Mnogo srednjih i viših škola otvorilo je smerove za carinike, ali to omladince neko dovodi u zabludu, jer SUC cele prošle godine nije nikog zaposlio, a priče o velikim zaradama samo su priče

      Rezultati istraživanja javnog mnjenja, kao i istraživanja iskustava preduzetnika pokazuju da je carinska služba ocenjena kao najkorumpiranija državna služba, a prema nekim procenama, čak oko 50 odsto carinika je imalo dodir sa korupcijom, izveštavao je 2001. godine istraživački tim Centra za liberalno - demokratske studije.
       A onda su prošle nedelje carinici iznenadili javnost. Štrajk im je zabranjen, pa su tokom dva prošlonedeljna dana samo pokazali kako izgleda kad nefleksibilno primenjuju zakon, pa robu pregledaju “u potpunosti, a ne delimično” kako bi inače bilo u interesu bržeg prometa. Stvarni razlog za detaljan pregled su, suprotno opštem uverenju, bedne plate carinika, a cinično objašnjenje - potreba da se što bolje popuni savezni budžet čija kasa odbrojava poslednje dane. A carinici su kasu dobro punili i dosad. “Tokom poslednje dve godine plan smo premašivali za 10-15 odsto”, kaže za NIN Vladan Begović direktor SUC-a. Ali, visina plate carinika nije vezana za uspešnost naplate carina, carinskih dažbina, poreza i akciza.”Zato što im je to u opisu posla. Da je naplata raznih taksi u opisu posla šumara i oni bi naplaćivali”, kaže Begović.
      
       Plata 10 000 dinara
       Mada se slaže da su plate carinika male, protiv čega ništa nije mogao da učini jer “pita, a ministar mu kaže da para nema”.
       Carinski sindikat u kome glavnu reč vode žene, među kojima je veliki broj samohranih majki, saopštio je da prosečna plata carinika iznosi samo 7 400 dinara i zatražio da carinska plata bude izjednačena sa prosečnom platom pogranične policije.”Kad se uračunaju minuli rad i topli obrok prosečna plata svih zaposlenih u SUC-u je 10 007 dinara”, kaže Begović. On nije uspeo da sazna kolika je prosečna plata pogranične policije kojoj carinici streme, a ne zna kolika je prosečna plata u saveznoj administraciji kojoj je Carina pripadala do utorka. “Ranije je prosečna plata carine bila na nivou republičkog proseka. Prošle godine smo pali jer se na saveznom nivou vodila restriktivna politika. Ja mislim prema svima, ne bi trebalo da bude razlika”, kaže Begović.
       Prosečna plata u saveznoj administraciji iznosi oko 12 000 dinara, a na Carini je niža, kažu u bivšoj Saveznoj vladi, zbog prevelikog broja zaposlenih sa srednjom stručnom spremom. Od ukupno 2 743 zaposlena njih 1 374 ima srednju stručnu spremu, slaže se i Begović. Njegov zamenik -Crnogorac, začas saznaje da su njihove crnogorske kolege sa platama daleko odmakle - oni sa srednjom školom imaju platu od oko 200 evra, sa višom i visokom od 300 evra pa naviše. “Porediti se ne možemo ni sa kim u okruženju”, kaže Begović.
       “Carinicima bi plate svakako trebalo povećati, ali se izjednačiti sa pograničnom policijom ne mogu”, kaže za NIN dojučerašnji savezni ministar unutrašnjih poslova i budući ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Živković. On nije siguran, ali procenjuje da prosečna plata pogranične policije iznosi oko 20 000 dinara, sve ukupno. “Ali oni imaju dodatak od 20 odsto kao ovlašćena službena lica. To su oni koji nose pištolj. Znači spemni su da rizikuju život, ali i da pucaju ako treba.”
       Zašto je carinicima plata tako mala, a interesovanje za njihova radna mesta i dalje tako veliko?
      
       Korpucija pala
       “Mi smo jedna od službi koja je uvek priznavala korupciju. Ja imam i zvaničan dopis od jednog Engleza koji kaže da smo jedini koji su to priznali”, kaže Begović. “U razgovorima u Saveznoj vladi vrteli smo se u začaranom krugu, ispalo je da smo mi iz prethodnog perioda izašli kao jedna od najgorih, najspornijih službi, pa je politički bilo jako teško braniti odluku da se takvoj službi daju bolje plate.”
       Ali ta predrasuda je sad razbijena.”Videli ste da ni po novinama nije bilo mnogo negativnog o carini. A po našim istraživanjima ta korupcija je tokom protekle dve godine pala, ima je, ali su to sitni iznosi koji se teško dokazuju zbog izražene solidarnosti onih koji se time bave. Ali organizovanog kriminala na Carini nema, to pokazuju i naši rezultati”, kaže Begović.
       Tokom prošle godine disciplinski postupak je vođen protiv 48 radnika carine, protiv 10 je pravosnažno i okončan, 18 je privremeno udaljeno s posla, a protiv 10 se pored disciplinskog vodi i krivični postupak. “Uglavnom se radi o falsifikovanju diplome”, kaže Begović.
       Aleksandra Drecun, sekretar Ministarstva ekonomije i finansija u Vladi Srbije zadužena i za rad antikorupcijskih timova takođe ima dokaz za Begovićevu tvrdnju. Na prijavu građana, ti timovi su prošle godine podneli krivične prijave protiv 245 lica od kojih je 177 i uhapšeno. Najviše prijava je podneto protiv radnika MUP-a (35), a sasvim su razočarali i potpuno zabrinuli lekari (29). Protiv carinika je podneto 16 prijava.
       Ne bi se, međutim, moglo reći da carinici zbog niskih plata napuštaju svoju i spas traže u nekoj drugoj službi. Prošle godine Carinu je napustilo 210 radnika - njih 153 je uzelo 24 bruto plate, ostali su ili penzionisani ili suspendovani.
       I Begović je primetio da je mnogo srednjih i viših škola otvorilo smerove za carinike, ali “oni dovode omladince u zabludu” jer “mnogo se više ljudi školuje nego što su mogućnosti Carine da u radni odnos primi”. “Celu prošlu godinu je postojala zabrana prijema, pa smo uz saglasnost Savezne vlade samo nešto primili na određeno vreme, a na racionalizaciji službe i dalje će se raditi”, kaže Begović.
       Prema Ustavnoj povelji i Zakonu o njenom sprovođenju Carina je već organ Ministarstva ekonomije i finansija Srbije i Aleksandra Drecun misli da Begović već zna za koliko bi postojeći carinski kadar trebalo da bude smanjen. “Uštedećemo mnogo”, kaže ona.
       Odbrojavajući poslednje dane, Vlada Savezne Republike Jugoslavije odbila je da poveća plate carinicima i uputila ih tamo gde sad pripadaju - u Republiku Srbiju.
      
