Džordž Buš. U šatlu su se nalazili astronauti iz tri zemlje koje za islamske fundamentaliste čine “trojstvo zla” - SAD, Izraela i Indije (jedna Amerikanka indijskog porekla bila je među članovima posade). Najviše simbolike za islamske ekstremiste, međutim, ima smrt prvog izraelskog kosmonauta, pukovnika Ilana Ramona, koji predstavlja oličenje njihovog neprijatelja. Pored toga što je Izraelac, Ramon je, kao borbeni pilot, učestvovao u izraelsko-arapskom ratu 1973. godine, u invaziji na Liban 1982. godine, ali, najvažnije od svega, u spektakularnoj akciji izraelskog ratnog vazduhoplovstva 7. juna 1981. godine, tokom koje je osam aviona F-16 uništilo irački nuklearni reaktor Osirak.
       “Ovo što se desilo jeste poruka čitavom čovečanstvu, pre svega arapskim i muslimanskim narodima i narodima trećeg sveta i svima onima koji su poslednjih godina mislili da su SAD božanstvo”, rekao je generalni sekretar libanskog Hezbolaha šeik Hasan Nasralah i dodao da ta nesreća dokazuje da “SAD nisu nepobedive”.
      
       Zamor materijala
       Ramon je i za Izraelce imao posebnu simboliku. Rođen je 1954. godine u Tel Avivu od roditelja koji su preživeli holokaust u Aušvicu, predstavljao je “novog, ponosnog izraelskog čoveka” o kakvom su sanjali osnivači Izraela, a sa sobom je na put u kosmos poneo i nekoliko predmeta sa velikim značenjem za Jevreje - crtež Meseca koji je načinio jedan jevrejski dečak koji je ubijen u nacističkom logoru i minijaturnu Toru koja je, takođe, prošla kroz nacističke logore. U trenutku kada je šatl nadletao Izrael, Ramon je izgovarao reči molitve poznate svim Jevrejima - “Slušaj Izraele, večan je samo Jedan”.”Znam da je moj let veoma simboličan za izraelski narod, posebno za one koji su preživeli holokaust. Zbog toga što sam rođen u Izraelu, mnogi će moj let smatrati ostvarenjem sna”, rekao je Ramon pred polazak u svemir.
       Tragedija “Kolumbije” tek je poslednji u nizu serije incidenata u kojim je NASA bila na ivici katastrofe u poslednjih godinu dana. Poletanje “Kolumbije” 16. januara prvo je lansiranje šatla u poslednja 22 meseca koje je obavljeno u planirano vreme. Više lansiranja tokom proteklih godinu dana obeleženo je ozbiljnim tehničkim incidentima. I ova, poslednja misija “Kolumbije”, koja je nosila šifru STS-107, kasnila je godinu dana. Poletanje je odlagano u više navrata zbog tehničkih problema, ali i kako bi se napravilo mesto za hitnije misije prema Međunarodnoj svemirskoj stanici. Pre “Kolumbije”, šatl “Indivor” imao je problema pri lansiranju, oktobra 2002. godine. Poletanje je tada moralo biti odloženo za nekoliko nedelja, jer je primećeno da jedan od rezervoara propušta kiseonik. Ozbiljan incident dogodio se i mesec dana kasnije, prilikom lansiranja šatla “Atlantis.”
       “Šatlovi su stari. Održavanje i poboljšavanje njihove infrastrukture je odlagano. Nažalost, umesto da se poboljšava, situacija se pogoršava svake godine. Ako popravke i dalje budu kasnile, doći ćemo do tačke kada neće biti povratka”, navodi se u izveštaju Savetodavne komisije za bezbednost na kosmičkim letovima iz marta 2002. godine. Predsednik devetočlane komisije Ričard Blomberg, podneo je ostavku mesec dana kasnije jer se NASA oglušila o njegova upozorenja. Kritike petorice članova Komisije i dvojice savetnika ugušene su potom tako što su oni smenjeni.
      
       Osuđeni na startu
       Američka flota šatlova je zastarela. “Kolumbija” je bila najstarija. Prvi put je lansirana 1981. godine i ovo joj je bio 28. let. Najmlađa letelica je “Indivor”, koja ima više od deset godina. Kao i ostali šatlovi, “Kolumbija” je bila u upotrebi više nego duplo duže od planiranog. Neki delovi šatla napravljeni su tako davno, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, da se danas više ne mogu nabaviti. Visoki zvaničnik NASA, Šin O’Kif, međutim, odbacuje mogućnost da je starost šatla imala ulogu u nesreći, ističući da se letelice remontuju posle svake misije, tako da sa popravke izlaze “praktično nove”.
       Razlog za loše stanje američke kosmičke opreme jeste nedostatak novca. Budžet Svemirske agencije smanjen je tokom protekle decenije za 46 odsto, ako se uzme u obzir inflacija. 1990. godine iznosio je 12,4 milijardi dolara, a 2002. godine 14,5 milijardi. Da je budžet Agencije pratio stopu inflacije, 2002. godine morao bi iznositi više od 20 milijardi dolara. Nedostatak novca najviše je pogodio program šatlova i primorao NASA da smanji broj angažovanih na tom programu za 1 200. NASA tvrdi da ta “reorganizacija” nije ugrozila bezbednost. Posle deset godina smanjivanja budžeta, Bela kuća je odlučila da se budžet Svemirske agencije u fiskalnoj 2004. godini poveća za 3,3 odsto, odnosno nešto manje od 500 miliona dolara. Ta odluka doneta je pre tragedije od subote i ne odnosi se na program šatlova.
       Šatl “Kolumbija” bio je osuđen na neuspeh na samom početku misije. Najverovatniji uzrok raspada letelice na visini od 62 000 metara i pri brzini 18 puta većoj od brzine zvuka jeste oštećenje keramičke oplate na levom krilu do kojeg je došlo pri poletanju. Čim se pojavi i najmanje oštećenje na keramičkom oklopu letelice, verovatno je da će doći do katastrofe, a kada počne raspadanje oplate, ništa ga ne može zaustaviti. Da stvari budu gore, oštećenje je pričinjeno na najosetljivijem delu, na ivici krila, koji trpi najveće temperature pri ulasku u atmosferu, preko 1 600 stepeni Celzijusa. Preterano povećavanje temperature slabi čvrstinu strukture i na kraju dovodi do pucanja. Letelica pri ulasku u atmosferu ne leti, nego kontrolisano pada, a kada se izgubi kontrola ona se raspada.
       Iako je oštećenje na jednoj od 24 000 keramičkih ploča na šatlu primećeno odmah po poletanju, astronauti nisu nikako mogli da ga poprave, a nisu imali ni rezervnu ploču kojom bi zamenili onu oštećenu, tako da je postojala opasnost da samo načine još veću štetu. Mogućnost da astronauti spas nađu na Međunarodnoj svemirskoj stanici, takođe je otpala - šatl nije mogao dopreti do stanice zbog razlike u orbiti, a imao je goriva za promenu putanje od svega 1 600 kilometara. Ni ideja o hitnom slanju drugog šatla u svemir po zarobljene kosmonaute nije bila ostvariva. Pripreme za slanje šatla u svemir normalno traju četiri meseca, a posada “Kolumbije” mogla je ostati u svemiru još svega nekoliko dana. Povrh svega, ni tim na Zemlji, a ni sami astronauti nisu shvatili ozbiljnost problema koji je doveo do katastrofe, tako da navedene opcije za spasavanje sedmoro kosmonauta nisu ni razmatrane.
      
       FILIP RODIĆ