Neuhranjenost i prateće bolesti dece u Srbiji počele su devedesetih godina a danas je stanje - još gore

      U odnosu na 1996. godinu zaostatak u rastu dece se više nego udvostručio, a prema poslednjim pokazateljima, broj neuhranjene dece iznosi 17 odsto. Broj gojazne dece se nije smanjio, a pedijatri registruju povišeni krvni pritisak čak i kod četvorogodišnjaka. Ako se tome doda podatak da je u Beogradu svako treće dete, u uzrastu do šest godina, anemično, onda slika ne samo o zdravstvenom stanju dece, već celokupnog stanovništva, postaje zastrašujuća.
       To što, prema statistici, Srbija nije na poslednjem mestu u Evropi, već trči trku sa još nekoliko zemalja u tranziciji, ne predstavlja utehu jer se trend loše uhranjenosti dece i porast pratećih oboljenja uvećavaju.
       Zbog toga je pokrenut projekat koji finansira UNICEF, a koji je osmislio Institut za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, koji će se sprovoditi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, sa svim institutima i zavodima za zaštitu zdravlja u Srbiji (ima ih ukupno 23), sa svim domovima zdravlja i pedijatrijskim službama, predškolskim i školskim dispanzerima.
       Dr Ivanka Gajić, direktor Instituta za zaštitu zdravlja Srbije za NIN objašnjava: “Uprkos ogromnom broju merenja, stručnosti lekara koji rade sa decom, velikom entuzijazmu pedijatara, podaci do kojih se dolazilo nisu mogli biti upotrebljeni na nekom višem regionalnom ili nacionalnom nivou i izostajala je mogućnost njihovog korišćenja u cilju sprovođenja preventivnih mera. A svima je poznato da je neki problem mnogo bolje sprečiti nego kasnije, ako dođe do poremećaja zdravlja ili oboljenja, bolest lečiti.
       Nije postojao sistem u statističkom izveštavanju o tome kakva nam je uhranjenost dece, a podaci su kvalifikovani na sledeći način: dete je uhranjeno dobro, srednje ili loše. To ništa ne znači. Ako kažemo da je uhranjeno loše, može da znači da je dete gojazno, pothranjeno ili da ima krivu kičmu. Zato smo želeli da te podatke na pravi način interpretiramo i da im obezbedimo pravi protok od svakog dispanzera do najvišeg nacionalnog nivoa, kako bi bili na raspolaganju Ministarstvu za zdravlje. UNICEF je prihvatio naš projekat i on će trajati tri godine.”
       Jedan od razloga zbog koga je projekat pokrenut su i rezultati nekoliko manjih, ali i jednog opsežnog istraživanja koje su stručnjaci Instituta sproveli na preko 17,5 hiljada dece u Srbiji, a koji su pokazali da je uhranjenost naše dece nezadovoljavajuća.
       To znači da je kod dece u predškolskom uzrastu, u odnosu na 1996. godinu kada je rađeno slično istraživanje, došlo do povećanja nedovoljno uhranjene dece od 0,5 na 1,9 odsto. Nedovoljnu težinu u odnosu na visinu imalo je 1,7 odsto, ali se taj broj 2000. godine popeo na 3,7. Kod dece i mladih u uzrastu od 7 do 19 godina procenat neuhranjenosti je mnogo veći. Od 7 do 10 godina je 20 odsto neuhranjene dece, kod tinejxera od 11 do 14 godina - 17 odsto, a u periodu od 15 do 18 godina procenat je 13 odsto. U ukupnom iznosu na celoj teritoriji Srbije to je oko 17 odsto neuhranjene dece.
      