       Srpska uprava carina
       U utorak, na sam dan proglašenja državne zajednice Srbije i Crne Gore Vladan Begović nije znao kad će Carina promeniti ime i kako će se ubuduće zvati. “Očekujem da će nam neko reći. Meni je zvanično pre nekoliko dana Ministarstvo finansija i ekonomije Srbije uputilo tekst Zakona o sprovođenju Ustavne povelje i ja im zahvaljujem, to nije bila njihova dužnost. Ne znam ko je trebalo da nas obavesti, jer smo mi ipak trenutno savezni organ.”
       “Oni se od danas, privremeno do konačne odluke Vlade Srbije, zovu Srpska uprava carina”, kaže u sredu, dan posle proglašenja državne zajednice Srbije i Crne Gore, Aleksandra Drecun. Ukoliko bi taj naziv ostao značajno bi se uštedelo na promeni oznaka na uniformama, dokumentima i slično, jer skraćenica bi ostala ista - SUC, smatra ona.
       “Kolike su plate carinika? Deset hiljada? Pa tolike su i u ministarstvima Vlade Srbije”, kaže Aleksandra Drecun. Na pitanje da li je razložno na mestu carinika, tako punom iskušenja, držati ljude sa tako niskim platama ona mirno kaže: “Na iskušenjima su i tržišni inspektori, i ljudi koji izdaju razne dozvole, i ljudi koji pišu razne zakone, pa znate kolike su im plate?”
       Jednokratnog povećanja plata carinicima neće biti, kaže ona. Ali biće usklađivanja plata svih državnih službenika uključujući i policiju, dodaje Drecun, i duboko žali što je vladin predlog za uvođenje platnih razreda naišao na tako loš prijem javnosti.
       Ni Carinu ni Ministarstvo finansija, u čijem će ona sastavu ubuduće biti, ne brinu recimo pečati SUC priznati u Evropskoj uniji pri overi porekla robe koja se izvozi jer “tu će EU imati razumevanja”, a i “mene ne zanima, ja druge pečate nemam”, ali Begovića brine granični režim sa Crnom Gorom.
       “Ako bude potrebno, a u zaštitu interesa proizvođača i potrošača iz Srbije napravićemo na granici sa Crnom Gorom i prave granične prelaze”, kaže za NIN republički ministar za finansije Božidar Đelić. “Sada to zovemo punktovima, da nam neko ne bi prigovorio da hoćemo da se odvojimo, a radimo partizanski”, objašnjava Begović.
       “Iz Crne Gore su nam najavili da će od 1. aprila početi sa primenom novog carinskog zakona, novog informacionog sistema i poreza na dodatu vrednost. To znači da sa njima više nećemo biti informaciono povezani, a procedura koja će se kod njih sprovoditi znači da ćemo između Srbije i Crne Gore imati međunarodnu granicu”, kaže Begović. I stalno podvlačeći da on nije političar i da neće da se bavi politikom, kao i ograđujući se opaskom “da me pogrešno ne razumeju”, on, iz perspektive šefa Carine koja tačno ne zna šta joj je carinsko područje, ipak kaže da je za obavljanje carinske kontrole lakša čvršća granica.
       Srpsko-crnogorsku granicu sa crnogorske strane najviše prelaze robe za koje su carinske stope u Srbiji i Crnoj Gori veoma različite, pa su u poslednje vreme opet navalile banane, “28 šlepera banana je prešlo preko Brodareva”, a sa tranzitom robe ima problema i sad kad informaciona veza postoji.
       “Za sav šećer koji je preko nas išao prema Crnoj Gori potvrđivano nam je da je tamo i stigao, ali mi imamo informacije da sa dobrim delom to nije slučaj. Sve smo prijavili upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, crnogorskoj carini”, kaže Begović.
       On je u utorak mislio da je Carina suviše komplikovana služba da bi za dana mogla da promeni gazdu, pa je 1. mart video kao konačan datum kad će ona postati republički organ i Vladi Srbije pismenim putem ukazao na niz pravnih propusta koji bi mogli da je ometu u radu.
       “Odbor za pravni sistem danas je zasedao i napravio listu poslova koje bi trebalo obaviti. Sve će biti obavljeno po modelu prebacivanja Poreske uprave u nadležnost Ministarstva ekonomije i finansija”, ne vidi razloga za brigu Aleksandra Drecun.
      
       RUŽA ĆIRKOVIĆ