       Šta je to riba
       Analizom ranijih istraživanja primećeno je da je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina gojaznost bila daleko veći problem od neuhranjenosti, a da se od devedesetih pojavljuje ekspanzija pothranjenosti, dok se gojaznost i dalje održava na visokom nivou, tako da kod dece u uzrastu do 10 godina svako peto dete ima prekomernu težinu.
       Sve se to, naravno, poklapa sa ekspanzijom siromaštva, mada stručnjaci upozoravaju da to nije jedini problem. “Evidentno je da je ishrana nepravilna a da li je u pitanju samo nedostatak novca ili i rđave navike, sa sigurnošću ne mogu da tvrdim jer u razgovoru roditelji obično ne daju tačne podatke”, kaže pedijatar Dobrila Marković i dodaje: “Ljudi se stide da priznaju siromaštvo i odbijaju razgovor kada im ukažem da je dete loše uhranjeno ili anemično. Obično mi odgovore - neće da jede i spremni su za razgovor tek kada dete počne češće da poboljeva. Takođe se događa da negiraju moju dijagnozu da se radi o neuhranjenosti već idu u privatne laboratorije i traže uzrok bolesti, a bolje bi bilo da za novac koji za to daju, deci kupe nekoliko kilograma voća. Međutim, kada vidim da se radi o materijalnom problemu, nisam u stanju da uradim ništa. Nemamo nijedan sistem direktne pomoći, nemamo mesto gde bih mogla da prijavim siromaštvo ili da uputim dete.”
       Da bi se došlo do preciznijih podataka, Institut za zaštitu zdravlja je uradio studiju i o tome kako se domaćinstva hrane. Pokazalo se da je i tu faktor siromaštva dominantan jer su rashodi za ishranu veoma veliki: 71 odsto domaćinstava troši preko 50 procenata mesečnih prihoda za ishranu, a od toga 44 odsto troši više od 70 procenata prihoda, što znači da skoro sva primanja odlaze na ishranu. I pored tako visokih rashoda, deca jedu veoma nekvalitetnu hranu. Preko 30 odsto dece nema čak ni tri osnovna obroka, a dovoljno mleka i mlečnih proizvoda ima svega 21 odsto dece od 7 do 19 godina. Ribu, koja se preporučuje dva puta nedeljno, preko 60 odsto dece nije jelo nikada, a dovoljno voća i povrća ne jede čak 54 odsto dece. Energija koja bi trebalo da se dobija povrćem, “nadoknađuje” se krompirom. Sve to utiče na još jedan problem - anemiju i to u veoma visokom procentu - 24,6 odsto dece do šest godina je anemično, sa najvećim procentom u Beogradu, preko 35 odsto, što je više nego zabrinjavajuće. U starijem uzrastu taj broj pada na 8,9 odsto ispitanika, sa najlošijim rezultatom u Vojvodini.
      
       Deca i krvni pritisak
       Ali ni to nije sve, upozorava dr Ivanka Gajić: “Kod dece je zabeležen još jedan problem, posebno kod preterano uhranjene - povišeni krvni pritisak. Znamo da su ga nekada imali samo odrasli i da je on faktor rizika za kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja. Zbog toga u svetu postoji stav da se svoj deci od tri godine redovno meri pritisak na sistematskim pregledima, ali mi to do sada nismo praktikovali. To će morati da se promeni jer smo utvrdili da je pet odsto dece u uzrastu od 7 do 19 godina imalo povišene vrednosti krvnog pritiska. A sva ta deca, ukoliko ne promene način života, način ishrane i ako se ne tretiraju na odgovarajući način, sigurno će biti osobe sa hipertenzijom u odrasloj životnoj dobi i imaće rizike za kardio i cerebrovaskularna oboljenja od kojih se u našoj zemlji najviše umire. Ilustracije radi, to su ubice broj jedan u Srbiji i od 100 smrti, 58 je izazvano tim oboljenjima.”
       Takva pojava se, dakle, beleži i u razvijenim zemljama, ali je razlika u tome što u njima trend opada dok u Srbiji raste. Za to su, tvrde stručnjaci, zaslužne akcije zajedničkih xoginga, aerobika, hidrobika..., svega što naša deca, mahom savijena, gledaju na TV ekranima. Prikleštena sa jedne strane siromaštvom, sa druge lošim navikama i posledicama “standarda” koji obezbeđuju roditelji koji rade u dve smene, a obrok kuvaju u prvoj hamburgernici, spisku svojih tegoba priključuju još neke.
       “Na sistematskim pregledima deformitete kičme beležili smo kod dece između trećeg i petog razreda, jer je to period naglog rasta. Na ovogodišnjem, iznenađujuće mnogo dece sa nepravilnim držanjem je bilo kod šestogodišnjaka, što je veoma neuobičajeno. U ovom trenutku je teško reći da li je za to kriva ishrana, kompjuteri ili izrazito loša obuća sa buvljaka. Potrebno nam je da sistematičnije pratimo decu, da imamo krivulju njihovog rasta i uporedne podatke. Takođe, ono što otkrijemo kao nepravilnost na sistematskim pregledima, daje se kao primedba razrednim starešinama koji o tome obaveštavaju roditelje. Trebalo bi da postoji povratna informacija, ali je nemamo svaki put”, kaže dr Marković.
       Jasno je da na osnovu postojećih podataka ne može biti napravljena procena stanja, ni preventivni programi. Zbog toga je program koji je ove godine počeo da sprovodi Institut za zaštitu zdravlja Srbije veliki korak pre svega ka upoznavanju svih aspekata tog problema. Napravljen je softver za unos i obradu podataka, a samim tim i za formiranje okružnih, odnosno nacionalnih registara dece. U Ministarstvu zdravlja smatraju da je na taj način prvi put individualizovan pristup svakom detetu i da će zahvaljujući tom projektu moći da intervenišu kod svakog deteta ponaosob.
      
       SANDRA PETRUŠIĆ